Мотив слободе код јунака Шекспирових трагедија Хамлет, Отело, Краљ Лир и Магбет у егзистенцијалистичком и хришћанском кључу

Abstract

Тезом „Мотив слободе код јунака Шекспирових трагедија Хамлет, Отело, Краљ Лир и Магбет у егзистенцијалистичком и хришћанском кључу” покушали смо да осветлимо неколико кључних аспеката тог концепта и укажемо на њихов значај за карактеризацију ликова и разумевање друштвене климе у којој је Шекспир стварао. Тему смо омеђили егзистенцијалистичким и хришћанским тумачењима будући да и егзистенцијализам и хришћанство сматрају слободу врховном вредношћу живота појединца и друштва. У пет поглавља тезе обрадили смо појам слободе кроз концепте промисли, предестинације и слободне воље, судбине и случаја, догме о чистилишту, самоубиства, освете и очаја, добра и зла, злочина и страдања, греха и кајања, другости и лудости, утицаја оностраног на слободу одлучивања, аутентичности и неаутентичности, кретања ка смрти, бачености у живот, упућености на друге. У анализи смо се ослањали на дела водећих егзистенцијалиста, Серена Кјеркегора, Жана-Пола Сартра, Карла Јасперса, Фридриха Ничеа и Мартина Хајдегера, затим на дела западних теолога, попут Августина, Томе Аквинског, Мартина Лутера и Жана Калвина. Црпили смо грађу из докумената насталих у Енглеској у 16. и 17. веку који осликавају религијску ситуацију тог времена и, с обзиром на универзалност испитиване теме, представили смо тумачења отаца Источне цркве и религиозних мислилаца, првенствено руских. Значајан део анализе ослања се и на дела утицајних теоретичара и философа попут Мишела Фукоа, Колина Мекгина, Харолда Блума и других. Одређену префигурацију егзистенцијалистичке мисли тражили смо у делима Монтења и Макијавелија, који су утицали на Шекспира и посебно су значајни за ренесансни тренутак рађања индивидуалности у Буркхартовом смислу. Новоисторијска тумачења, посебно дело Стивена Гринблата, помогла су нам да испитамо постреформацијски период у коме настају Шекспирове драме. C ломљењем дотадашње епистемолошке слике подржане католичком догмом и протестантским укидањем одређених католичких учења, обичан човек суочио се са егзистенцијалним ужасом. Таква духовна неизвесност дестабилизовала је устаљени поредак и довела у питање и аспекте личне и политичке слободе. Јунаци у Хамлету, Отелу, Краљу Лиру и Магбету и целокупна атмосфера тих драма одражавају управо та друштвено-религијска колебања, али их и превазилазе у универзалном контексту испитивања сврховитости живота и граница слободне воље и слободе у најширем смислу.

The doctoral dissertation “The Motif of Freedom of the Heroes of Shakespeare’s Tragedies Hamlet, Othello, King Lear and Macbeth from the Existentialist and Christian Perspective” aims to shed light on several key aspects of freedom and highlight its importance for the characterisation of the heroes and understanding of the social climate of Shakespeare’s time. The motif of freedom is examined through the prism of existentialism and Christianity which consider it the highest value of an individual and society. The five chapters of the dissertation examine the concept of freedom through the ideas of providence, predestination and free will, destiny and chance, the dogma of purgatory, suicide, revenge and despair, good and evil, crime and suffering, sin and repentance, otherness and lunacy, the impact of the otherworldly on the freedom of decision-making, authenticity and inauthenticity, the being-towards-death, thrownness, relation to the other. We have relied on the works of the leading existentialists: Søren Kierkegaard, Jean-Paul Sartre, Karl Jaspers, Friedrich Nietzsche and Martin Heidegger, the works of Western theologians such as Augustine, Thomas Aquinas, Martin Luther and John Calvin, and the documents from 16th and 17th-century England which depict the religious situation of the time. Given the universality of the topic, we have presented the teaching of the fathers of the Eastern Church and Orthodox religious thinkers, notably Russian. A focus is also placed on the works of influential theoreticians and philosophers such as Michel Foucault, Colin McGinn, Harold Bloom and others. The prefiguration of the existentialist thought has been sought in the works of Michel de Montaigne and Niccolò Machiavelli, who influenced Shakespeare and were particularly important for the birth of individuality in the Renaissance as suggested by Jacob Burckhardt. New Historicism, especially the work of Stephen Greenblatt, has helped us examine the post-Reformation period during which Shakespeare lived and worked. With the collapse of the epistemological framework supported by the Catholic dogma and the Protestant abolishment of Catholic doctrines, the ordinary man faced unprecedented existential angst. Such spiritual uncertainty destabilised the social order and brought into question personal and political freedom. The heroes of Hamlet, Othello, King Lear and Macbeth, and the atmosphere of the plays, reflect this social and religious instability, while at the same time transcending it in the universal context of examining the meaning of life and limits of free will and freedom in broadest terms.