Когнитивни културни модели и принципи учтивости у академском дискурсу: Србија и Шпанија као студије случаја

Abstract

Oвa докторскa дисертацијa бави се когнитивним културним моделима у спрези са принципима учтивости у академском дискурсу у српској и шпанској академској заједници. Реч је о интердисциплинарном истраживању из перспективе критичке социолингвистике, когнитивне социолингвистике, когнитивне антропологије и критичке анализе дискурса. Циљ рада био је да се испита, упореди и прикаже дискурс између професора Универзитетâ у Београду/Крагујевцу/Гранади и студената докторских студија. Специфични циљеви били су: препознати и тумачити моделе комуникације у обе земље, упоредити когнитивне културне моделе и испитати како учесници виде учтивост. Крајњи циљ био је да се однос моћи у дискурсу аргументује као однос сарадње. Примењена је квалитативна истраживачка метода, студија случаја, док су методе прикупљања података биле опсервацијe, полуструктурирани интервјуи и критичка анализа академског дискурса. Корпус су чинили сви прикупљени записи током опсервација, примери из интервјуа и интерпретација академског дискурса. Анализа резултата указала је на висок степен подударања између заједницâ. У професорском дискурсу заступљен је когнитивни културни модел модернизације, без строгих правила понашања. Традиционални когнитивни културни модел изражен је код српских студената, док код шпанских преовладава модел модернизације. Когнитивни културни модел академије једнако поседују сви, као и модел који обједињује аспекте више модела дефинисан као когнитивни културни модел индивидуалног испољавања. Општи закључак је да нема великих ни суштинских разлика, што показује да су у оквиру обе академске заједнице присутни исти или веома слични когнитивни културни модели. Академски дискурс одвија се на исти начин или уз извесне разлике, при чему влада принцип учтиве сарадње између саговорника.

This doctoral dissertation deals with cognitive cultural models in connection with the politeness principles in academic discourse in the Serbian and Spanish academic communities. It is an interdisciplinary research from the perspective of critical sociolinguistics, cognitive sociolinguistics, cognitive anthropology and critical discourse analysis. The aim of the paper was to examine, compare and present a discourse between professors at the Universities of Belgrade/Kragujevac/Granada and PhD students. Specific goals were to: identify and interpret communication models in both countries, compare cognitive cultural models and examine how the participants perceive politeness. The ultimate goal was to argue the power in discourse as a collaboration relationship. A qualitative research method was used, a case study, while the methods used to collect data were observations, semi-structured interviews and critical analysis of academic discourse. The corpus consisted of all collected notes during observations, interview examples and the interpretation of the academic discourse. The analysis of the results has indicated a high degree of compatibility between the communities. In the professor's discourse is presented a cognitive cultural model of modernization, without strict rules of behavior. The traditional cognitive cultural model is present in the case of Serbian students, while the modernization model is predominant among the Spanish ones. The cognitive cultural model of academia is equally shared by everyone, as is a model that integrates aspects of multiple models defined as a cognitive cultural model of individual expression. The general conclusion is that there are neither major nor essential differences, which indicates that the same or very similar cognitive cultural models are present within both academic communities. Academic discourse takes place in the same way or with certain differences, whereby the principle of polite cooperation is dominant between the interlocutors.