Самоодређење одраслих особа са интелектуалном ометеношћу

Abstract

Самоодређење чини скуп вештина, знања и уверења која омогућавају појединцу да самостално усмери своје понашање ка жељеном циљу. Последњих неколико деценија у литератури је приметно повећано интересовање за самоодређење особа са интелектуалном ометеношћу, које се сматра значајним аспектом квалитета живота. Упркос томе, у нашој средини готово да не постоје истраживања у чијем су фокусу ниво, профил или чиниоци самоодређења особа са интелектуалном ометеношћу. Из наведених разлога, циљеви овог истраживања односили су се на утврђивање нивоа самоодређења код одраслих особа са интелектуалном ометеношћу и повезаности између достигнутог нивоа самоодређења, са једне стране, и одабраних социо-демографских чинилацa, личних карактеристика испитаника и фактора окружења, са друге стране. Узорком истраживања обухваћено је укупно 128 одраслих особа са лаком интелектуалном ометеношћу и умереном интелектуалном ометеношћу, оба пола, старости од 21,23 до 57,89 година (АС=33,77; СД=9,27). Према типу становања, узорак је подељен у три групе: испитанике који станују у својим примарним породицама (Н=46), испитанике који станују у институцијама стационарног типа (Н=40) и испитанике обухваћене програмом становања уз подршку (Н=42). Подаци о контролним варијаблама прикупљени су путем демографског упитника, конструисаног за потребе овог истраживања. За добијање података који се односе на независне варијабле употребљени су: задаци за процену базичних механизама егзекутивних функција (радне меморије, инхибиторне контроле и когнитивне флексибилности), три супскале Винеландове скале за процену социјалних вештина (Sparrow, Cicchetti & Balla, 2006), Упитник о вршењу избора (The Choice Questionnaire; Stancliff & Parmenter, 1999) и сет критеријума за утврђивање тежине дефицита у адаптивном функционисању (APA, 2013). Информације које су се односиле на зависну варијаблу прикупљене су применом Скале самоодређења (The Arc’s Self-determination Scale; Wehmeyer & Kelchner, 1995). Добијени резултати показују присуство одређених специфичности у профилу самоодређења особа са лаком интелектуалном ометеношћу и умереном интелектуалном ометеношћу, које су испољене кроз разлике у нивоу развијености појединих компоненти самоодређења (аутономије, саморегулације, психолошке оснажености и самореализације). Испитаници са лаком интелектуалном ометеношћу имају значајно виши укупан ниво самоодређења (р=0,000), као и ниво аутономије (р=0,002) и саморегулације (р=0,000), у односу на испитанике са умереном интелектуалном ометеношћу, независно од типа становања. Разлике у односу на пол утврђене су само у домену аутономије (р=0,014), у корист испитаница, док су разлике у односу на старосну доб утврђене на нивоу аутономије (р=0,031) и укупног самоодређења (р=0,039), у корист старијих испитаника. Становање уз подршку је најподстицајније окружење за развој самоодређења, будући да испитаници укључени у овај програм становања имају виши ниво самоодређења, у односу на оне који станују у својим примарним породицама (р=0,000) или у институцијама стационарног типа (р=0,000). Резултати нашег истраживања указују на то да је ниво самоодређења особа са интелектуалном ометеношћу значајно позитивно повезан са следећим факторима: нивоом социјалних вештина (р=0,000), квалитетом слободног времена (р=0,000), нивоом адаптивног функционисања (р=0,000) и боље развијеним егзекутивним функцијама – радном меморијом (р=0,000), инхибиторном контролом (р=0,000) и когнитивном флексибилношћу (р=0,000). У групи од 11 персоналних и срединских фактора, укључених у анализу, идентификована су четири фактора који имају значајан појединачни предиктивни допринос нивоу развијености самоодређења особа са интелектуалном ометеношћу: доступност избора (р=0,000), тип становања (р=0,000), ниво адаптивног функционисања (р=0,017) и квалитет радне меморије испитаника (р=0,026). Предиктивна вредност доступности прилика за вршење избора упадљиво је виша у односу на остале идентификоване предикторе. На основу резултата нашег истраживања, може се закључити да је за унапређење самоодређења неопходно подстицати развој одређених способности и компетенција саме особе са интелектуалном ометеношћу, али и обезбедити оптималне срединске услове. Имајући у виду да смо утврдили да већи утицај на ниво самоодређења имају спољашњи фактори, наши резултати су охрабрујући у погледу могућности за развијање самоодређења особа са интелектуалном ометеношћу у одраслом добу.

