Језик Цицеронових писама брату Квинту

Abstract

Предмет рада је истраживање језика писама Марка Тулија Цицерона брату Квинту, обухваћених збирком Ad Quintum fratrem. Разматрани су карактеристични структурални елементи писама (формуле на почетку и крају писма, уводни и завршни део писма), затим обележја разговорног језика (деминутиви, придеви, прилози и глаголи са префиксом per-, придеви са префиксом sub-, елипса, парентеза и узвици), те реторска питања и, на крају, примери употребе грчког језика. Намера је била да се кроз квалитативну и квантитативну анализу одређених речи, израза и цитата дефинише језик датих писама и истакну његова главна обележја. Поред тога, како би се додатно расветлио однос Цицерона и његовог млађег брата, тумачени су друштвени, психолошки и други утицаји на језик датих писама. На основу свега тога, показало се да су писма збирке Ad Quintum fratrem пример динамичне комуникације и да обилују карактеристикама разговорног језика

The dissertation examines the language of Marcus Tullius Cicero’s letters to brother Quintus, collected in Ad Quintum fratrem. We have explored some structural elements of letters (epistolary opening and closing formulae, introductory and closing part), some feature typical of spoken language (diminutive forms, adjectives, adverbs and verbs with per-, adjectives with sub-, ellipsis, parenthesis, interjections), rhetorical questions and code-switching. Qualitative and quantitative analysis of the words, expressions and quotations showed the main characteristics of the language of these letters. In order to comprehend relationship between the two Ciceros, in this dissertation we have also studied social, psychological and other influence to the language. It is shown that the letters of collection Ad Quintum fratrem is an example of dynamic communication with a myriad of features proper to conversational language.