Oblici otpora u okupiranom Beogradu (1941-1944)

Abstract

Primarni cilj istraživanja predstavlja sveobuhvatno sagledavanje fenomena otpora u teritorijalnim i hronološkim okvirima, Beograda tokom Drugog svetskog rata, bez obzira na ideološka opredeljenja učesnika. U disertaciji je izvršena istoriografska rekonstrukcija organizacione strukture, kadrovskog potencijala, metodologije rada i oblika delovanja Narodnooslobodilačkog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini. Analiziranе su i svakodnevne građanske neposlušnosti, kršenje verbalnog delikta i spašavanje neprijatelja Trećeg rajha, kao segmenti civilnog otpora. Beogradska organizacija Komunističke partije Jugoslavije uspela je da izgradi organizacionu strukturu, propagandni aparat i da upućuje ljudstvo i materijalne resurse u partizanske odrede. Komunistički ilegalci izvodili su najrazličitije akcije oružanog karaktera. Mere okupatora i nedostatak adekvatnih kadrovskih i materijalnih resursa uticali su na intenzitet i uspešnost oružanih akcija KPJ u Beogradu. Ravnogorski pokret izgradio je ilegalnu organizaciju u Beogradu i uspeo da razvije različite vidove delovanja. Obaveštajna mreža JVUO uspevala je da pravovremeno sakupi i pošalje najrazličitije podatke višim instancama. Beogradski ravnogorci izdavali su više novina i drugog propagandnog materijala uz pomoć koga su nastojali da popularišu ideje ove organizacije i kompromituju okupacionu i komunističku propagandu. JVUO u Beogradu pružala je logističku podršku preostalom delu organizacije. Policijske i bezbednosne strukture okupatora uspele su da prodru u organizaciju JVUO u Beogradu i uhapse veliki broj njenih pripadnika. Kršenje verbalnog delikta bilо je učestala pojava koja se manifestovala kroz slušanje zabranjenih radio stanica, javnо kritikovanjе režima putem razgovora i pevanje pesama. Na beogradskim ulicama odvijala se aktivna i pasivna rezistencija prema okupatoru koja se manifestovala u različitim oblicima. Beograđani su uprkos pretnjama okupatora spašavali svoje sugrađane јevrejskog porekla i pružali im utočište i logističku podršku. Uverenje da im se ništa loše neće desiti, teškoće u pribavljanju lažnih dokumenata, blokirani grad, nespremnost na razdvajanje mnogih porodica, nedostatak finansijskih sredstava, princip „kolektivne odgovornosti“ koji je uveo okupator, faktori su koji su u najvećoj meri uticali na broj spašavanja. Na teritoriji Beograda tokom Drugog svetskog rata otpor protiv okupatora imao je različiti karakter i intenzitet, a sprovodila su ga dva pokreta otpora i civilno društvo. Najdirektniji doprinos ratnim savezničkim naporima pružili su beogradski ravnogorci prosleđivanjem važnih obaveštajnih izveštaja na osnovu kojih su vršene diverzije i strategijsko bombardovanje. Paljenje automobila i garaža, postavljanje tempiranih bombi akcije su koje su izvodili komunistički ilegalci, a koje zbog malobrojnosti i niskog nivoa uspešnosti nisu ozbiljnije uzdrmale okupacioni režim. Bez obzira na ovu činjenicu iste su značajne sa moralnog stanovišta čija je suština da su građani uvideli da „plamen otpora još postoji“ i da ima onih koji se bore. Atentati na pripadnike kolaboracionističkog aparata emitovali su snažnu poruku - ovako će proći svi koji sarađuju sa okupatorom. U moralnu vertikalu smešteno je i delovanje civilnog stanovništva koje je vršilo razne neposlušnosti, kršilo verbalni delikt, čime je širen optimizam i podrivana totalitarna politika okupatora. Primeri spašavanja Jevreja u Beogradu svedočanstvo su da su građani ovoga grada uprkos svim opasnostima i teškoćama koje je donosila okupacija pokazali empatiju i ispoljili hrabrost kako bi spasili svoje susede.

