Show simple item record

Political communication on social networks and political behavior od youth in Serbia

dc.contributor.advisorAtlagić, Siniša
dc.contributor.otherMilivojević, Snježana
dc.contributor.otherPavlović, Zoran M.
dc.contributor.otherAtlagić, Siniša
dc.creatorObradović, Neven
dc.date.accessioned2021-02-23T11:30:05Z
dc.date.available2021-02-23T11:30:05Z
dc.date.issued2020-08-24
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=7906
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:23244/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=24504329
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/17839
dc.description.abstractПредмет докторске дисертације је политичка комуникација на друштвеним мрежама и њен утицај на политичко понашање младих у Србији. Основне функције политичке комуникације – информативна, едукативна и персуазивна са друштвеним мрежама добијају сасвим нове форме. Сваки корисник је у прилици да самостално обликује своје информативно и сазнајно окружење, као и да посредством друштвених мрежа политички утиче на друге кориснике. Управо из овог разлога je за теоријско полазиште узета теорија користи и задовољства, која има значајну примену у актуелним међународним истраживањима улоге друштвених мрежа у политичком комуницирању. Важан теоријски аспект односи се на појам политичког понашања. У овом раду под политичко комуницирање подведене су и комуникационе активности које су у класичним одређењима политичке партиципације занемарене. Активности ове врсте на друштвеним мрежама, несумњиво, јесу важан сегмент савременог политичког понашања, због чега сматрамо да морају бити сагледанe у истраживањима у овој области. Основни циљ емипријског истраживања које смо спровели био је да утврдимо да ли коришћење друштвених мрежа засновано на задовољењу свакодневних информативних, комуникационих, и потреба за забавом, може да доведе до промена у политичком понашању младих у Србији. Из наведеног циља проистекла су два истраживачка питања, прво – да ли коришћење друштвених мрежа зарад задовољења личних потреба корисника (информисање, забава, повезивање и комуникација са другима) утиче и на политичко понашање младих у Србији?, и друго - да ли млади у Србији користе специфичне могућности и различите алате у оквиру различитих друштвених мрежа (Твитер, Фејсбук и Јутјуб) за креирање политичких садржаја?. На основу истраживачких питања поставили смо основну хипотезу, која гласи - Коришћење друштвених мрежа поред задовољења сопствених потреба корисника (информисање, забава, повезивање и комуникација са другима) доводи и до интензивнијег политичког понашања младих у Србији, и три помоћне хипотезе, 1) коришћење друштвених мрежа доводи до боље информисаности и знања о политици код младих у Србији, 2) коришћење друштвених мрежа доводи до политичког ангажмана младих у онлајн-окружењу и у реалном животу, 3) Специфични и једноставни (user frendly) алати које нуде Фејсбук, Твитер и Јутјуб подстичу младе у Србији да креирају политичке садржаје. Истраживање смо спровели на узорку од 554 младих на територији Републике Србије. Испитаници су били студенти три највећа Универзитета у Републици Србији (Универзитет у Београду, Универзитет у Нишу и Универзитет у Новом Саду). У теренском истраживању користили смо вишесегментни упитник типа „папир-оловка”, прилагођен групном задавању. За статистичку обраду података коришћен је програм „SPSS“ и статистички поступци који су нам омогућили адекватну проверу постављених хипотеза. Резултати истраживања показали су да коришћење друштвених мрежа зарад задовољења личних потреба корисника за општим информисањем, забавом и комуникацијом са другим корисницима ових платформи не утиче позитивно на њихово политичко понашање, односно не доводи до боље политичке информисаности, нити до бољег з нања о политици и политичким дешавањима, као ни до политичког ангажмана у онлајн и офлајн окружењу. Такође, налази указују да значајан број младих који су учествовали у истраживању не користи специфичне могућности и различите алате које нуде друштвене мреже за креирање и публиковање политичких садржаја. На основу поменутих одговора на истраживачка питања, која су произашла из чињенице да ни једна од постављених хипотеза није потврђена, извели смо закључак да политичка комуникација на друштвеним мрежама у Србији још увек нема у довољној мери развијену, информативну, едукативну и персуазивну функцију. Такође, намеће се недвосмислен закључак да друштвене мреже у Србији још увек нису довољно развијено поље на коме се одвија полититичко комуницирање, те да је у овом тренутку неоправдано очекивати да коришћење друштвене мрмреже може да доведе до значајних промена у политичком понашању младих у Србији.sr
