Višekriterijumska analiza indikatora obnoviljivih izvora energije

Abstract

Један од највећих проблема света данас је питање енергије. Између енергије и климатских промена постоји сложен двосмеран однос. Заустављање климатских промена представља стратешку прилику за развијање и улагање у савремену инфраструктуру као и прилику за интегрисани приступ развоју и планирању паметних градова. Обновљиви извори енергије и савремене технологије постају све значајнији сегмент у свим пољима јер смањују укупну енергетску потрошњу и имају позитиван утицај на животну средину. Приступајући са становишта могућности решавања проблема, дошло се на идеју да се спроведе истраживање у правцу уочавања релевантних фактора за примену обновљивих извора енергије и побољшања ефикасности крајње употребе истих. Истраживањем тих могућности кроз пројекте, требало би да се омогући адекватан приступ енергији, смањи глобално загревање и управља околином. Предуслов за такав поступак је темељно разумевање сложених система, применом вишекритеријумске анализе, која омогућава доносиоцима одлука да пронађу равнотежу између техничких и економских могућности данашњих и дугорочних развојних перспектива. Тема истражује методе и алате који подржавају решавање проблема у области анализе развоја енергетски функционалне и информационо-технолошке инфраструктуре града. Математичке методе вишекритеријумске анализе, које се примењују у овој дисератцији у процесу одлучивања, су аналитички хијерархијски процес и фази аналитички хијерархијски процес. Доносиоци одлука су експерти из електротехничких, рачунарских и грађевинарских наука у техничко-технолошком научном пољу, који оцењују идентификоване индикаторе. Тиме се успоставља оквир који подржава полисе, попут енергетске, економске, социјалне, полисе заштите животне средине, које ће уз одрживу равнотежу природних ресурса и ниже нивое загађења омогућити да одрживи енергетски систем изађе из закона, прописа и акционих планова о обновљивим изворима у правцу ефикасније економије и бољег друштвеног живота. Предмет истраживања у дисертацији је моделирање пројеката обновљивих извра енергије, рангирањем подкритеријума у оквиру сваке групе критеријума: фактори окружења, фактори органзационо-управљачке структуре и индикатори квалитета. Надаље, су истраживања усмерена на енергетски ефикасну инфраструктуру развоја паметних градова, са аспекта нових технологија, обновљивих видова енергије у односу на климатско подручје, нових и постојећих зграда. Пратећа компонента је развијање свести у образовном систему кроз мере едукације младих. Инвентивност и новативност неопходни су у спровођењу концепта паметног града за увођење системске интеграције обновљивих и ИКТ-а на свим нивоима локалне власти као носиоца одрживог развоја урбане средине. Кроз смањење губитака енергије, хуманији однос према животној средини, а посебно кроз управљање и мобилност, морамо омогућити сталну евалуацију свих система који би требало да буду интегрисани у јединствени глобални концепт паметног града. Методологија истраживања је заснована на приступу и анализи одабраних ентитета у урбаном окружењу за одрживи развој у Србији. Флексибилност система планирања мреже, (ре)конструкције зграда, соларне енергије, климатских промена и ниских емисија, као и система воде и отпада, представља крајњу одрживу стратегију у оквиру концепта паметног града. Фокус је на исплативој примени савремених технологија, као и оптималном развоју модела инфраструктуре, у области локално доступних потенцијала соларне енергије. Анализе показују да се национални енергетски системи могу трансформисати како би се ускладили са циљем прилагођавања климатским променама. Због инхерентне инерције енергетског система, све одлуке које се доносе у енергетском сектору имају дугорочне утицаје. Зграде су највећи појединачни потрошач енергије с највећим потенцијалом енергетских уштеда. Данас, у ситуацији економске кризе и смањене грађевинске делатности, енергетска обнова још више добија на значају. Било да се ради о новој градњи или реконструкцији и добром познавању термичких својстава грађевинских материјала неки су од предуслова за пројектовање енергетски ефикасних зграда. Материјали и решења за побољшање термоизолације, добијају све већу пажњу због тенденције усмерене ка одрживим зградама. Смањење потрошње енергије и емисија СО2, развој и имплементација одрживих грађевинских технологија, система и материјала за нове и постојеће зграде, биће кључни у решавању изазова преласка на зграде готово нулте потрошње енергије у годинама које долазе. Потребно је сагледати велики број разноврсних критеријума и фактора, и њиховим вредновањем рангирати решења која ће испунити потребне захтеве за унапређење енергетске ефикасности. Прелазак на енергетски ефикасне моделе, захтева праћење резултата, спровођење мера и активности у правцу кључних индикатора, као и развој свести и едукацију становништва поготову младих у образовном систему.