Primarni cilj istraživanja predstavlja sveobuhvatno sagledavanje fenomena otpora u teritorijalnim i hronološkim okvirima, Beograda tokom Drugog svetskog rata, bez obzira na ideološka opredeljenja učesnika. U disertaciji je izvršena istoriografska rekonstrukcija organizacione strukture, kadrovskog potencijala, metodologije rada i oblika delovanja Narodnooslobodilačkog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini. Analizirane su i svakodnevne građanske neposlušnosti, kršenje verbalnog delikta i spašavanje neprijatelja Trećeg rajha, kao segmenti civilnog otpora. Beogradska organizacija Komunističke partije Jugoslavije uspela je da izgradi organizacionu strukturu, propagandni aparat i da upućuje ljudstvo i materijalne resurse u partizanske odrede. Komunistički ilegalci izvodili su najrazličitije akcije oružanog karaktera. Mere okupatora i nedostatak adekvatnih kadrovskih i materijalnih resursa uticali su na intenzitet i uspešnost oružanih akcija KPJ u Beogradu. Ravnogorski pokret izgradio je ilegalnu organizaciju u Beogradu i uspeo da razvije različite vidove delovanja. Obaveštajna mreža JVUO uspevala je da pravovremeno sakupi i pošalje najrazličitije podatke višim instancama. Beogradski ravnogorci izdavali su više novina i drugog propagandnog materijala uz pomoć koga su nastojali da popularišu ideje ove organizacije i kompromituju okupacionu i komunističku propagandu. JVUO u Beogradu pružala je logističku podršku preostalom delu organizacije. Policijske i bezbednosne strukture okupatora uspele su da prodru u organizaciju JVUO u Beogradu i uhapse veliki broj njenih pripadnika. Kršenje verbalnog delikta bilo je učestala pojava koja se manifestovala kroz slušanje zabranjenih radio stanica, javno kritikovanje režima putem razgovora i pevanje pesama. Na beogradskim ulicama odvijala se aktivna i pasivna rezistencija prema okupatoru koja se manifestovala u različitim oblicima. Beograđani su uprkos pretnjama okupatora spašavali svoje sugrađane jevrejskog porekla i pružali im utočište i logističku podršku. Uverenje da im se ništa loše neće desiti, teškoće u pribavljanju lažnih dokumenata, blokirani grad, nespremnost na razdvajanje mnogih porodica, nedostatak finansijskih sredstava, princip „kolektivne odgovornosti“ koji je uveo okupator, faktori su koji su u najvećoj meri uticali na broj spašavanja. Na teritoriji Beograda tokom Drugog svetskog rata otpor protiv okupatora imao je različiti karakter i intenzitet, a sprovodila su ga dva pokreta otpora i civilno društvo. Najdirektniji doprinos ratnim savezničkim naporima pružili su beogradski ravnogorci prosleđivanjem važnih obaveštajnih izveštaja na osnovu kojih su vršene diverzije i strategijsko bombardovanje. Paljenje automobila i garaža, postavljanje tempiranih bombi akcije su koje su izvodili komunistički ilegalci, a koje zbog malobrojnosti i niskog nivoa uspešnosti nisu ozbiljnije uzdrmale okupacioni režim. Bez obzira na ovu činjenicu iste su značajne sa moralnog stanovišta čija je suština da su građani uvideli da „plamen otpora još postoji“ i da ima onih koji se bore. Atentati na pripadnike kolaboracionističkog aparata emitovali su snažnu poruku - ovako će proći svi koji sarađuju sa okupatorom. U moralnu vertikalu smešteno je i delovanje civilnog stanovništva koje je vršilo razne neposlušnosti, kršilo verbalni delikt, čime je širen optimizam i podrivana totalitarna politika okupatora. Primeri spašavanja Jevreja u Beogradu svedočanstvo su da su građani ovoga grada uprkos svim opasnostima i teškoćama koje je donosila okupacija pokazali empatiju i ispoljili hrabrost kako bi spasili svoje susede.