National Repository of Dissertations in Serbia
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrilic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   NaRDuS home
  • Универзитет у Београду
  • Филолошки факултет
  • View Item
  •   NaRDuS home
  • Универзитет у Београду
  • Филолошки факултет
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Языковая картина мира в прозе Владимира Казакова

The linguistic picture of the world in the prose of Vladimir Kazakov

Thumbnail
2020
Disertacija.pdf (1.542Mb)
IzvestajKomisije28433.pdf (251.7Kb)
Author
Šljivar, Vasilisa
Mentor
Ičin, Kornelija
Metadata
Show full item record
Abstract
Настоящая работа посвящена исследованию прозаических текстов Владимира Казакова, написанных в период с 1965 по 1988 гг. в лучших традициях авангарда. Предельно гибридная проза данного автора рассматривается сквозь призму трех главных категорий человеческого познания – времени, пространства, языка – которые он в своем творчестве стремится преодолеть. Уникальный словесный мир Казакова, парящий «на грани», или говоря терминами постмодернистской поэтики – казаковский хаосмос, воспринимается как продукт автодиалога, ведущегося автором в целях самопознания, то есть повторного воссоединения с миром. Чувство абсурда, вызванное невозможностью узнать себя, понять собственное существование, находит отражение в ряде тем, а также мотивов, строящих зыбкую, неуловимую, сугубо имманентную реальность. Среди ключевых обнаруживаются темы отчуждения, одиночества, отчаяния, отражения, исчезновения, вечности, призрачности, памяти, смерти, страха, а также мотивы окна, зеркала, часов, реки, моста,... мгновений, фонарей, дали, света и т.д. Немаловажными предстают и различные литературные приемы: диалогизация, антропоморфизация, театрализация, карнавализация, драматизация, автобиографизм, документализм, лексический повтор и др. Работа в итоге выявляет, что процесс самопознания воспринимается Казаковым, как попытка возврата в лоно мира через освобождение от уз рационального мировосприятия. Данный опыт освобождения подразумевает выход за пределы сознания по ту сторону, в широкое неизведанное пространство хаоса, скрывающее потенциал к сотворению новых миров. Единственным средством такого прорыва, как бунта против абсурдного человеческого существования, Казакову видится язык, поскольку лишь в языке человек-мир находит себе место. Именно поэтому, для понимания поэтики данного автора стержневым является рассматривание многоуровневого языкового эксперимента, ломающего и отрицающего привычные представления, но заодно создающего новую, языковую картину мира условностей, и тем самым преподносящего спасение.

Овај рад је посвећен проучавању прозних текстова Владимира Казакова аписаних од 1965. до 1988. године у најбољим традицијама авангарде. Крајње хибридна проза овог аутора посматра се кроз призму трију основних категорија људске спознаје – времена, простора и језика – које аутор својим стваралаштвом тежи да превазиђе. Јединствени словесни свет Казакова, што лебди „на граници“, или, говорећи речником постмодернистичке поетике – казаковски хаосмос, поима се као продукт аутодијалога, који аутор води у циљу самоспознаје, односно поновног сједињавања са светом. Осећање апсурда, изазвано немогућношћу препознавања себе самога, разумевања сопственог постојања, налази одјек у низу тема и мотива, који граде непостојану, неухватљиву, крајње иманентну реалност. Међу кључним су тема отуђености, усамљености, очаја, одраза, ишчезавања, вечности, привидности, сећања, смрти, страха, као и мотиви прозора, огледала, сати/сатова, реке, моста, тренутка, фењера, даљине, светлости итд. Од нарочитог ...значаја су и различити књижевни поступци: дијалогизација, антропоморфизација, театрализација, карневализација, драматизација, аутобиографизам, документализам, лексичка понављања и др. Рад у коначници показује да Казаков процес самоспознаје разумева као покушај повратка у наручје света кроз ослобађање од спрега рационалног поимања. Ово искуство ослобађања подразумева излазак с ону страну свести, изван њених граница, у широки неистражени простор хаоса, који скрива потенцијал за стварање нових светова. Такав продор, схваћен као бунт против апсурда људског постојања, према Казакову може бити начињен једино језиком, будући да само у језику човек-свет налази своје место. Управо је због тога за разумевање ауторове поетике кључно разматрање вишестраног језичког експеримента, који слама и одбацује устаљене представе, али уједно ствара нову, језичку слику света условности, и самим тим нуди спасење.

Faculty:
University of Belgrade, Faculty of Philology
Date:
24-09-2020
Keywords:
В.В. Казаков / В.В. Казаков / абсурд / проза / самопознание / авангард / языковой эксперимент / диалог / хаосмос / апсурд / проза / самоспознаја / авангарда / језички експеримент / дијалог / хаосмос
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18087
URI
http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=7960
https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:23314/bdef:Content/download
http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=32505097
https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/18087

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About NaRDus | Contact us

OpenAIRERCUBRODOSTEMPUS
 

 

Browse

All of DSpaceUniversities & FacultiesAuthorsMentorCommittee membersSubjectsThis CollectionAuthorsMentorCommittee membersSubjects

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About NaRDus | Contact us

OpenAIRERCUBRODOSTEMPUS