Show simple item record

Komparativna analiza programa biologije za osnovnu školu u Srbiji i drugim evropskim zemljama

dc.contributor.advisorMiljanović, Tomka
dc.contributor.otherŠimić, Smiljka
dc.contributor.otherMiljanović, Tomka
dc.contributor.otherGrandić, Radovan
dc.contributor.otherAnačkov, Goran
dc.contributor.otherŽupanec (Drakulić), Vera
dc.creatorЏамић, Шепа Нада
dc.date.accessioned2015-12-29T11:18:27Z
dc.date.available2015-12-29T11:18:27Z
dc.date.available2020-07-03T13:44:26Z
dc.date.issued2014-12-22
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/1771
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija140412490210740.pdf?controlNumber=(BISIS)87948&fileName=140412490210740.pdf&id=2348&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=87948&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije140412491437573.pdf?controlNumber=(BISIS)87948&fileName=140412491437573.pdf&id=2349&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractУ докторској дисертацији је  на основу  ранијих истраживања и  званичних докумената Министарстава образовања  изложена  компаративна  анализа  обавезног образовања и Наставних програма биологије у Србији,  Хрватској, Словенији, Аустрији, Финској  и Руској  Федерацији.  Циљ истраживања  је био да  се сагледају  њихове међусобне сличности и разлике  и могућност да се  позитивна искуства у реформи образовања и програма биологије других земаља  примене  за унапређење образовног система и наставе биологије у Србији  у наредном периоду. Анализом је утврђено постојање значајних разлика у образовним системима анализираних земаља које се односе на: структуру, дужину трајања, дужину трајања појединих образовних циклуса, број ученика у одељењу, број наставних дана у години, дужину наставног часа, рад школа по сменама, заступљеност обавезних, изборних и факултативних предмета...  Анализом је утврђено постојање значајне разлике  и  у заступљености наставних  предмета Природа и Биологија по разредима, недељном и годишњем фонду часова, васпитно-образовним циљевима, обиму садржаја по разредима, као и у структурним елементима програма. Поређењем Наставних програма Природе и Биологије  у  анализираним земљама, њихове концепције и карактеристика, констатовано је: –  Да су програми растерећени од сувишних садржаја  и да  се  ослањају на савремена научна достигнућа и перспективу биологије, као науке XXI века. –  Постоји  корелација  садржаја  програма природних наука и њихова примереност интересовањима и потребама ученика  као и поступност и систематичност у презентовању садржаја. –  Основни  елементи  садржаја  су  дефинисани  у складу са узрастом ученика, што доприноси квалитетнијем и трајнијем усвајању знања и могућности његове примене у конкретним животним ситуацијама. –  Садржаји програма Природе и Биологије васпитавају ученике за хуман однос према природи и живим бићима, развијају њихову еколошку свест и одговоран однос према сопственом здрављу. –  У  Словенији, Аустрији, Финској и Русији садржаји из биологије се у једном или више разреда обрађују интегрисано са садржајима Географије, Физике и Хемије,  са нагласком на еколошки аспект и одрживи развој  у његовој реализацији. –  Програми Природе и Биологије у Словенији, Аустрији и Финској подељени су у  тематске области, за које нису прцизирани типови ни број часова, тако да наставник распоређује годишњи фонд часова према карактеристикама наставних целина.  –  Структурни елементи програма предмета Природа и Биологија су: васпитно-образовни циљеви, оперативни задаци по разредима, дидактичке препоруке, очекивана постигнућа ученичка по образовним циклусима, оцењивање и вредновање ученичких постигнућа. –  Стандардизацијом програмских захтева и садржаја, тежиште образовања је померено  са наставних програма и наставника ка резултатима учења и ученицима, што  је допринело квалитетнијој реализацији наставних садржаја,  објективнијој провери ученичких постигнућа, трајнијим и квалитетнијим знањима  ученика. –  У свим анализираним земљама напуштају се традиционални облици, методе  и технике рада у настави, а примењују савремени дидактичко-методички  приступи интерактивног учења/наставе: тимска, проблемска, програмирана и  пројектна настава,  непосредно и посредно посматрање  природних појава, истраживања,  излети и екскурзије. Овакав рад захтева многобројне ученичке активности које се огледају у: организацији и планирању активности на терену, формирање базе и збирки података, организовање и учествовање у дебатним и панел дискусијама, израду мини пројеката и слично. У односу на Републику  Србију, најновије реформе образовања у Хрватској, Словенији, Аустрији, Русији, а нарочито Финској одвијале су се брже и темељније. Реформи образовања у овим земљама је приступљено креативно,  са  оријентацијом  на модерне узоре, а  да  при том  ове земље нису изгубиле сопствену оригиналност  у образовању. Циљеви реформе  основног  образовања у Србији,  која је  започела 2000.  