Фразеологизми са компонентом жив на српском и јужнословенском говорном простору: дијахронијски и синхронијски аспект

Abstract

Предмет дисертације је полисемантичка структура придева жив и различите фразеолошке јединице у којима се придев остварује у српском језику. Све анализиране јединице посматрају се из развојне, дијахронијске перспективе. С обзиром на природу предмета истраживања, који у различитим сегментима одражава универзалне концепте, и с обзиром на дијахронијску оријентацију рада, корпус је заснован на различитим лексикографским изворима српског и других јужнословенских, а неретко и осталих словенских језика. Поређење са несловенским језицима вршено је тамо где је неопходно, како би се одређена словенска појава поставила у индоевропски контекст...

The subject of this dissertation is the polisemantic structure of the adjective živ (‘alive, animate’) and various phraseological configurations in which the said adjective is realized in Serbian. All the analyzed items have been examined from the evolutive, diachronic perspective. With respect to the character of the subject of research, which reflects universal concepts in its various segments, as well as to the diachronic orientation of this work, the corpus is based on a variety of lexicographic sources of Serbian and other South Slavic, and not infrequently even some other Slavic languages. Comparison with non-Slavic languages has been made only when it was necessary, with a view to placing certain Slavic phenomena within a broader Indo-European context...