Антрополошки показатељи успешности проприоцептивног тренинга код фудбалера и ученика узраста 15-16 година

Abstract

Основни проблем истраживања је утврђивање ефикасности проприоцептивног тренинга у развоју антрополошких показатеља фудбалера и ученика средњих школа. Поставља се питање да ли ће вежбање применом експерименталног модела тренинга допринети да се ниво морфолошких карактеристика, телесне композиције, базичних и специфичних моторичких способности подигне на виши ниво. Циљеви истраживања су: да се утврди иницијално стање антрополошких показатеља фудбалера и ученика неспортиста; да се утврде разлике антрополошких показатеља фудбалера и ученика неспортиста на иницијалном стадијуму; да се утврде трансформације антрополошких показатеља експерименталне и контролне групе фудбалера и ученика неспортиста од иницијалног до финалног стадијума; да се утврде разлике у нивоу антрополошких показатеља експерименталне и контролне групе фудбалера и ученика неспортиста на финалном стадијуму. Истраживање је спроведено на узорку од 250 испитаника дефинисаном као популација фудбалера и ученика средње Пољопривредне школе из Бачке Тополе, мушког пола, узраста 15 и 16 година (1997. и 1998. годиште). Експерименталне групе чине 125 испитаника: Е1 - 62 млада фудбалера; Е2 - 63 ученика који се не баве активно спортом. Контролне групе чине 125 испитаника: К1 - 66 младих фудбалера; К2 - 59 ученика који се не баве активно спортом. Узорак варијабли чине: морфолошке карактеристике, телесна композиција, базичне и специфичне моторичке способности. Применом унивариатне и мултивариатне анализе варијансе, као и коваријансе, установљено је да је проприоцептивни тренинг у трајању од десет недеља изазвао појаву значајне промене базичних и специфичних моторичких способности. Статистички значајне разлике антрополошких показатеља фудбалера и ученика неспортиста постојале су пре примене проприоцептивног тренинга. Услед примене проприоцептивног тренинга дошло је до појаве статистички значајне разлике базичних (.000) и специфичних моторичких способности (.023) код експерименталне групе фудбалера, као и базичних (.000) и специфичних (.004) моторичких способности код експерименталне групе ученика неспортиста. Код контролне групе ученика неспортиста дошло је до појаве значајне разлике само код специфичних моторичких способности (.022). Постоји статистички значајна разлика антрополошких показатеља експерименталних и контролних група фудбалера и ученика неспортиста на финалном стадијуму. Иако су и контролне групе постигле одређени напредак (претпоставља се услед раста и развоја организма у том периоду живота, као и утицаја неких других фактора који нису обухваћени овим радом) закључак овог истраживања је да проприоцептивни тренинг пружа значајно већи напредак од уобичајеног плана и програма рада на часовима физичког вежбања и да доприноси значајном напредку код испитаника који се налазе у тренежном процесу.

