Перспектива наслеђених информационих система - Студија случаја на примеру ЈКП „Београдски водовод и канализација

Abstract

Након стављања информационог система у употребу започиње процес старења софтвера, који временом доводи до нарушавања његове структуре па се спроводи одржавање, које има за циљ да уклони одређене грешке и побољша његове перформансе. Како информациони систем има потребу да еволуира заједно са окружењем у којем функционише, тако процеси одржавања такође имају за циљ и да прилагоде систем да буде у складу са променама. У једном тренутку потребно је да се спроведу промене јачег интензитета него што је одржавање, познатије као модернизација да би се повратила еволутивна способност информационог система. Наслеђени системи се одликују смањеном еволутивном способношћу, дуго су употреби и тешки за промену, најчешће су настали у старим технологијама, при чему је процес њиховог одржавања тежак за све оне који га одржавају и развијају, а наведени процес је истовремно скуп за предузеће. Са једне стране они ограничавају пословање, јер не дозвољавају једноставне измене, док са друге садрже вредна вишедецнијска знања и пословна правила која су формализована и на које се предузеће ослања приликом обављања дневних операција. У теорији постоји велики број дефиниција наслеђених система, улажу се огромна средства у њихово одржавање и постоји велики број неуспелих пројекта модернизације и поред значајних инвестиција. Наведене чињенице указују да су наслеђени системи комлексан феномен, недовољно схваћен, а да је велики број неуспелих пројеката модернизације у директној вези са њиховим неразумевањем, односно њиховим изолованим посматрањем. Дисертација има циљ да сагледа наслеђене информационе системе свеобухватно из различтих перспектива: развојне, оперативне, организационе и стратешке. Такав начин посматрања наслеђених системе води ка њиховом бољем схватању, као и могућности да се процес модернизације усмери у одређеном правцу. Дат је теоријски оквир који инкорпорира све напред наведене перспективе, а уједно је и презентован кроз студију случаја ЈКП „Београдски водовод и канализација“, а након тога евалуиран на водоводним предузећима у Србији и региону. Резултати истраживања су потврдили да оквир може да се користи као алат за евалуацију наслеђених система. На основи свих резултата, дат је предлог модернизационе стратегије која треба да реши проблеме наслеђених система идентификованих у свим перспективама на случају ЈКП „Београдски водовод и канализација“.

Nakon stavljanja informacionog sistema u upotrebu započinje proces starenja softvera, koji vremenom dovodi do narušavanja njegove strukture pa se sprovodi održavanje, koje ima za cilj da ukloni određene greške i poboljša njegove performanse. Kako informacioni sistem ima potrebu da evoluira zajedno sa okruženjem u kojem funkcioniše, tako procesi održavanja takođe imaju za cilj i da prilagode sistem da bude u skladu sa promenama. U jednom trenutku potrebno je da se sprovedu promene jačeg intenziteta nego što je održavanje, poznatije kao modernizacija da bi se povratila evolutivna sposobnost informacionog sistema. Nasleđeni sistemi se odlikuju smanjenom evolutivnom sposobnošću, dugo su upotrebi i teški za promenu, najčešće su nastali u starim tehnologijama, pri čemu je proces njihovog održavanja težak za sve one koji ga održavaju i razvijaju, a navedeni proces je istovremno skup za preduzeće. Sa jedne strane oni ograničavaju poslovanje, jer ne dozvoljavaju jednostavne izmene, dok sa druge sadrže vredna višedecnijska znanja i poslovna pravila koja su formalizovana i na koje se preduzeće oslanja prilikom obavljanja dnevnih operacija. U teoriji postoji veliki broj definicija nasleđenih sistema, ulažu se ogromna sredstva u njihovo održavanje i postoji veliki broj neuspelih projekta modernizacije i pored značajnih investicija. Navedene činjenice ukazuju da su nasleđeni sistemi komleksan fenomen, nedovoljno shvaćen, a da je veliki broj neuspelih projekata modernizacije u direktnoj vezi sa njihovim nerazumevanjem, odnosno njihovim izolovanim posmatranjem. Disertacija ima cilj da sagleda nasleđene informacione sisteme sveobuhvatno iz različtih perspektiva: razvojne, operativne, organizacione i strateške. Takav način posmatranja nasleđenih sisteme vodi ka njihovom boljem shvatanju, kao i mogućnosti da se proces modernizacije usmeri u određenom pravcu. Dat je teorijski okvir koji inkorporira sve napred navedene perspektive, a ujedno je i prezentovan kroz studiju slučaja JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, a nakon toga evaluiran na vodovodnim preduzećima u Srbiji i regionu. Rezultati istraživanja su potvrdili da okvir može da se koristi kao alat za evaluaciju nasleđenih sistema. Na osnovi svih rezultata, dat je predlog modernizacione strategije koja treba da reši probleme nasleđenih sistema identifikovanih u svim perspektivama na slučaju JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“.

After putting the information system into use, the aging process of the software begins, which over time leads to the disruption of its structure, so maintenance is carried out, which aims to eliminate certain errors and improve its performance. As the information system needs to evolve along with the environment in which it operates, so maintenance processes also aim to adapt the system to change. At some point, changes of greater intensity than maintenance, better known as modernization, are needed to restore the evolutionary capability of the information system. Legacy systems are characterized by reduced evolutionary ability, are long in use and difficult to change, most often originated in old technologies, and the process of their maintenance is difficult for all those who maintain and develop it, and this process is expensive for the company. On the one hand, they limit business, because they do not allow simple changes, while on the other hand, they contain valuable decades of knowledge and business rules that are formalized and that the company relies on when performing daily operations. In theory, there are a large number of definitions of legacy systems, huge funds are invested in their maintenance and there are a large number of failed modernization projects despite significant investments. These facts indicate that legacy systems are a complex phenomenon, insufficiently understood and that a large number of failed modernization projects are directly related to their misunderstanding, ie their isolated observation. The dissertation aims to look at legacy information systems comprehensively from different perspectives: developmental, operational, organizational and strategic. Such a way of observing legacy systems leads to a better understanding of them, as well as the possibility of directing the process of modernization. A theoretical framework is given that incorporates all the above perspectives, and is also presented through a case study of PUC "Belgrade Waterworks and Sewerage", and then evaluated at water companies in Serbia and the region. The results of the research confirmed that the framework can be used as a tool for the evaluation of inherited systems. Based on all the results, a proposal for a modernization strategy is given, which should solve the problems of legacy systems identified in all perspectives in the case of PUC "Belgrade Waterworks and Sewerage".