Вишекритеријумска анализа положаја и одрживости регионалних центара за управљање отпадом у Војводини

Abstract

Тема докторске дисертације је вишекритеријумска анализа положаја и одрживости регионалних центара за управљање отпадом у Војводини. Анализом примарног и секундарног географског положаја утврђено је да је оцена географског положаја регионалних центара условљена различитим критеријумима. Апсолутни географски положај регионалних центара за управљање отпадом анализиран је са аспекта физичко-географских карактеристика региона (геолошко геоморфолошких, климатских, хидрографских, педолошких и биогеографских). Анализа је показала да поједини регионални центри немају повољан положај у односу на физичко-географске карактеристике простора. Ту се пре свега мисли на регион Сомбора, односно на локацију постојеће депоније „Ранчево“ за коју је предвиђено проширење ради успостављања регионалног центра. Релативни географски положај регионалних центара анализиран је са аспекта друштвено-географских карактеристика простора: становништва и насеља, као и привредне активности. У оквиру овог аспекта, анализа је показала релативно неповољан положај регионалних центара за управљање отпадом. Ово пре свега јер само три од девет предвиђених региона испуњавају услов минималног броја становника (200.000) на дужи рок и то региони Новог Сада, Суботице и Инђије. Са друге стране региони Сомбора и Вршца имају изразито неповољну структуру становништва, док регион Инђија, са аспекта положаја насеља, има неповољан положај, јер је једна од општина која припада региону (Шид) физички одвојена од остатка региона. Са економског аспекта, региони Зрењанина и Сомбора бележе најниже зараде у последњој деценији, па се њихов положај у овом смислу може сматрати неповољним. За потребеовог рада извршена је евалуација критеријума и подкритеријума релевантних за доношење одлука у процесу управљања отпадом на нивоу Стратегијом дефинисаних региона у Војводини. Резултати су показали значајне разлике у перцепцији и вредновању појединих фактора од стране доносилаца одлука из различитих региона, али и од стране доносилаца одлука на националном и на локалном нивоу. Такође разликују се ставови независних стручњака из области управљања отпадом и одрживог развоја у односу на доносиоце одлука који су директно укључени у процес доношења одлука. Степен конзистентности је у границама, што говори у прилог томе да је метод аналитичко хијерархијског процеса адекватан за постављање приоритета у развоју одрживих система за управљање отпадом у Војводини.

Tema doktorske disertacije je višekriterijumska analiza položaja i održivosti regionalnih centara za upravljanje otpadom u Vojvodini. Analizom primarnog i sekundarnog geografskog položaja utvrđeno je da je ocena geografskog položaja regionalnih centara uslovljena različitim kriterijumima. Apsolutni geografski položaj regionalnih centara za upravljanje otpadom analiziran je sa aspekta fizičko-geografskih karakteristika regiona (geološko geomorfoloških, klimatskih, hidrografskih, pedoloških i biogeografskih). Analiza je pokazala da pojedini regionalni centri nemaju povoljan položaj u odnosu na fizičko-geografske karakteristike prostora. Tu se pre svega misli na region Sombora, odnosno na lokaciju postojeće deponije „Rančevo“ za koju je predviđeno proširenje radi uspostavljanja regionalnog centra. Relativni geografski položaj regionalnih centara analiziran je sa aspekta društveno-geografskih karakteristika prostora: stanovništva i naselja, kao i privredne aktivnosti. U okviru ovog aspekta, analiza je pokazala relativno nepovoljan položaj regionalnih centara za upravljanje otpadom. Ovo pre svega jer samo tri od devet predviđenih regiona ispunjavaju uslov minimalnog broja stanovnika (200.000) na duži rok i to regioni Novog Sada, Subotice i Inđije. Sa druge strane regioni Sombora i Vršca imaju izrazito nepovoljnu strukturu stanovništva, dok region Inđija, sa aspekta položaja naselja, ima nepovoljan položaj, jer je jedna od opština koja pripada regionu (Šid) fizički odvojena od ostatka regiona. Sa ekonomskog aspekta, regioni Zrenjanina i Sombora beleže najniže zarade u poslednjoj deceniji, pa se njihov položaj u ovom smislu može smatrati nepovoljnim. Za potrebeovog rada izvršena je evaluacija kriterijuma i podkriterijuma relevantnih za donošenje odluka u procesu upravljanja otpadom na nivou Strategijom definisanih regiona u Vojvodini. Rezultati su pokazali značajne razlike u percepciji i vrednovanju pojedinih faktora od strane donosilaca odluka iz različitih regiona, ali i od strane donosilaca odluka na nacionalnom i na lokalnom nivou. Takođe razlikuju se stavovi nezavisnih stručnjaka iz oblasti upravljanja otpadom i održivog razvoja u odnosu na donosioce odluka koji su direktno uključeni u proces donošenja odluka. Stepen konzistentnosti je u granicama, što govori u prilog tome da je metod analitičko hijerarhijskog procesa adekvatan za postavljanje prioriteta u razvoju održivih sistema za upravljanje otpadom u Vojvodini.

The topic of the doctoral dissertation is a multi-criteria analysis of the position and sustainability of regional waste management centers in Vojvodina. The analysis of the primary and secondary geographical position showed that the assessment of the geographical position of the regional centers is conditioned by different criteria. The absolute geographical position of regional waste management centers was analyzed from the aspect of physical-geographical characteristics of the region (geological, geomorphological, climatic, hydrographic, pedological and biogeographical). The analysis showed that some regional centers do not have a favorable position in relation to the physical-geographical characteristics of the area. This primarily refers to the region of Sombor, ie the location of the existing landfill "Rančevo", which will be expanded in order to establish a regional center. The relative geographical position of the regional centers was analyzed from the aspect of socio-geographical characteristics of the area: population and settlements, as well as economic activities. Within this aspect, the analysis showed a relatively unfavorable position of regional waste management centers. This is primarily because only three of the nine planned regions meet the condition of a minimum number of inhabitants (200,000) in the long run, namely the regions of Novi Sad, Subotica and Inđija. On the other hand, the regions of Sombor and Vršac have a very unfavorable population structure. The region of Inđija, from the aspect of the position of settlements, has an unfavorable position, because one of the municipalities belonging to the region (Šid) is physically separated from the rest of the region. From the economic point of view, the regions of Zrenjanin and Sombor record the lowest salaries in the last decade, so their position in this sense can be considered unfavorable. For the purposes of this dissertation, the evaluation of criteria and sub-criteria relevant for decision-making in the waste management process at the level of the regions defined by the Strategy in Vojvodina was performed. The results showed significant differences in the perception and еvaluation of individual factors by decision makers from different regions, but also by decision makers at the national and local levels. There is also a difference in the views of independent experts in the field of waste management and sustainable development in relation to decision makers who are directly involved in the decision-making process. The degree of consistency is within the limits, which speaks in favor of the fact that the method of analytical hierarchical process is adequate for setting priorities in the development of sustainable waste management systems in Vojvodina.