Self-determination represents a set of skills, knowledge and beliefs that enable individuals to self-direct their behaviour towards the desired goal. Over the last several decades, in scientific literature, there has been a markedly increased interest in the self-determination of persons with intellectual disabilities, which is considered to be a significant aspect of the quality of life. Regardless of that fact, there had been hardly any studies focusing on the level, profile or factors of self-determination of persons with intellectual disabilities in our surroundings. For the above reasons, the goals of this research were to establish the level of self-determination in adults with intellectual disabilities and the relationship between the achieved level of self-determination, on the one hand, and the selected socio-demographic factors, personal characteristics of respondents and environmental factors, on the other. The research sample included a total of 128 adults with mild intellectual disability and moderate intellectual disability, of both sexes, aged 21.23 to 57.89 years (M=33.77; SD=9.27). When it comes to the types of housing, the sample was divided into three groups: respondents residing in their primary families (N=46); respondents residing in residential institutions (N=40) and respondents included in the assisted housing program (N=42). Data on the control variables were collected by using a demographic questionnaire, constructed for the purposes of this research. Data related to the independent variables were collected by using the following instruments: tasks for the assessment of the basic mechanisms of executive functions (working memory, inhibitory control and cognitive flexibility), three subscales of the Vineland scale for the assessment of social skills (Sparrow, Cicchetti & Balla, 2006), the Choice Questionnaire (Stancliff & Parmenter, 1999), and a set of criteria for determining the severity of deficits in adaptive functioning (APA, 2013). Information related to the dependent variable was collected by using the Arc’s Self-Determination Scale (Wehmeyer & Kelchner, 1995). The obtained results have shown the presence of certain specificities in the profile of self-determination of persons with mild intellectual disability and moderate intellectual disability, expressed through the differences in the level of development of individual components of self-determination (autonomy, self-regulation, psychological empowerment and self-realization). Respondents with mild intellectual disability have shown a significantly higher overall level of self-determination (p=0.000), as well as autonomy (p=0.002) and self-regulation (p=0.000), compared to respondents with moderate intellectual disability, regardless of the type of housing. Gender differences were found only in the domain of autonomy (p=0.014), in favour of the female respondents, while differences in relation to age were determined in the level of autonomy (p=0.031) and overall self-determination (p=0.039), in favour of older respondents. Assisted housing was proven to be the most conducive environment for the development of self-determination, given that respondents included in this housing program had a higher level of self-determination, compared to those residing in their primary families (p=0.000) or residential institutions (p=0.000). The results of this research indicate that the level of self-determination of persons with intellectual disabilities is significantly positively related to the following factors: level of social skills (p=0.000), quality of leisure time (p=0.000), level of adaptive functioning (p=0.000) and better developed executive functions – working memory (p=0.000), inhibitory control (p=0.000) and cognitive flexibility (p=0.000). In a group of 11 personal and environmental factors included in the analysis, four factors were identified as having a significant individual predictive contribution to the level of development of self-determination of people with intellectual disabilities: availability of choice (p=0.000), type of housing (p=0.000), level of adaptive functioning (p=0.017), and quality of working memory (p=0.026) of the respondents. The predictive value of the availability of choice was strikingly higher compared to the other identified predictors. Based on the results of this research, it can be concluded that, to improve self-determination, it is necessary to encourage the development of certain abilities and competencies of the very person with intellectual disability, but also to provide optimal environmental conditions. Considering that it has been shown that external factors have a greater impact on the level of self-determination, these results are encouraging when it comes to the potential for the development of self-determination of persons with intellectual disabilities in adulthood.