dc.description.abstractThe subject of the doctoral dissertation is political communication on social networks and its influence on the political behavior of young people in Serbia. The main functions of political communication – informative, educational and persuasive have been entirely transformed with the phenomenon of social networks. Every user has the opportunity to independently shape their own informative and cognitive environment, as well as to politically influence other users by means of social networks. For that reason, the benefit principle has been taken as a theoretical starting point, which has a significant usage in the current international research on the role of social networks in political communication. An important theoretical aspect is related to the concept of political behavior. In this study, communication activities are also part of the concept of political communication, which have been neglected in the classical definitions of political participation. Indubitably, activities of this kind are an important segment of the contemporary political behavior, which is the reason why they must be taken into consideration in the research in this field. The primary goal of the empirical research we conducted was to determine whether the use of social networks based on fulfilling daily needs for information, communication and entertainment can cause changes in the political behavior of young people in Serbia. From the aforementioned purpose, two research questions have arisen; the first – Does the use of social networks for the purpose of fulfilling users’ personal needs (information, entertainment, connecting and communication with others) affect the political behavior of young people in Serbia? and the second – Do young people in Serbia use specific opportunities and different tools of different social networks (Facebook, Twitter, Youtube) to create political content?. Based on the research questions we presented the fundamental hypothesis: In addition to fulfilling users’ personal needs (informing, entertainment, connecting and communication with others), using social networks leads to more intense political behavior of young people in Serbia and three supporting hypotheses: 1) use of social networks leads to a higher level of information and knowledge about politics of young population in Serbia, 2) use of social networks leads to a political engagement of young people in the online environment and in real life, 3) specific and simple (user-friendly) tools offered by Facebook, Twitter and Youtube encourage young people in Serbia to create political content. The survey was conducted on a sample of 554 young people on the territory of the Republic of Serbia. The respondents were the students of the three largest universities in the Republic of Serbia (University of Niš, University of Belgrade and University of Novi Sad). In the field research, we used a multi-segment questionnaire, more precisely, the paper and pencil interviewing that was adapted to group assignment. For statistical data interpretation, the “SPSS” program was used, as well as the statistical procedures which enabled an adequate check of the presented hypotheses. The results of the survey suggested that the use of social networks for the purpose of fulfilling users’ personal needs for general information, entertainment and communication with other users of these platforms does not positively influence their political behavior. In addition, it does not lead to a higher level of political information, greater knowledge of politics, political events and political engagement in the online and offline environment. Also, the findings indicate that a significant number of youth who participated in the survey do not use specific opportunities and different tools offered by the social networks for creating and publishing political content. Regarding the aforementioned answers to the research questions, which emerged from the fact that none of the presented hypotheses has been confirmed, we concluded that political communication on social networks in Serbia does not have an adequately developed informative, educative and persuasive function. Furthermore, there is an unequivocal conclusion that social networks in Serbia are not an entirely developed field for political communication and presently it is impossible to expect that the use of social networks can instigate significant changes in the political behavior of young people in Serbia.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Факултет политичких наукаsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/179013/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectполитичка комуникација, политичко понашање, млади, друштвене мреже, Србијаsr
dc.subjectpolitical communication, political behavior, young people, social networks, Serbiaen
dc.titleПолитичка комуникација на друштвеним мрежама и политичко понашање младих у Србијиsr
dc.title.alternativePolitical communication on social networks and political behavior od youth in Serbiaen
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/68284/IzvestajKomisije23631.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/68283/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record