Ефекти програма подршке корисницима минималног прихода у граду Београду: импликације на креирање социјалне политике

Abstract

Од почетака развоја држава благостања у Европи програми подршке сиромашнима представљали су основне програме социјалне политике. И током 21. века као један од стратешких праваца социјалне политике профилише се борба против сиромаштва и социјалног искључивања, при чему се циљеви, садржина и начин функционисања програма подршке модификују у складу са новим интернационалним изазовима и концептима, као и националним могућностима и препрекама у дизајнирању социјалне политике. Предмет овог истраживачког рада јесу програми подршке минималном приходу у Републици Србији који су усмерени на борбу против сиромаштва и социјалног искључивања. Истраживање се заснива на новим концептима који су инкорпорирани у систем социјалне заштите Републике Србије, уз примену институционалног приступа и перспективе социјалног улагања. Циљ истраживања је стицање дубљих сазнања о препрекама у имплементацији програма подршке минималном приходу које утичу на коришћење накнада и социјалних услуга од стране корисника новчане социјалне помоћи. Анализа фактора који утичу на коришћење накнада и социјалних услуга спроведена је посредством истраживања варијабли у три подгрупе: карактеристика дизајна програма подршке минималном приходу; карактеристика администрирања накнада и социјалних услуга; карактеристика корисника и његове породице. Истраживање садржи дескриптивно-теоријски део у коме се квалитативном анализом докумената обрађују секундарни извори података о предмету истраживања, као и експлоративно-емпиријски део у коме се примарни подаци прикупљају: протоколом за прикупљање података из досијеа осамдесеторо корисника новчане социјалне помоћи; упитником за исти број корисника; полуструктурисаним интервјуима са стручним радницима у центрима за социјални рад; полуструктурисаним интервјуима са запосленима у организационим јединицама градске управе које се баве пословима социјалне заштите; фокус групом са деветоро корисника који су учествовали у квантитативном делу прикупљања података. Емпиријско истраживање је спроведено у v шест градских општина на територији Града Београда (Вождовац, Палилула, Стари Град, Лазаревац, Гроцка, Обреновац). У овом истраживању фокус је на приступу правима у систему социјалне заштите, која се третирају као целовита мрежa накнада и услуга која интегративним деловањем треба да ублажи све аспекте сиромаштва и социјалног искључивања. Налази истраживања могу се користити за реформу постојећих права у систему социјалне заштите, увођење нових, као и промовисање потпунијег коришћења постојећих

Since the development of the welfare states in Europe, support programs for the poor represented the basic programs of social policy. In the 21st century the fight against poverty and social exclusion continues to be profiled as one of the strategic directions of social policy in Europe, whereby the objectives, content and functioning of the support programs are modified in accordance with new international challenges and concepts, as well as national opportunities and obstacles in social policy designing. The subject of this research are the programs of minimum income support in the Republic of Serbia, which are aimed at combating poverty and social exclusion. The research is based on new concepts that are incorporated into the social protection system of the Republic of Serbia, using the institutional approach and the perspective of social investment. The aim of the research is to gain deeper knowledge about the obstacles in the implementation of minimum income support programs that influence the take-up of allowances and social services by the financial social assistance beneficiaries. Analysis of the factors that impact on the use of allowances and social services is being implemented through the research of variables in three subgroups: characteristics of the design of minimum income support programs; characteristics of administering allowances and social services; characteristics of the beneficiary and his family. The research contains a descriptive-theoretical part in which the secondary sources of data on the research subject has been assessed by qualitative documents analysis, as well as the exploratory-empirical part in which the primary data is collected from: protocol for collecting data from the files of eighty beneficiaries of social assistance; questionnaire for the same number of beneficiaries; semi-structured interviews with professional staff in centers for social work; semi-structured interviews with employees of organizational units of the city administration engaged in social protection affairs; focus group with nine beneficiaries who participated in the quantitative part of data collection. Empirical research is carried out in the six city municipalities of the City of Belgrade (Voždovac, Palilula, Stari Grad, Lazarevac, Grocka, Obrenovac). vii In this research, the focus is on accessing the rights in the social protection system, which are treated as a comprehensive net of allowances and services that should mitigate all aspects of poverty and social exclusion through integrative action. Research findings can be used for the reform of existing rights in the social protection system, introduction of new ones and promotion the full take-up of existing ones