и завршена  2010.  године,  су били слични онима у Финској и другим анализираним земљама, али она није довела до суштинских промена у основношколском образовном систему.  Постављени циљеви нису остварени,  па исти задаци остају за неку следећу реформу. Важећи  Наставни програм биологије у  Србији (иако је недавно реформисан)  је  и даље традиционалан, са линеарним рапоредом садржаја, писан је као листа тема са обимним садржајима у свим разредима,  без  могућности  изборних садржаја.  Непостојање корелација садржаја са другим предметима, али и у оквиру саме биологије по разредима, онемогућава интегрисање  садржаја. Оцене реформисаног Наставног програма биологије  за основну школу у Србији на основу проведене анкете за наставнике  биологије, крећу се од крајње позитивних, преко умерених до крајње негативних. Због наведених и других разлога потребна је нова коренита промена основног образовања и Наставног програма биологије  у основној школи у Србији која би се радила студиозно и пажљиво, са реално постављеним циљевима и задацима. У програм  биологије  треба  увести  кључне  наставне области  из биолошке науке,  које би се  сагледавале комплексно и интегрисано (као  у Словенији, Аустрији и Финској), у складу са потребама ученика у реалном животу,  а реализовале интерактивном наставом са много више креативности и наставника и ученика.sr
dc.description.abstractU doktorskoj disertaciji je  na osnovu  ranijih istraživanja i  zvaničnih dokumenata Ministarstava obrazovanja  izložena  komparativna  analiza  obaveznog obrazovanja i Nastavnih programa biologije u Srbiji,  Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Finskoj  i Ruskoj  Federaciji.  Cilj istraživanja  je bio da  se sagledaju  njihove međusobne sličnosti i razlike  i mogućnost da se  pozitivna iskustva u reformi obrazovanja i programa biologije drugih zemalja  primene  za unapređenje obrazovnog sistema i nastave biologije u Srbiji  u narednom periodu. Analizom je utvrđeno postojanje značajnih razlika u obrazovnim sistemima analiziranih zemalja koje se odnose na: strukturu, dužinu trajanja, dužinu trajanja pojedinih obrazovnih ciklusa, broj učenika u odeljenju, broj nastavnih dana u godini, dužinu nastavnog časa, rad škola po smenama, zastupljenost obaveznih, izbornih i fakultativnih predmeta...  Analizom je utvrđeno postojanje značajne razlike  i  u zastupljenosti nastavnih  predmeta Priroda i Biologija po razredima, nedeljnom i godišnjem fondu časova, vaspitno-obrazovnim ciljevima, obimu sadržaja po razredima, kao i u strukturnim elementima programa. Poređenjem Nastavnih programa Prirode i Biologije  u  analiziranim zemljama, njihove koncepcije i karakteristika, konstatovano je: –  Da su programi rasterećeni od suvišnih sadržaja  i da  se  oslanjaju na savremena naučna dostignuća i perspektivu biologije, kao nauke XXI veka. –  Postoji  korelacija  sadržaja  programa prirodnih nauka i njihova primerenost interesovanjima i potrebama učenika  kao i postupnost i sistematičnost u prezentovanju sadržaja. –  Osnovni  elementi  sadržaja  su  definisani  u skladu sa uzrastom učenika, što doprinosi kvalitetnijem i trajnijem usvajanju znanja i mogućnosti njegove primene u konkretnim životnim situacijama. –  Sadržaji programa Prirode i Biologije vaspitavaju učenike za human odnos prema prirodi i živim bićima, razvijaju njihovu ekološku svest i odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju. –  U  Sloveniji, Austriji, Finskoj i Rusiji sadržaji iz biologije se u jednom ili više razreda obrađuju integrisano sa sadržajima Geografije, Fizike i Hemije,  sa naglaskom na ekološki aspekt i održivi razvoj  u njegovoj realizaciji. –  Programi Prirode i Biologije u Sloveniji, Austriji i Finskoj podeljeni su u  tematske oblasti, za koje nisu prcizirani tipovi ni broj časova, tako da nastavnik raspoređuje godišnji fond časova prema karakteristikama nastavnih celina.  –  Strukturni elementi programa predmeta Priroda i Biologija su: vaspitno-obrazovni ciljevi, operativni zadaci po razredima, didaktičke preporuke, očekivana postignuća učenička po obrazovnim ciklusima, ocenjivanje i vrednovanje učeničkih postignuća. –  Standardizacijom programskih zahteva i sadržaja, težište obrazovanja je pomereno  sa nastavnih programa i nastavnika ka rezultatima učenja i učenicima, što  je doprinelo kvalitetnijoj realizaciji nastavnih sadržaja,  objektivnijoj proveri učeničkih postignuća, trajnijim i kvalitetnijim znanjima  učenika. –  U svim analiziranim zemljama napuštaju se tradicionalni oblici, metode  i tehnike rada u nastavi, a primenjuju savremeni didaktičko-metodički  pristupi interaktivnog učenja/nastave: timska, problemska, programirana i  projektna nastava,  neposredno i posredno posmatranje  prirodnih pojava, istraživanja,  izleti i ekskurzije. Ovakav rad zahteva mnogobrojne učeničke aktivnosti koje se ogledaju u: organizaciji i planiranju aktivnosti na terenu, formiranje baze i zbirki podataka, organizovanje i učestvovanje u debatnim i panel diskusijama, izradu mini projekata i slično. U odnosu na Republiku  Srbiju, najnovije reforme obrazovanja u Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Rusiji, a naročito Finskoj odvijale su se brže i temeljnije. Reformi obrazovanja u ovim zemljama je pristupljeno kreativno,  sa  orijentacijom  na moderne uzore, a  da  pri tom  ove zemlje nisu izgubile sopstvenu originalnost  u obrazovanju. Ciljevi reforme  osnovnog  obrazovanja u Srbiji,  koja je  započela 2000.  