Средњовековно археолошко наслеђе на југу карпатско-панонског простора: "Бијелобрдски комплекс"

Abstract

„Бјелобрдски комплекс“ представља једну од најпознијих (рано)средњовековних европских култура у којој се огледа сажимање номадских и неномадских популацијa и њихов преображај у феудално хришћанско друштво, у периоду од 10. до 12. века. Задатак дисертације био је да се дефинише, обједини и критички анализира археолошка граёа из Војводине, и мањег дела остатка Србије, која се у најширем смислу може означити овим појмом. У том циљу је обраёен археолошки материјал са преко 200 налазишта, према подацима из литературе и на основу увида ауторке у део непубликоване граёе. Кроз тумачење одлика насеља и некропола и типолошко-хронолошко проучавање налаза објашњене су културне и друштвене промене у ужим временским етапама. Показано је да се бјелобрдска култура може сагледати једино као сложена синтеза етнички хетерогеног панонског становништва и досељених Маёара, уз знатније утицаје из окружења. На њено обликовање у целини није утицао импулс са византијског Балкана већ су превагнула струјања из других европских средина – отонског Запада, Кијевске Русије и у извесној мери викиншог културног круга. То се нарочито јасно осликава у сфери верских, друштвених и модних образаца и кроз преузимање занатских техника и производа. Дисертација доприноси потпунијем сагледавању места и улоге простора Војводине у ширим територијалним и историјским оквирима. Током свих временских етапа се прате појаве присутне широм Панонске низије, које су у вези са успостављањем и развојем Маёарске. Зато је у складу са токовима савремене науке предложено да се појам „бјелобрдски комплекс/култура“ укине (и) у домаћој научној средини и да се архелошки материјал разматра у општем контексту – као наслеёе из периода ране маёарске државе. С друге стране, због непосредне близине византијске границе и периодичне византијске превласти над Сремом, у јужној Војводини се прати својеврсно преплитање византијских и бјелобрдских културних тековина.

The “Bjelo Brdo complex” represents one of the last (early) medieval European cultures which reflected the convergence of nomadic and non-nomadic populations and their transformation into a feudal Christian society, in the period from the 10th to the 12th century. The task set for this thesis was to define, consolidate and provide a critical analysis of the archaeological material from Vojvodina, and certain smaller parts of the rest of Serbia, which could be defined as belonging to this culture, in the broadest sense possible. In order to achieve this goal archaeological material from over 200 sites was examined, according to data provided by literature and due to author's personal inquiry into unpublished findings. Through an interpretation of the characteristics of settlements and necropoles and typological-chronological examination of the findings, cultural and social changes were explained, divided into shorter periods of time. It was demonstrated that the Bjelo Brdo culture can be perceived only as a complex synthesis of the ethnically heterogeneous Pannonian population and newly settled Hungarians, with important influences from the surrounding areas. When it comes to the shaping of that culture as a whole, it wasn‟t an impulse from the Byzantine Balkans that influenced it, but rather the currents coming from other European milieux – Ottonian West, Kievan Rus‟ and, in a certain measure, the Viking cultural sphere. This can be seen especially clearly in the sphere of religious, social and fashion patterns and through the adoption of crafting techniques and products. This thesis contributes to a more complete overview of the place and role of the area of Vojvodina in a wider territorial and historical context. Phenomena were registered from all of chronological phases, present throughout the entire Carpathian Basin, and linked to the founding and development of the Hungary. Therefore, in accordance with modern scientific tendencies, it is suggested that the use of the term “Bjelo Brdo complex/culture” should be discontinued in our scientific milieu (as well) and that the archaeological material should be taken into consideration in a more general context – as heritage from the period of the early Hungarian state. On the other hand, due to the immediate vicinity of the Byzantine border and periods of Byzantine dominance over Syrmia, an entwining of sorts of the Byzantine and Bjelo Brdo cultural heritage can be observed in southern Vojvodina.