Миоценски отолити јужног обода Панонског басена

Abstract

У докторској дисертацији је описана и обрађена асоцијација риба са отолитима in situ и изолованих налаза отолита са простора јужног обода Панонског басена. Детерминисана фауна обухвата стратиграфски опсег од млађег доњег миоцена до горњег миоцена. Део анализираног материјала је аутор сам прикупио, а део преузео из збирки Природњачког музеја у Београду, музеја Департмана за палеонтологију и Катедре за историјску геологију Рударско–геолошког факултета, Универзитета у Београду. У оквиру дисертације дат је стратиграфски приказ 15 локалитета са пратећим и синтетским литостратиграфским стубовима, прегледом ранијих истраживања, као и табеларним приказом прикупљене флоре и фауне. Обухваћени локалитети су: Клинци, Врачевић, Брајковац, Коцељева, Раковички поток, Каменово, Стадион Црвена звезда, водоводни тунел Врачар, Петровац, Мало Лаоле, Лесковац, Колубарски угљени басен, Умчански тунел, Орешац и Дрмно. Укупно је приказано, детерминисано и описано 24 рода и 40 врста отолита. На основу датих систематских и таксономских одредница и података из литературе извршена је биостратиграфска, палеоеколошка и палеогеографска анализа прикупљене фауне отолита. Проучавањем биостратиграфских карактеристика отолита и корелацијом са другом фосилном фауном истих локалитета, одређена је старост истраживаних седимената. Геолошке карактеристике појединих локалитета и њихов палеонтолошки садржај, приказани су хроностратиграфски. Утврђено је да најстарији локалитет Клинци (Ваљевско-Мионички басен) припада слатководном млађем доњем миоцену (отнанг?-карпат), а локалитети Врачевић и Брајковац слатководним еквивалентима старијег средњег миоцена (баден). Коцељева, Раковички поток и Каменово одговарају типичном морском развићу Централног Паратетиса за време старијег средњег миоцена (баденски кат), док млађем средњем миоцену – сармату одговарају седименти нађени на Стадиону Црвена звезда, у водоводном тунелу Врачар, Петровцу, Малом Лаолу и Лесковцу. Детерминисани отолити из Колубарског угљеног басена и Умчанског тунела указују на развој сланкастог језера (каспибракично језеро Панон) за време старијег горњег миоцена – панона, док два локалитета Орешац и Дрмно припадају најмлађем горњем миоцену (понт s. str. - према П. Стевановићу). На основу фауне издвојене из седимената тзв. Српског језерског система коме припадају: Клинци, Врачевић и Брајковац, закључено је да је на испитиваном простору током млађег доњег миоцена и старијег средњег миоцена (слатководни еквиваленти отнанг?- карпата-бадена) постојала плитководна језерска средина. Истовремено, у доњем бадену у типично морској средини топлог палеоклимата, егзистовале су форме карактеристичне за дубље делове воденог стуба (рибе из фамилије Bregmacerotidae и планктонске фораминифере). У периоду млађи баден - сармат, међу рибама примат преузимају бентоске форме, познатије и као Понто-каспијске гобиде (фамилије Gobiidae), које указују на топлу, морску и морско-бракичну средину литорала и сублиторала. За време касног миоцена (панон и понт s.str.), у седиментима депонованим у сланкастом Панонском језеру знатно смањеног салинитета, доминантне су форме риба (фамилије Sciaenidae) типичне за плитко и топло приобаље. Посебно треба истаћи значај усаглашавања систематике, односно корелације налаза отолита in situ са изолованим отолитима и ревизије атрикулисаних скелета на основу добијених података. Претходно публиковани резултати и резултати приказани у овој тези потврђују важност налаза скелета са отолитима in situ, не само у виду дефинисањасистематске припадности, већ и у смислу разумевања дистрибуције врста у простору и времену. На основу ових налаза јасно се може сагледати прелаз од примитивних гобида (млађи доњи миоцен Клинаца и старији средњи миоцен Врачевића) до Понто-каспијских гобида (горњи баден/сармат: Раковички поток, Каменово, Петровац и Мало Лаоле).

