Примена коперативног учења и квалитет знања ученика

Abstract

Предмет овог истраживања је примена кооперативног учења и квалитет знања ученика у настави српског језика. Последњих деценија социоконструктивистичка парадигма образовања све више се препознаје као оптимистичко теоријско полазиште за различите педагошке иновације и интервенције у настави језика, спроведене како би се унапређивала академска постигнућа ученика. Кроз наставу српског језика ученици стичу знања, развијају специфичне форме мишљења и компетенције које надилазе оквире и садржај самог наставног предмета, а релевантне су за касније школовање, професионалну и друштвену партиципацију. У складу с тим, сагледавање образовних потенцијала кооперативног учења у настави српског језика у домену квалитета ученичких знања може имати огроман теоријски и практични значај. Циљ овог рада је утврђивање доприноса кооперативног учења унапређивању квалитета знања ученика из српског језика у постојећој пракси. Фокус овог рада је на анализи постојећих начина примене кооперативног учења и разумевању како они утичу на квалитет знања ученика из српског језика, због чега се образовна вредност кооперативног учења разматра у контексту реалне употребе. У сагледавању суштине и природе кооперативног учења, као и квалитета знања ученика, полази се од три теоријска ослонца. Прво теоријско упориште чине социоконструктивистичка схватања о настави и учењу, представљена кроз социокултурну теорију Л. С. Виготског и културнопсихолошку перспективу Џ. Брунера. Други теоријски ослонац представљају савремена схватања о наставним методама, која указују на потребу сагледавања вредности наставних метода на основу њихове реалне примене, под утицајем конкретних контекстуалних и ситуационих фактора. На крају, значајан референтни оквир, који се најдиректиније односи на разумевање значаја и улоге кооперативног учења у подстицању академских постигнућа ученика, везан је за интегративни модел кооперативног учења Р. Славина. Квалитет знања је разматран у контексту дводимензионалне ревидиране Блумове таксономије Андресона и Кратвола, преко нивоа усвојености и одрживости чињеничког, појмовног и процедуралног знања ученика из српског језика. У емпиријском делу рада, реализација општег циља подразумевала је да се, најпре, утврде карактеристике примене кооперативног учења у настави српског језика из перспективе наставника и ученика, потом да се испитају мишљења наставника и ученика о значају кооперативног учења и, на крају, да се утврди квалитет знања из српског језика ученика који су учили посредством кооперативног учења. Примењене су метода теоријске анализе и дескриптивно-неескпериментална метода, а од истраживачких техника коришћени су анкетирање и тестирање. За прикупљање података развијени су оригинални истраживачки инструменти. Подаци су прикупљани помоћу упитника са скалом процене и тестова знања. У истраживању је учествовало 240 наставника који примењују кооперативно учење у настави српског језика и 720 ученика четвртог разреда основне школе који су учили путем кооперативног учења. Узорак наставних садржаја обухватао је 18 наставних јединица из српског језика, које се налазе у Наставном програму за четврти разред основног образовања и васпитања, а за које су сви наставници користили кооперативно учење. Добијени резултати подржавају полазне претпоставке о постојању разлика у заступљености карактеристика кооперативног учења у настави српског језика из перспективе наставника и ученика. Према степену учесталости, у настави српског језика најприсутнији су аспекти који се тичу улога наставника и ученика и структурирања кооперативног задатка, потом следе аспекти у вези са структурирањем принципа кооперативног учења. Формирање кооперативних група, како сугеришу наставничке и ученичке процене, најмање карактерише актуелну примену кооперативног учења у настави српског језика. Наставничке процене и перцепције карактеристика кооперативног учења предодређене су и обликоване њиховим ставом према кооперативном учењу, компетенцијама за примену кооперативног учења и, делимично, учесталошћу примене кооперативног учења. На ученичку процену и перцепцију карактеристика кооперативног учења у највећој мери утиче њихов став према кооперативном учењу, потом општи школски успех и, на крају, школски успех из српског језика. Уз то, утврђено је да наставници и ученици на сличан начин процењују заступљеност прве разматране карактеристике кооперативног учења у настави српског језика (структурирање кооперативног задатка), док су у погледу остале три карактеристике (формирање кооперативних група, принципи кооперативног учења и улоге и активности наставника и ученика током кооперативног учења) утврђене значајне разлике између наставника и ученика. Већина наставника и ученика има позитивно мишљење о значају кооперативног учења, а квалитативна анализа њихових одговора је указала да у највећој мери препознају значај кооперативног учења на плану социјалног развоја ученика, потом на плану когнитивног и афективног развоја и, на крају, на плану радног васпитања. Резултати истраживања потврдили су полазну претпоставку о постојању разлика у нивоу усвојености и одрживости чињеничког, појмовног и процедуралног знања ученика из српског језика, са тенденцијом опадања квалитета знања на свим нивоима након иницијалног тестирања. Знања ученика четвртог разреда из српског језика након примене кооперативног учења највиша су на нивоу чињеничког знања, потом на нивоу појмовног знања и у најмањој мери на нивоу процедуралног знања. Поред тога, утврђен је утицај општег школског успеха на ниво усвојености и одрживости појмовног знања ученика, као и општег школског успеха и успеха из српског језика на усвојеност и одрживост процедуралног знања ученика. Добијени резултати сугеришу на закључак да разноврсне праксе примене кооперативног учења у актуелној настави српског језика доприносe усвојености и одрживости ученичких знања, у највећој мери чињеничког, а потом појмовног и процедуралног. У складу са налазима истраживања, изведене су педагошке препоруке и импликације за будућа истраживања