i završena  2010.  godine,  su bili slični onima u Finskoj i drugim analiziranim zemljama, ali ona nije dovela do suštinskih promena u osnovnoškolskom obrazovnom sistemu.  Postavljeni ciljevi nisu ostvareni,  pa isti zadaci ostaju za neku sledeću reformu. Važeći  Nastavni program biologije u  Srbiji (iako je nedavno reformisan)  je  i dalje tradicionalan, sa linearnim raporedom sadržaja, pisan je kao lista tema sa obimnim sadržajima u svim razredima,  bez  mogućnosti  izbornih sadržaja.  Nepostojanje korelacija sadržaja sa drugim predmetima, ali i u okviru same biologije po razredima, onemogućava integrisanje  sadržaja. Ocene reformisanog Nastavnog programa biologije  za osnovnu školu u Srbiji na osnovu provedene ankete za nastavnike  biologije, kreću se od krajnje pozitivnih, preko umerenih do krajnje negativnih. Zbog navedenih i drugih razloga potrebna je nova korenita promena osnovnog obrazovanja i Nastavnog programa biologije  u osnovnoj školi u Srbiji koja bi se radila studiozno i pažljivo, sa realno postavljenim ciljevima i zadacima. U program  biologije  treba  uvesti  ključne  nastavne oblasti  iz biološke nauke,  koje bi se  sagledavale kompleksno i integrisano (kao  u Sloveniji, Austriji i Finskoj), u skladu sa potrebama učenika u realnom životu,  a realizovale interaktivnom nastavom sa mnogo više kreativnosti i nastavnika i učenika.sr
dc.description.abstractBased on earlier research and official documents of the Ministry of Education, the PhD thesis gives the comparative analysis of compulsory education and Biology curriculum in Serbia, Croatia, Slovenia, Austria, Finland and the Russian Federation. The aim of the research was to observe their similarities and differences and the possibility to use the positive experiences of the reform of education and Biology curriculum in these countries in order to improve educational system and Biology teaching in Serbia in the times to come. The analysis shows the existance of considerable differences in educational systems of the anаlyzed countries regarding: structure, length, length of certain educational cycles, number of students in a class, number of schooldays, length of a lesson, working in shifts, presence of compulsory, optional and facultative subjects.  The analysis also shows a considerable difference in the presence of subjects Nature and Biology in grades, number of lessons per week and year, educational objectives, scope and content in different grades as well as in the structural elements  of the curriculum. Comparing Nature and Biology curriculums of the analyzed countries, their concepts and characteristics, the following was concluded: -  The curriculums are unburdened of unnecessary contents and  they rely on contemporary scientific achievements and the perspective of Biology as a science of the 21st century. -  There are cross-curricular links among natural sciences and they are adapted to the interests and needs of students, and there is a gradual and systematic approach in presenting contents.  -  Basic elements of the content are defined in accordance with the age of students which contributes to a better and more permanent knowledge acquisition and makes it possible to use the knowledge in everyday  situations. -  The content of Nature and Biology curriculums teach children to be humane to the nature and other living beings, to develop environmental awareness and responsible attitude to their own health. -  In Slovenia, Austria, Finland and Russia Biology content is taught together with Geography, Physics and Chemistry content in one or more school years with emphasis on environmental aspects and sustainable development in their realization.  -  Nature and Biology curriculums in Slovenia, Austria and Finland are divided into units without recommended type or number of classes so that a teacher distributes the annual number of lessons according to the characteristics of the units. -  The structural elements of the program of subjects Nature and Biology are: educational aims, operational tasks per year, didactic recommendations, expected achievements of the students in each educational cycle, marking and evaluating students’ achievements.  -  By standardizing the program requests and contents, the focus of education  is shifted from teaching programs and teachers to the results of learning and students, that contributed to better realization of the teaching contents, more objective evaluation of students’ achievements, long -lasting and knowledge of a higher quality. -  In all the analyzed countries the traditional teaching methods and techniques are dismissed and modern didactic and methodical approach of interactive teaching/learning is applied: team work, problem solving, programmed and project teaching, direct and in direct observation of natural phenomena, research, trips and excursions. This kind of work requires extensive students’ activities such as: organization and planning of field activities, creation of database and data collections,  organizing and participating in debates and panel discussions, development of mini-projects and the like.   Contrary to Serbia, the latest reforms of education in Croatia, Slovenia, Austria, Russia and specially in Finland were carried out faster and more thoroughly. The education reform in these countries was approached in a creative way, bearing in mind modern models without losing their own national educational originality. The aims of the reform of primary education system in Serbia, which started in 2000 and finished in 2010, were similar to those in Finland and other analyzed countries, but it  has not made substantial changes in primary education system in Serbia. The set aims were not reached thus the same tasks are left for some future reform. The current Biology curriculum in  our country (although reformed recently) is still traditional, with linear distribution of the content, written as a list of topics with extensive content in each year without the possibility of optional contents. The lack of correlation with other subjec ts, as well as within Biology content in one year prevents the integration of the contents. According to a survey carried out with Biology teachers, the evaluation of the reformed Biology curriculum for primary schools in Serbia vary from utterly positive, moderate to  utterly negative. For all the mentioned and some other reasons, a new radical change of primary education and Biology curriculum for primary schools in Serbia is necessary. It should be carried out carefully and thoroughly with aims and tasks set objectively. Biology curriculum should include key teaching areas of Biology as a science that would be considered in a complex and integrated way (as in Slovenia, Austria and  Finland), in accordance with the needs of students in the real life, and realized through interactive lessons with much more creativity on the part of both teachers and students.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Природно-математички факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectОсновна школаsr
dc.subjectOsnovna školasr
dc.subjectPrimary schoolen
dc.subjectбиологијаsr
dc.subjectнаставни програмиsr
dc.subjectСрбијаsr
dc.subjectХрватскаsr
dc.subjectСловенијаsr
dc.subjectАустријаsr
dc.subjectФинскаsr
dc.subjectРуска Федерацијаsr
dc.subjectкомпаративна анализаsr
dc.subjectbiologijasr
dc.subjectnastavni programisr
dc.subjectSrbijasr
dc.subjectHrvatskasr
dc.subjectSlovenijasr
dc.subjectAustrijasr
dc.subjectFinskasr
dc.subjectRuska Federacijasr
dc.subjectkomparativna analizasr
dc.subjectBiologyen
dc.subjectcurriculumsen
dc.subjectSerbiaen
dc.subjectCroatiaen
dc.subjectSloveniaen
dc.subjectAustriaen
dc.subjectFinlanden
dc.subjectthe Russian Federationen
dc.subjectcomparative analysisen
dc.titleКомпаративна анализа програма биологије за основну школу у Србији и другим европским земљамаsr
dc.titleKomparativna analiza programa biologije za osnovnu školu u Srbiji i drugim evropskim zemljamasr
dc.titleComparative Analysis of Biology Curriculum in Primary Schools in Serbia and Other European Countriesen
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC
dcterms.abstractМиљановић Томка; Миљановић Томка; Шимић Смиљка; Aначков Горан; Жупанец (Дракулић) Вера; Грандић Радован; DŽamić Šepa Nada; Komparativna analiza programa biologije za osnovnu školu u Srbiji i drugim evropskim zemljama; Компаративна анализа програма биологије за основну школу у Србији и другим европским земљама; Компаративна анализа програма биологије за основну школу у Србији и другим европским земљама;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/38468/IzvestajKomisije.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/38467/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/38468/IzvestajKomisije.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/38467/Disertacija.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_1771


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record

openAccess
Except where otherwise noted, this item's license is described as openAccess