Značaj percepcije pravednosti, etičke klime i ličnih karakteristika za predviđanje kontraproduktivnog radnog ponašanja

Abstract

Kontraproduktivno radno ponašanje može se definisati kao bilo koji vid namernog ponašanja članova organizacije koje je u suprotnosti sa legitimnim organizacijskim ciljevima i potencijalno ugrožava njene interese. U ovom radu polazi se interakcionističke defininicije organizacijskog ponašanja, prema kojoj se diverzitet kontraproduktivnih postupaka najbolje može razumeti i predvideti ukoliko su nam poznate ličnosne karakteristike zaposlenog, kao i karakteristike organizacije u kojoj radi. Decenije istraživanja o percipiranoj organizacijskoj pravednosti ukazuju da kontraproduktivno radno ponašanje može nastati kao reakcija na percipiranu nepravednost u razmeni ekonomskih i socijalnih resursa u okvirima poslovne i etičke klime organizacije. Iz tog razloga, prediktori kontraproduktivnog ponašanja iz korpusa organizacijskih varijabli odnose se na percepciju pravednosti i percepciju etičke klime u radnoj organizaciji. Imajući u vidu uvrežen stav u literaturi da se devijanta radna ponašanja najbolje mogu predvideti preko devijantnih osobina ličnosti, uticaj ličnosnih karakteristika ispitan je putem konstrukta Mračna trijada. Većina dosadašnjih istraživanja bavila su se doprinosom individualnih i/ili organizacijskih činilaca nepoželjnog radnog ponašanja. Stoga je u ovom radu postavljeno pitanje o značaju i organizacijskih i interpersonalnih prediktora kontraproduktivnog ponašanja, kao i o prirodi njihove interakcije. U tu svrhu sprovedeno je istraživanje na 428 zaposlenih ispitanika, oba pola, različitog stepena obrazovanja, prosečne starosti 42 godine, koji u trenutnoj organizaciji rade najmanje godinu dana. Na osnovu rezultata istraživanja potvrđen je doprinos navedenih konstrukata u predikciji kontraproduktivnog ponašanja. Kao značajni prediktori izdvojili su se percepcija informacijske pravednosti, percepcija etičke klime Zakon i kodeks i Makijavelizam. Testiranje moderacije ukazuje da osobine ličnosti utiču na vezu organizacijskih prediktora i kontraproduktivnog radnog ponašanja, dok je na osnovu testova razlika moguće napraviti socio-demografski profil potencijalno rizične grupe zaposlenih. S obzirom na predočen stepen ozbiljnosti posledica po organizaciju u ekonomskom i u etičkom smislu, utvrđivanje faktora koji doprinose razvoju kontraproduktivnog radnog ponašanja i njegova prevencija trebalo bi da predstavljaju prioritetne zadatke istraživanja i intervencija u našim industrijama. Uprkos tome, ovo istraživanje prvo je te vrste u Republici Srbiji. Njegov praktični značaj ogleda se u mogućnosti primene ovih saznanja u rešavanju pitanja gubitaka izazvanih neopravdanim i izostancima usled bolesti, gubitaka izazvanim subverzijom, krađama, mobingom i drugim oblicima kontraproduktivnog ponašanja. Ograničenja se uglavnom odnose na transverzalni dizajn i upotrebu samo-izveštaja. Rezultati ove studije pokazuju da bi buduća istraživanja svakako trebalo da zauzmu holistički pristup, integrišući organizacijske i interpersonalne činioce nastanka kontraproduktivnog radnog ponašanja, kako bi se ostvario viši nivo razumevanja ovog fenomena ali i da bi se obezbedio empirijski osnov za intervencije sa ciljem izbegavanja gubitaka u poslovanju i čuvanja ugleda organizacije.