Космополитски модел спречавања сукоба глобалних размера

Abstract

Дисертација се бави односом између космополитизма у мировним студијама и спречавања сукоба глобалних размера у постхладноратовском добу. Аутор излаже основне претпоставке и кључне одреднице космополитизма базираног на идеји људских потреба и заступа гледиште да је то незаобилазна идеја за проналажење адекватних начина превенције сукоба и оживљавања мировних студија као научне дисциплине. Доказује се да је организована акција појединаца и група који врше притисак на државе да креирају космополитски модел поретка кадра да спречи сукобе на глобалном нивоу. Истраживање је усмерено на “сукобе глобалних размера” (како постојеће сукобе у којима би евентуално оружано насиље попримило глобалне размере, тако и потенцијално замисливе глобалне сукобе који тек могу настати). У њему се пројектују институционалне, нормативне и вредносне основе космополитског модела који би по мишљењу аутора био погодан за онемогућавање оружаног сукоба на глобалном нивоу, као и за отклањање узрока који до њега могу довести. Дакле, објашњавају се како вредносни темељи космополитског модела спречавања сукоба глобалних размера, тако и “мировна инфраструктура” (односно, институције које се баве сукобима) коју он треба да обухвата, као и космополитско право по коме би те институције функционисале. Такође, значајан део рада посвећен је самој космополитској идеји. Кроз истраживање се осликава веза између насиља у сукобима глобалних размера и (одсуства) институција које би њима требало да се баве. Поред описа компоненти космополитског приступа у решавању сукоба глобалних размера и представљања конкретног космополитског модела спречавања тих сукоба, даје се и објашњење његове примене у циљу успостављања праведнијег међународног политичког поретка. Сходно томе, предложени космополитски модел решавања сукоба глобалних размера изложен је на три нивоа: вредносном (указивањем на идејне и етичке изворе модела), нормативном (кроз објашњење космополитског права) и институционалном (увођењем “мировне инфраструктуре”). На примерима Другог светског рата (употребом контрафактуалне анализе) и Трећег светског рата (употребом хипотетичког модела ситуације) аргументује се да ризик од ескалације насиља на глобалном нивоу не може бити избегнут уколико се као одговор на насиље не употребљавају космополитски ресурси мировних студија и с њима повезана акција транснационалних друштвених покрета и организација. У закључку се даје оцена употребне вредности космополитизма у мировним студијама и превазилажењу кризе у којој се дисциплина налази. Уједно, упућују се и препоруке за мировни рад који треба да отпочне како би се дубински узроци сукоба трансформисали и како би се успоставио правичнији поредак који би одговарао миру и развоју на глобалном плану. Оригинални допринос истраживања огледа се у јасном предочавању применљивости космополитског приступа кад је у питању спречавање насилних сукоба глобалних размера, са намером да се понуди модел решења за актуелни политички поредак (који није у стању да се бави дубинским узроцима сукоба). Закључци нису корисни само за науку о сукобима и миру, већ и за међународне односе, међународну безбедност и сродне научне области. Решавање сукоба уз помоћ и надзор глобалних демократских органа који би имали специјализоване мировне механизме и тела (нпр. мировне комисије) тиме постаје детаљније размотрено и мање апстрактно, што се и демонстрира на хипотетичкој ситуацији избијања Трећег светског рата.

The dissertation deals with relation between cosmopolitanism in peace studies and prevention of global proportion’s conflicts in post-Cold War era. The author states basic assumptions and key determinants of the idea of human needs-based cosmopolitanism and pleads for the standpoint that this idea is unavoidable for finding adequate ways of conflict prevention and revival of peace studies as a scientific discipline. It is argued that organized action of individuals and groups which exert pressure on states to create cosmopolitan model of political order is able to prevent conflicts on a global level. The research is towards “global proportions conflicts” (both existing conflicts in which potential armed violence would include global proportions and imaginable global conflicts that could yet arise). In the research, institutional, normative and value bases of cosmopolitan model (that would be, in author’s opinion, appropriate to disenable violent conflict on a global level, as well as to eliminate the causes that could lead to such conflict) are designed. Therefore, both value foundations of cosmopolitan model of global proportions’ conflicts prevention, and the “peace infrastructure” (institutions that deal with conflicts in the model) which it should encompass are explained, as well as cosmopolitan law these institutions will operate on. Also, an important part of dissertation is devoted to the cosmopolitan idea itself. Through the research, a connection between violence in global proportions conflicts and lack of institutions that should deal with these conflicts is portrayed. Apart from the description of components of cosmopolitan approach to conflicts of global proportions’ resolution, and presentation of one concrete model of such conflicts’ prevention, an explanation of its use is given, in order for more just international political order to be established. Accordingly, the proposed cosmopolitan model of global proportions’ conflicts resolution is presented on three layers: value (by indicating notional and ethical sources of the model), normative (through explanation of cosmopolitan law) and institutional (by introducing “peace infrastructure”). On examples of the Second World War (by using contrafactual analysis) and the Third World War (by using hypothetical model of the situation), it is argued the risk of violence escalation on a global level could not be avoided unless cosmopolitan resources of peace studies are used as an answer to this violence, along with actions of transnational social movements and organizations which is related to those resources. In conclusion, an assessment of practical usefulness of cosmopolitanism in peace studies is made, and of its utility in transcending the crisis in which the discipline is situated. At the same time, some recommendations are given for peace work that needs to begin in order for deep sources of conflicts to be transformed and for more just order to be established (that would correspond to peace and development on a global scale). Original contribution of the research is reflected in clear act of envisaging of cosmopolitan approach’ applicability when it comes to prevention of violent conflicts of global proportions, with the intention to offer a model of solution for actual political order (which is not capable to address root causes of conflicts). Conclusions are not useful only for science on conflicts and peace, but also for international relations, international security and similar academic fields. Resolving conflict with assistance and supervision of global democratic institutions that would possess specialized peace mechanisms and bodies (for instance, peace commissions) thereby becomes considered in detail and made less abstract, which is demonstrated on a hypothetical situation of outbreak of the Third World War