Геопросторни чинилац у класичним геополитичким учењима

Abstract

Каква је улога и значај геопросторног чиниоца у класичним геополитичким учењима која су настале крајем 19. и у првој половини 20. века, главно je питање које се разматра у овој дисертацији. Одговор на њега је тражен кроз анализу најзначајнијих радова класичних концепција поморске, копнене и ваздушне моћи. Класичне геополитичке концепције своје учење формирају око геопросторног чиниоца, односно, мора, копна или ваздуха, који имају улогу кључне детерминанте. Доктрину поморске моћи смо анализирали кроз књиге и чланке америчког теоретичара Алфреда Мехена. Полазна тачка његове стратегије је да од контроле над морем као светским медијем комуникације зависи глобална доминација или безбедност једне нације. Са друге стране, код главних заступника класичних учења о копненој моћи – Хелфорда Макиндера и Николаса Спајкмана – светска или регионална доминација зависи од контроле једног дела Евроазије, односно, Хартленда или Римленда. У доктрини о ваздушној моћи, творац учења италијански генерал Ђулио Дует поставља стратешки императив, по којем од доминације у ваздушном омотачу зависи остваривање политичких или војних циљева. Друга два теоретичара ваздушне моћи Вилијам Б. Мичел и Александар де Северски само разрађују ову идеју. Иако се код класичних теоретичара геополитике, контрола над једним делом географске површине или омотача поставља као стратешки циљ за остваривање политичких, економских или војних интереса, значај геопросторног чиниоца није схваћен као апсолутан. У том смислу смо детаљно размотрили сва спорна гледишта и тезе у класичним теоријама која се критикују као геодетерминизам. Истражујемо и колики је утицај великих техничко-технолошких промена на релевантност учења која су старија од једног века. Савремени сукоби и поред нових транспортних средстава, оружја велике разорне моћи, потврђују велики значај географије у извођењу борбених дејстава и снабдевању огромних армија поморским, копненим или ваздушним путем. У раду је од основних научних метода највише употребљавана метода анализе, као почетна и основна научна метода. Поред анализе, користили смо метод генерализације и синтезе, а од опште научних метода компарацију и хипотетичко-дедуктивну методу. Како је геопросторни чинилац константа која се не може избећи, он још увек утиче на савремену политику држава и других актера светске политике, а сходно томе ни класична геополитичка учења нису изгубила научну вредност

This dissertation discusses the role and significance of the geospatial factor in the classic geopolitical paradigms of the end of the 19th century and the first half of the 20th century. The author seeks for the answers by analysing the most influential texts featuring the classic concepts of sea, land, and air power. With regard to the aforementioned concepts, they are centred around the geospatial factor, that is, the sea, the land, or the air, which take the role of the key determinant respectively. The doctrine of sea power is analysed by means of books and articles authored by Alfred Mahan, an American theoretician. His starting hypothesis is that the global dominance or the security of a nation depends on the control over the sea as a global medium of communication. On the other hand, Helford Mackinder and Nicholas Spykman, as main theoreticians of the land power, argue that the global or regional dominance depends on the control of a part of Eurasia, that is, heartland or rimland. In his doctrine of air power, its founder, Italian general Giulio Duet, sets a strategic imperative of establishing the air power as a prerequisite for achieving political or military goals, with this idea being further elaborated by other two prominent theoreticians mentioned here, William B. Mitchell and Alexander de Seversky. Although classic theoreticians of geopolitics find the control over a section of geographic surface or a geographic layer a strategic goal for exercising political, economic, or military interests, they do not understand the significance of the geo-spatial factor as being absolute. In that sense, the author discusses all questionable points of view and hypotheses in classic geopolitical theories regarded as geo-determinism on the whole. In addition, the influence of technical-technological progress on the relevance of century-old paradigms is researched into as well. The modern conflict still maintains the precedence of geographic features in carrying out military operations and providing supplies to armies at the sea, on the land, or in the air, even with new means of transportation being developed at quick pace today. With regard to the range of scholarly methods applied in the dissertation, the author relies most heavily on analysis method, as the first and foremost one. In addition, methods of generalisation and synthesis are used as well. Finally, concerning general scholarly methods, the author resorts to comparison and hypothesis-deduction method. Given the fact that the geospatial factor is an unavoidable constant, it still exerts influence over contemporary world politics, thus keeping classic geopolitical paradigms current in scholarly terms