Osnovni problem istraživanja je utvrđivanje efikasnosti proprioceptivnog treninga u razvoju antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika srednjih škola. Postavlja se pitanje da li će vežbanje primenom eksperimentalnog modela treninga doprineti da se nivo morfoloških karakteristika, telesne kompozicije, bazičnih i specifičnih motoričkih sposobnosti podigne na viši nivo. Ciljevi istraživanja su: da se utvrdi inicijalno stanje antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika nesportista; da se utvrde razlike antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika nesportista na inicijalnom stadijumu; da se utvrde transformacije antropoloških pokazatelja eksperimentalne i kontrolne grupe fudbalera i učenika nesportista od inicijalnog do finalnog stadijuma; da se utvrde razlike u nivou antropoloških pokazatelja eksperimentalne i kontrolne grupe fudbalera i učenika nesportista na finalnom stadijumu. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 250 ispitanika definisanom kao populacija fudbalera i učenika srednje Poljoprivredne škole iz Bačke Topole, muškog pola, uzrasta 15 i 16 godina (1997. i 1998. godište). Eksperimentalne grupe čine 125 ispitanika: E1 - 62 mlada fudbalera; E2 - 63 učenika koji se ne bave aktivno sportom. Kontrolne grupe čine 125 ispitanika: K1 - 66 mladih fudbalera; K2 - 59 učenika koji se ne bave aktivno sportom. Uzorak varijabli čine: morfološke karakteristike, telesna kompozicija, bazične i specifične motoričke sposobnosti. Primenom univariatne i multivariatne analize varijanse, kao i kovarijanse, ustanovljeno je da je proprioceptivni trening u trajanju od deset nedelja izazvao pojavu značajne promene bazičnih i specifičnih motoričkih sposobnosti. Statistički značajne razlike antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika nesportista postojale su pre primene proprioceptivnog treninga. Usled primene proprioceptivnog treninga došlo je do pojave statistički značajne razlike bazičnih (.000) i specifičnih motoričkih sposobnosti (.023) kod eksperimentalne grupe fudbalera, kao i bazičnih (.000) i specifičnih (.004) motoričkih sposobnosti kod eksperimentalne grupe učenika nesportista. Kod kontrolne grupe učenika nesportista došlo je do pojave značajne razlike samo kod specifičnih motoričkih sposobnosti (.022). Postoji statistički značajna razlika antropoloških pokazatelja eksperimentalnih i kontrolnih grupa fudbalera i učenika nesportista na finalnom stadijumu. Iako su i kontrolne grupe postigle određeni napredak (pretpostavlja se usled rasta i razvoja organizma u tom periodu života, kao i uticaja nekih drugih faktora koji nisu obuhvaćeni ovim radom) zaključak ovog istraživanja je da proprioceptivni trening pruža značajno veći napredak od uobičajenog plana i programa rada na časovima fizičkog vežbanja i da doprinosi značajnom napredku kod ispitanika koji se nalaze u trenežnom procesu.

The basic problem of the research is establishing the efficiensy of the proprioceptive training in the development of anthropological indicators of football players and secondary school pupiles. The question is whether exercises with the application of an experimental training model will contribute that the existing level of the morphological characteristics, body composition, basic and specific motor abilities is raised to a higher level. The research goals are: to establish the initial state of anthropological indicators of the football players and students nonathletes; to establish the differences of the anthropological indicators football players and students nonathletes on the initial stadium, to establish the transformation of the anthropological indicators of the experimental and the control group of the football players and students nonathletes from the initial to the final stadium; to establish the differences on the level of the anthropological indicators of the experimental and the control group of football players and students nonathletes in the final stadium. The research has been carried out on the sample of 250 male exeminees defined as a population of football players and students of the secondary Agricultural school from Bačka Topola, at the age of 15 and 16 years (age groups 1997 and 1998). The Experimental groups consists of 125 exeminees: E1 - 62 young football players , E2 - 63 students who do not go in for sport actively. The Control groups consist of 125 examinees: C1 - 66 young football players, C2 - 59 students who do not go in for sports actively. The variable sample consists of: morphological characteristics, body composition, basic and specific motor abilities. With the application univariant and multivariant analysis of variance, as well as covariance, it has been established that the proprioceptive training lasting ten weeks has caused significant changes of basic and specific motor abilities. Statistically significant differences of the anthropological indicators of football players and students non - athletes existed prior to the application of the proprioceptive training. The application of the proprioceptive training resulted statistically significant difference of the basic (.000) and the specific motor abilities (.023) with the experimental group of young football players, as well as the basic (.000) and specific (.004) motor abilities with the experimental group of the students nonathletes. With the control group of students nonathletes a significant difference oecured only with specific motor abilities (.022). There is a statistically significant difference of the anthropological indicators of the experimental and control group of football players and the students nonathletes in the final stadium. Although the control group has achieved certain progress, due to, the growth and the development of the organism in that life period. Proprioceptive training offers significantly greater progress than the customary plan and programme of the physical exercise classes and that it contributes to the significant progress with the examinees who are in the training process.