Гроф Николај Павлович Игњатијев и балканско питање: (1864-1875)

Abstract

У дисертацији је анализирана дипломатска активност Николаја Павловича Игњатијева, у преломним годинама развоја националног покрета код Срба, Бугара и Румуна, у намјери да се покаже степен утицаја једне личности и његових идеја на важне историјске догађаје и процесе. Хронолошки оквири дисертације обухватају првих десет година дипломатске мисије генерала Н. П. Игњатијева у Константинопољу (1864-1875), са неопходним освртом на раније године, почев од мисије војног аташеа у Лондону (1856), када је Игњатијев стекао прва знања о Источном питању, која ће, у вријеме руковођења Азијским департманом МИД-а (1861-1864), уобличити у сопствени програм источне политике. У Константинопољу (1864-1877), Игњатијев је настојао да неке од својих идеја примјени у дипломатској пракси. Узимајући у обзир ширу слику руске политике на Балкану настојали смо да укажемо на разлике између званичног става руске владе и гледишта њеног амбасадора у Константинопољу, у односу према румунском питању (1864-1866), српском питању (1864-1868), грчком-бугарском црквеном спору (1864-1873), као и у периоду када је Русија на Балкану иступала као чланица Тројецарског савеза (1873). Као посљедица тих разлика, у раду су анализиране промјене Игњатијевљевог статуса у Министарству иностраних дјела, како би се утврдио стварни утицај његове дипломатије, која је, у неким фазама, чини се, била прецијењена код русофила, али и русофоба.

This dissertation analyses the diplomatic activity of Nikolay Pavlovich Ignatyev during the crucial years of the development of the national movements of Serbs, Bulgarians and Romanians, with the aim to demonstrate the degree of influence one person and his ideas can have on important historical events and processes in Balkan history. The chronological boundaries of the dissertation encompass the first ten (10) years of general Ignatyev’s diplomatic mission in Constantinople (1864 – 1875), with the necessary review of the earlier years, beginning with the mission of the military attaché in London (1856), during which N. P. Ignatyev gained his first knowledge of the “Eastern Question”, which he will, during the time of his management of the Asian department of the Ministry of Foreign Affairs (1864 – 1864) turn into his own political program in the East. In Constantinople (1864-1877), N. P. Ignatyev tried to put some of his ideas into practice. Taking into consideration the wider picture of the Russian politics in the Balkans, we have tried to indicate the differences between the official position of the Russian government and the viewpoint of its ambassador in Constantinople, the differences in the relation toward the Romanian question (1864 – 1866), Serbian question (1864 – 1868), Graeco-Bulgarian ecclesiastical dispute (1864 – 1873), but also the differences during years in which Russia acted as a member of the League of the Three Emperors (1873). As a consequence of these differences, this work analyses the changes in Ignatyev’s status in the Ministry of Foreign Affairs in order to determine the actual influence of his diplomacy that was, during certain phases, overestimated amongst Russophiles as well as Russophobes.