Архитекта Петар Ј. Поповић (1873-1945)

Abstract

Дисертација има за циљ да осветли живот и рад архитекте Петра Ј. Поповића (1873-1945), једног од најзначајнијих српских градитеља почетком двадестог века. Осим сагледавања Поповићевог рада у оквиру архитектонске и конзерваторско - рестаураторске делатности, приказане су и његове активности у области просвете, науке, урбанизма, историографије и хералдике. Пажња је усмерена и ка његовом раду у Министарству грађевина, са посебним нагласком на период Првог светског рата. Разматран је и Поповићев рад на Техничком факултету као и његов значај за континуирани развој и опстанак национаног стила на архитектонској сцени у првој половини двдесетог века. Дисертација је базирана углавном на грађи из заоставштине Петра Ј. Поповића али и на до сада необјављеној архивској грађи, изводима из периодике, дневне штампе и историографске литературе. У уводном поглављу изнети су предмет и циљеви истраживања са прегледом коришћене грађе, извора и литературе. Друго поглавља је посвећено Поповићевој биографији, у оквиру које је обрађен и период његовог школовања на Техничком факултету Велике школе у Београду. У трећем поглављу је након краћег приказа архитектонских токова у Србији крајем XIX и почетком XX века изложен целокупан градитељски опус Петра Ј. Поповића. Извршена је појединачна анализа свих дела. Грађевине су најпре разврстане типски, на профане, сакралне и меморијалне објекте, а у оквиру сваког од ових потпогавља поређане су хронолошки. Четврто поглавље посвећено је сагледавању Поповићевог деловања у оквиру конзерваторско-рестаураторске делатности. Свеобухватан и детаљан приказ његовог ангажовања у овој области, представља покушај да се укаже на значај Поповићевог доприноса очувању и обнови српске средњовековне градитељске баштине као и унапређењу и развоју конзерваторске делатности. У петом поглављу је обрађен Поповићев рад на Техничком факултету у Београду и допринос научно – публицистичкој делатности. Шесто поглавље говори о различитим уметничким активностима Петра Ј. Поповића. У претпоследњем, седмом поглављу, изнети су закључци, док су коришћени извори и литература приказани у последњем осмом поглављу.

The dissertation aspire to reveal the life and practice of Peter J. Popovic (1873- 1945), one of the most important Serbian architects at the beginning of the twentieth century. In addition of considering Popović's opus in the framework of architecture, conservation and restoration, his activities on the educational, scientific, urbanistic, historiographical and heraldical field are also important and shown. Attention is paid to his work at the Ministry of Construction, with a special emphasis on the period of the First World War. Popović's work at the Technical Faculty was discussed as well as his importance for the continuous development and survival of national style on the architectural scene in the first half of the twentieth century. The dissertation is based mostly on the material from the legacy of Peter J. Popović, but also to the unpublished archival material, periodical and daily newspapers and historiography. The introductory chapter represents the research subject and tasks with an overview of the used materials, sources and literature. The second chapter is dedicated to Popović's biography, within was studied the period of his education at the Faculty of Technical Science in Belgrade. After a brief depiction of architectural flows in Serbia at the end of the 19th and beginning of the 20th century, the third chapter reveals the entire architectural opus of Petar J. Popović. All parts of it are individually analysed and performed. The buildings are classified by type on profane, sacral and memorial objects, but within each of these subsections they are chronologically processed. The fourth chapter is devoted to the Popović's commitment to conservation and restoration domain. A comprehensive and detailed presentation of his engagement in this field is an attempt to point out the importance of Popović's contribution to the preservation and restoration of Serbian medieval architecture heritage, as well as to the promotion and development of the Serbian conservation activity. In the focus of the fifth chapter is Popović's activity at the Faculty of Technical Sciense in Belgrade as well as his contribution on the scientific and publicist field. He was very active in various artistic areas and that is the point of the chapter sixth while the next one, chapter seventh, summarizes the research and defines conclusions about this topic. All the sources and literature used in dissertation are listed in the last eight chapter.