Археоботаничка истраживања у касном неолиту Поморавља: друштвени и економски аспекти производње и припреме хране

Abstract

Предмет истраживања ове дисертације били су друштвени и економски аспекти производње и припреме хране у касном неолиту централног Балкана, на основу анализе макробиљних остатака са налазишта у Поморављу. Циљеви истраживања су били: (1) утврђивање статуса гајених биљних врста – које врсте су чиниле основу пољопривредне економије, гајене као део самосталних или здружених усева, а које врсте су биле само случајне примесе главних усева; (2) испитивање разноврсности коришћења дивљих биљака у исхрани; (3) дефинисање одлика каснонеолитске земљорадње; (4) испитивање регионалних и хронолошких разлика у коришћењу и стратегијама гајења биљака; (5) истраживање просторне организације активности припреме хране у каснонеолитском насељу. У ту сврху детаљно су анализиране археоботанички збирке са два налазишта – Дреновац и Павловац – Гумниште, као и садржаји складишта са налазишта Селевац и Медведњак. Разултати истраживања су показали да се није мењао избор гајених биљака током времена, као и да је неопходно даље испитати да ли континуитет у коришћењу истих врста одражава и континуитет у карактеру земљорадње. Уочене су регионалне и локалне разлике у стратегијама узгајења биљака, где се издвајају заједнице које су усмерене ка гајењу ужег спектра врста, углавном једнозрне и двозрне пшенице, док су за друге заједнице поред плевичастих врста пшеница биле значајне и махунарке. Анализа састава различитих контекста из периферног дела рановинчанског насеља у Павловцу и централног дела касновинчанског насеља у Дреновцу указала је на разлике између локалитета у погледу просторне интеграције активности везаних за термичку обраду и одбацивања остатака од припреме хране. Разлике у количини и корацима при обради житарица посведочиле су о разликама у организацији послова обраде, као и у обиму ових активности. Резултати археоботаничке анализе омогућили су увид у одређене земљорадничке праксе: постојале су две сетвене сезоне (пролећна и јесења); гајени су самостални усеви једнозрне и двозрне пшенице, док су можда постојали и мешовити усеви; током жетве стабљике су сечене при дну или средини, указујући да су сакупљали и користили сламу; земљишта на којима су гајени усеви су била умерено плодна, што указује на успешно одржавање повољних карактеристика земљишта.

This thesis is concerned with the social and economic aspects of food production and preparation in the Late Neolithic of the Central Balkans, based on the analysis of macrobotanical remains from the sites in the Pomoravlje region. The aims of this research were to 1) determin the status of crops: which were the staple crops - deliberately cultivated, on its own or as part of a mixed crop, as opposed to being present as a minor contaminant of other crops; 2) investigate the contribution of wild plants in diet; 3) to define crop husbandry practices; 4) examine regional and chronological differences in plant use and strategies of crop cultivation; 5) investigate the organization of food preparation activities in the context of Late Neolithic settlements. For this purpose, archaeobotanical assemblages from two sites – Drenovac and Pavlovac - Gumnište, as well as contents of the plant storages from the sites of Selevac and Medvednjak, were analyzed in detail. The research has shown that the choice of cultivated plants did not change over time, but it is necessary to further examine whether the continuity in the use of same crop species reflects the continuity in agricultural practices. Regional and local differences in plant cultivation strategies have been observed, with some communities focused on growing a narrower range of species, mostly einkorn and emmer wheat, while others held legumes as important crops in addition to hulled wheats. The analysis of the species composition of different contexts from the peripheral part of the Early Vinča settlement in Pavlovac and the central part of the Late Vinča settlement in Drenovac revealed a different spatial integration of the cooking areas and food refuse disposal zones. Differences in the quantity and method of grain processing indicated differences in the organization and scale of these activities. The results of archaeobotanical analysis enabled recognition of certain crop husbandry practices: there were two sowing seasons (spring and autumn); einkorn and emmer were grown as monocrops, as well as possible maslins; wheats were harvested low on the stem or at mid-height, indicating the collection and use of straw; the fields seem to have been moderately fertile, indicating successful maintenance of soil fertility.