Рани показатељи дислексије и дисграфије

Abstract

У овом раду полази се од тезе да између способности читања и писања и других језичких и когнитивних способности постоје комплексне везе. Поред тога, теза истраживања јесте да ниво развоја одређених језичких способности код деце предшколског узраста може представљати индикатор успешности у читању и писању на млађем школском узрасту. Полазећи од тога, истраживање је усмеренo на језичке способности које представљају значајне показатеље способности овладавања читањем и писањем. Циљ: Овим истраживањем испитан је однос између пречитачких способности и способности читања и писања у циљу утврђивања раних показатеља развојне дислексије и дисграфије. Метод: У узорак је укључено 200 деце која су испитана на предшколском и школском узрасту. На предшколском узрасту испитане су способности које се сматрају базичним за читање и писање (фонолошка свесност, синтаксичка свесност, графемско-фонемска конверзија, способност декодирања, брзо серијско именовање, вербална флуентност – фонемска и семантичка и памћење). На школском узрасту испитано је читање (разумевање прочитаног, брзина читања, тачност читања) и писање (језички и графомоторни аспект писања). Читање је први пут испитано на крају првог разреда и други пут на крају четвртог разреда, а писање је испитано у другом разреду и на крају четвртог разреда. Сва деца укључена у узорак праћена су од предшколског узраста до краја четвртог разреда. Инструменти: У истраживању су коришћени следећи инструменти (тестови): ELLА – Emerging Literacy & Language Assessment (Wiig & Secord, 2006), Тест синтаксичке свесности (Николић, 2009), Равенове прогресивне матрице у боји (Raven, 1956), Тестовая методика экспресс диагностики устной речи младших школъников (Фотековой, 2000), Тродимензионални тест читања (Костић, Владисављевић, и Поповић, 1983) и Скала за процену дисграфичности рукописа (Ћордић и Бојанин, 1997). Oбрада података: За утврђивање повезаности постигнућа између предшколског и школског испитивања, односно за утврђивање раних показатеља дислексије и дисграфије кроз ниво повезаности фонолошке свесности, синтаксичке свесности, графемско-фонемске конверзије, способности декодирања, памћења, вербалне флуентности и брзог серијског именовања са квалитетом читања и писања, коришћени су мултипла регресивна анализа, каноничка дискриминативна и каноничка корелациона анализа. Резултати: На основу резултата истраживања утврђено је да у четвртом разреду 5,3% деце испољава дислексију; 5,3% деце испољава језичку дисграфију и 8,8% деце испољава графомоторну дисграфију. Mултипла регресиона анализа утврдила је да најзначајнију повезаност са квалитетом читања и писања имају фонолошка и синтаксичка свесност. Помоћу каноничке дискриминативне анализе, у четвртом разреду утврђено је да једна функција разликује децу са развојном дислексијом од деце без дислексије, и да ту функцију чине синтаксичка свесност и фонолошка свесност. Такође је утврђено да једна функција разликује децу са језичком дисграфијом од деце без дисграфије и да ту функцију чине синтаксичка свесност, фонолошка свесност и способност декодирања. Хи квадрат тестом проверавана је повезаност сметњи у читању и писању које су утврђене у првом, односно другом разреду и развојне дислексије и дисграфије утврђене у четвртом разреду. Анализа је показала да постоји сличност између сметњи у читању утврђених у првом разреду и развојне дислексије утврђене у четвртом разреду, као и да постоји сличност између сметњи у писању утврђених у другом разреду и развојне дисграфије утврђене у четвртом разреду.

Introduction: In this work, we are starting from the thesis that between the ability to read and write and other linguistic and cognitive abilities there are complex links. The chronological criteria, or the age when children begin going to school is not an adequate condition for the child to be ready for reading and writing. Readiness to read and write can be defined as a balanced combination and interaction of different abilities. The development of certain abilities, even before starting school, make the basis of reading and writing, and this research is aimed at some of these abilities, with the intent to differentiate the early indicators of problems in reading and writing, i.e. dyslexia and dysgraphia. Goal: The goal of this research is to determine the relations between the pre-reading abilities and the ability to read and write in order to determine the early indicators of problems in reading and writing, i.e. developmental dyslexia and dysgraphia. Method: In the sample, 200 children of preschool and school age were examined. In the pre-school age, the abilities which were considered basic for reading and writing (phonological аwareness, syntactic awareness, grapheme-phoneme conversion, ability to decode, rapid serial naming, verbal fluency: both phonological and semantic, and memory) were researched. At school age, the examined abilities were reading (understanding of what was read, reading speed, reading precision) and writing (linguistic and graphomotor aspect of writing). Reading was examined for the first time at the end of the first grade and a second time at the end of the fourth grade, while writing was examined in the second grade and at the end of fourth grade. Children were monitored from the preschool age to the end of the fourth grade. Instruments: Instruments/Literature used in the research were: Emerging Literacy & Language Assessment (Wiig & Secord, 2006), Syntactic awareness test (Николић, 2009), Raven’s progressive matrices in color (Raven, 1956), Test method for express diagnosis of oral speech of younger schoolchildren (Фотековой, 2000), Тродимензионални тест читања (Костић, Владисављевић, и Поповић, 1983), and The scale for assessing the dysgraphia of hand writing (Ћордић и Бојанин, 1992). Data processing: The following methods were used in order to determine the connection of achievements between preschool and school research, i.e. to determine the early indicators of dyslexia and dysgraphia (through the level of connection of phonological awareness, syntactic awareness, grapheme-phoneme conversion, the ability to decode, memory, verbal fluency, rapid serial naming with the quality of reading and writing) respectively: multiple regressive analysis, canonic discriminative and canonic correlation analysis. Results: Research results confirmed that in the fourth grade, 5.3% of children showed dyslexia, 5.3% of the children showed linguistic dysgraphia and 8.8% of the children showed graphomotor dysgraphia. Multiple regression analysis has shown that the most significant link between the quality of reading and writing is phonological and syntactic awareness. By using canonic discriminative analysis in fourth grade, the following was determined: one function, which differentiates children with developmental dyslexia from children without dyslexia, is represented by syntactic awareness and phonological awareness. One function, which differentiates children with linguistic dysgraphia from children without dysgraphia, is represented by syntactic awareness, phonological awareness and decoding ability. By using the X-square test, the connection between the deficit in reading and writing in first and second grade, and dyslexia and dysgraphia determined in fourth grade was researched. Analysis has shown that there is similarity between the deficits in reading determined in the first grade, and dyslexia determined in the fourth grade, as well as showing that there is similarity between the deficits determined in the second grade and dysgraphia determined in fourth grade. Conclusion: Early indicators of developmental dyslexia are phonological awareness and syntactic awareness. Early signs of developmental dysgraphia (linguistic dysgraphia) are orthographic decoding, phonological awareness and syntactic awareness.