The subject of this research is the application of cooperative learning and the quality of student knowledge in Serbian language teaching. In previous decades, the social-constructivist paradigm of education has been increasingly recognized as an optimistic theoretical starting point for various pedagogical innovations and interventions in language teaching aimed at improving student academic achievement. In Serbian language and literature classes, students acquire knowledge, and develop specific forms of thinking and competences that go beyond the framework and content of the given school subject which will be relevant for their further education, professional and social activity. That being said, contemplating the educational potential of cooperative learning in Serbian language teaching, specifically in terms of quality of student knowledge, may have tremendous practical and theoretical significance. The aim of this paper is to determine the extent to which cooperative learning contributes to the improvement of student knowledge of Serbian language and literature in the existing teaching practice. The paper is focused on analyzing and understanding how existing applications of cooperative learning affect the quality of student knowledge of Serbian language and literature which is why the educational value of cooperative learning is observed in the context of real use. In the attempt to understand the essence and nature of cooperative learning, as well as the quality of student knowledge, we relied on three theoretical standpoints. The first theoretical standpoint comprises the social-constructivist view on teaching and learning, represented in the sociocultural theory of Lev Vygotsky and cultural psychology of Jerome Bruner. The second theoretical standpoint includes the contemporary understanding of teaching methods which accentuates the need to assess the value of different teaching methods based on their real applications, and to identify the influence of specific contextual and situational factors. Finally, the third referential framework most directly related to the understanding of the role and importance of cooperative learning in encouraging academic achievement refers to the integrated model of cooperative learning proposed by Robert Slavin. The quality of knowledge is observed in the context of the two-dimensional Bloom’s revised taxonomy of Anderson and Krathwohl, and through the level of adoption and retention of the factual, procedural and conceptual student knowledge of Serbian language and literature. In the empirical part of the paper, our general objective first required to determine the characteristics of cooperative learning’s application in Serbian language teaching from the standpoint of teachers and students, to examine the opinions of both teachers and students about the importance of cooperative learning, and finally, to determine the quality of student knowledge of Serbian language and literature acquired through cooperative learning. We used the methods of theoretical analysis and non-experimental descriptive method, and research techniques included the survey and testing. We developed original research instruments for collecting data. Data were collected using a rating scale and knowledge tests. The research comprised 240 teachers who implement cooperative learning in Serbian language teaching and 720 students of the fourth grade of elementary school who acquired knowledge through cooperative learning. The sample of teaching content comprised 18 teaching units from Serbian language and literature defined in the Curriculum for the fourth grade of elementary school where all teachers implemented cooperative learning. The results support the initial assumptions that there are differences in the presence of cooperative learning characteristics in Serbian language teaching from the standpoint of teachers and students. Observed through the lens of frequency, the most prevalent aspects in Serbian language teaching are those referring to the roles of teachers and students and the structuring of cooperative tasks, followed by aspects related to the structuring of cooperative learning principles. The formation of cooperative groups, as suggested by teachers’ and students’ assessments, is the least represented characteristic of current applications of cooperative learning in Serbian language teaching. Teachers’ assessments and perceptions of the characteristics of cooperative learning are predetermined and shaped by their attitude toward cooperative learning, competences for the application of cooperative learning, and partly by the frequency with which they apply cooperative learning in their teaching practice. Students’ assessments and perception of the characteristics of cooperative learning are largely influenced by their attitude toward cooperative learning, general academic achievement, and finally, achievement in Serbian language and literature. Moreover, we determined that teachers and students assess the representation of the first observed characteristic of cooperative learning in a similar manner (structuring of cooperative tasks), while on the other hand, there are significant differences between students and teachers in terms of the other three characteristics of cooperative learning (formation of cooperative groups, principles of cooperative learning, and roles and activities of teachers and students in cooperative learning). Teachers and students have a positive opinion about the importance of cooperative learning, and the qualitative analysis of their answers indicated they largely recognize the importance of cooperative learning in terms of students’ social development, students’ cognitive and affective development, and finally in terms of work ethic development. Research results confirmed the initial assumption about differences in the level of student adoption of factual, conceptual and procedural knowledge of Serbian language and literature. We also observed the quality of student knowledge has a tendency to decrease at all levels after the initial testing. The knowledge of fourth grade students about Serbian language and literature after applying cooperative learning is highest at the level of factual knowledge, followed by conceptual knowledge, whereas their procedural knowledge is at the lowest level. In addition, we identified the influence of general academic achievement on the level of adoption and retention of conceptual knowledge, as well as the influence of general academic achievement and achievement in Serbian language and literature on the adoption and retention of student procedural knowledge. The results suggest that various practices relating to the application of cooperative learning in Serbian language teaching positively impact the adoption and retention of student knowledge, primarily factual, and somewhat less conceptual and procedural knowledge. In line with the findings of this research, we formulated pedagogical recommendations and implications for future research