Утицај спортских активности на морфолошке карактеристике, моторичке способности и квалитет живота особа са моторичким поремећајима - параплегијом

Abstract

Повреда кичмене мождине је стање које доводи до трајне инвалидности, најчешће настаје изненада и има дуготрајан утицај на живот повређене особе у функционалном, медицинском и психолошком погледу. Спортске активности особе са параплегијом могу да примењују током и након фазе рехабилитације, а циљ њихове примене је побољшање психо-физичких и функционалних способности. Поред тога, спорт утиче на побољшање општег здравља, осећања задовољства и представља могућност и начин социјалне интеграције особа са инвалидитетом у друштво. Циљ истраживања је био да се, утврђивањем разлика између особа са повредом кичмене мождине које се баве и особа који се не баве спортским активностима, укаже на значај примене спорта особа са инвалидитетом. Области које су испитиване су морфолошке карактеристике, моторичке способности, функционална независност и квалитет живота. У истраживању је учествовало укупно 44 испитаника, од тога 26 испитаника који су се бавили спортом и 18 испитаника неспортиста. Резултати су анализирани у односу на квалитативне и квантитативне параметре тестова, као и са аспекта досадашњих сазнања из научне области која се бави рехабилитацијом и применом спорта. Добијени резултати указују да је примена спортских активности утицала на смањење секундарних компликација у смислу смањења болова (p<0.05) и побољшања циркулације (p<0.05). Утицала је на подизање нивоа функционалне независности (p<0.05) и квалитета живота (p<0.05). Примена спорта код особа са повредом кичмене мождине је допринела побољшању одређених моторичких способности: максималне мишићне силе (p<0.05), гибљивости рамена (p<0.05), брзине реаговања (p<0.05) и тапинг руком (p<0.05) за испитанике мушког пола, и максималне мишићне силе (p<0.05), импулса силе (p<0.05), прецизности (p<0.05), брзине реаговања (p<0.05) и тапинг руком (p<0.05) за испитанике женског пола. На генералном нивоу спортске активности су значајно утицале на побољшање испитиваних параметара код испитаника мушког пола (Wilks’ Lambda Value 0.007, F = 4.991а, p = 0.000), као и код испитаника женског пола (Wilks’ Lambda Value 1.081Е-09, F = 205512122.00, p = 0.000).

Spinal cord injury is a state leading to permanent invalidity, most frequently it appears suddenly and has a longterm effect on the life of the injured person both in functional, medical and psychological sense. Sport activities of paraplegics can be implemented during and after the rehabilitation phase, and their purpose is to improve patient’s psycho-physical and functional abilities. Furthermore, sport is affecting the improvement of general health, feeling of contentment and it represents as well as possibility so as means of their integration into society. Aim of the study was to indicate the significance of sports in paraplegic persons by comparing sportly active and non-active subjects with spinal cord injuries. Domains that were studied are morphological features, motor abilities, functional independence and quality of life. There were 44 participants in total, thereof 26 subjects were active in sport and 18 were not. Results were analyzed in relation to the qualitative and quantitative test parameters, so as to the aspects of up to now gathered knowledge regarding rehabilitation and sport implementation. Derived results implicate that implementation of sport activities has significantly affected the reduction of secondary complications in terms of reduced pain (p<0.05) and circulation improvement (p<0.05). Next, it affected raising the level of functional independence (p<0.05) and quality of life (p<0.05). Introducing sport activities to persons with spinal cord injuries had an effect on the improvement of certain motor abilities: compared to maximum muscle force (p<0.05), shoulder movement flexibility (p<0.05), reaction time and hand-tapping (p<0.05) for male participants, whereas in female participants regarding to the maximum muscle force (p<0.05), force impulse (p<0.05), preciseness (p<0.05), reaction time and hand-tapping (p<0.05). In general, sport activities have had a significant effect on the improvement of the tested parameters (Wilks’ Lambda Value 0.007, F = 4.991а, p = 0.000 for male subjects and Wilks’ Lambda Value 1.081Е-09, F = 205512122.00, p = 0.000 for female subjects).