The doctoral dissertation describes and analyzes the fish association with otoliths in situ and isolated findings of otoliths from the southern rim of the Pannonian Basin. In terms of stratigraphic distribution, the studied fauna extends from the late Lower to the Upper Miocene. Part of the analyzed material was collected by the author himself, while other parts come from the collections of the Natural History Museum in Belgrade, the Department of Paleontology and the Chair of Historical Geology (Faculty of Mining and Geology, University of Belgrade). The dissertation provides a stratigraphic overview of 15 fossiliferous localities, with the accompanying and local lithostratigraphic columns, an overview of previous research, as well as a tabular overview of the collected flora and fauna. The studied localities include Klinci, Vračević, Brajkovac, Koceljeva, Rakovica stream, Kamenovo, Crvena Zvezda Stadium, Vračar water supply tunnel, Petrovac, Malo Laole, Leskovac, Kolubara coal basin, Umka Tunnel, Orešac, and Drmno. A total of 24 otolithbased genera and 40 otolith-based species are presented, determined and described. The resulting systematic/taxonomic data, combined with the data obtained from the available published literature, served as a basis for a detailed biostratigraphic, paleoecological and paleogeographic analysis. The age of sediments was assessed via the otolith-based biostratigraphic data, which was correlated with other fossil faunas recorded at the same localities. The geological characteristics of individual localities and their paleontological content are presented chronostratigraphically. The oldest among the studied localities was Klinci (the Valjevo-Mionica Basin in Western Serbia) belonging to the Lower Miocene (Ottnangian? – Karpatian) freshwater environment, while Vračević and Brajkovac were found to represent freshwater equivalents of the Badenian stage (i.e. earlier part of the Middle Miocene). The sediments from Koceljeva, Rakovica stream and Kamenovo correspond to the typical marine environments of the Central Paratethys during the early Middle Miocene (i.e. Badenian), while the sediments from the Crvena Zvezda Stadium, the Vračar water supply tunnel, Petrovac, Malo Laole and Leskovac correspond to the later part of the Middle Miocene (i.e. Sarmatian). Determined otoliths from the coal basin of Kolubara and the Umka Tunnel indicate the development of a saline lake (i.e. the caspibrackish Lake Pannon) during the earlier Upper Miocene (Pannonian), while the localities of Orešac and Drmno belong to the latest Upper Miocene (i.e. Pontian s. str., according to P. Stevanović). The fauna isolated from the sediments of the so-called Serbian Lake system (Klinci, Vračević, and Brajkovac) indicated the presence of shallow-water lake environments in the studied area during the late Lower Miocene and the early Middle Miocene (i.e. freshwater equivalents of the Ottnangian? – Karpatian – Badenian). On the other hand, warm marine environments of the lower Badenian were inhabited by the forms characteristic of the deeper parts of the water column, such as planktonic foraminifera and fish of the family Bregmacerotidae. The late Badenian to Sarmatian interval is dominated by benthic fish known as the Ponto-Caspian gobies (family Gobiidae), indicative of the warm marine and brackish environments within littoral and sublittoral zones. During the Late Miocene (i.e. Pannonian and Pontian s. str.), the sediments deposited in the Lake Pannon (in the environments with significantly reduced salinity) are dominated by the forms typical for shallow and warm coastal areas (family Sciaenidae). Particularly significant are the results in the domain of systematics: the correlation of otoliths in situ with those found as isolated specimens, and the revision of the attributed skeletal remains. The results presented in this dissertation, as well as the previously published results, confirm the importance of articulated skeletons with otoliths in situ, not only as a means fortaxonomic attribution, but also for the understanding of distributions of taxa in space and time. Importantly, the obtained data provides an insight into the transition from primitive gobies (late Lower Miocene of Klinci and early Middle Miocene of Vračević) to the Ponto-Caspian gobies (upper Badenian – Sarmatian of the Rakovica stream, Kamenovo, Petrovac, and Malo Laole).