Show simple item record

Konkordancija kultnih spisa o Svetom caru Urošu patrijarha Pajseja

dc.contributor.advisorDragin, Natasa
dc.contributor.otherGrkovic-Mejdzor, Jasmina
dc.contributor.otherSavić, Viktor
dc.contributor.otherDragin, Natasa
dc.creatorЧанчар, Ивана
dc.date.accessioned2020-08-28T15:15:02Z
dc.date.available2020-08-28T15:15:02Z
dc.date.issued2020-07-07
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija158045556645451.pdf?controlNumber=(BISIS)113949&fileName=158045556645451.pdf&id=14797&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=113949&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije158045558159986.pdf?controlNumber=(BISIS)113949&fileName=158045558159986.pdf&id=14799&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.uri/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije158045558159986.pdf?controlNumber=(BISIS)113949&fileName=158045558159986.pdf&id=14799
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/17380
dc.description.abstractСписи о Светом цару Урошу – Служба, Синаксарско житије и Житије Светог цара Уроша чине посебну и недељиву књижевну и рукописну целину, која је сачувана у аутографу патријарха Пајсеја, насталом 1641. године. Налази се у литургијском зборнику из 1676. године, који се чува у Библиотеци Српске патријаршије у Београду под бројем 33. Циљ истраживача био је да у форми селективне, двојезичне српскословенско-српске, лематизоване конкорданције пружи увид у све контексте у којима се пунозначне лексеме јављају и на тај начин обезбеди поуздан лексички материјал за различите врсте будућих језичких и књижевних истраживања. Такође, један од циљева био је и тај да се у форми лексикографске одреднице издвоје и дефинишу све значењске нијансе лексема у посведоченим контекстима, крећући се од примарних значења па до оних која настају у комбинацији са другим лексемама. У датом истраживању постојала је и тежња да се покаже да ли је и у коликој мери дошло до појаве нових значења у односу на стање у постојећим лексикографским изворима који бележе канонски и редакцијски материјал. Осветљавање лексичког нивоа језика у испитиваним делима указивањем на евентуалне разлике између поетског и прозних састава у корпусу био је још један од постављених циљева овог истраживања. Осим у аутографу, списи о Светом цару Урошу постоје и у једном препису на новоцрквенословенском језику с почетка четврте деценије XVIII века (Јазачки препис), који се чува у Музеју Српске православне цркве у Београду под бројем 333. Како главни део рада представља конкорданција култних списа о Светом цару Урошу у аутографу, делове који недостају нисмо допуњавали текстом из млађег преписа. Он је послужио као ослонац на оним местима која је у аутографу било тешко прочитати или су постојале недоумице у рашчитавању текста, а које су решене у појединим случајевима поређењем са млађим преписом. С друге стране, издвајањем фонетских и творбених дублета, синонима, као и текстолошких дублета дошли смо до закључка да постоји могућност да је као предложак Јазачком препису послужила и новија текстолошка редакција, а не само аутограф. У циљу извођења општег закључка о типу лексике у испитиваним делима, а који je, пре свега, требало да покаже да ли постоје одлике понародњавања српскословенског језика на лексичкој равни, указали смо на позајмљенице и доминантна творбена средства у различитим делима, с једне стране, и на синонимске парове лексема и семантичку раслојеност лексике, с друге стране. Процентуално гледано, удео страних речи приближно је једнак у свим делима. Код писца није била изражена тенденција употребе позајмљеница тамо где је постојала одговарајућа словенска реч. У Житију је забележено највише лексема са страном основом и то међу антропонимима (и присвојним придевима изведеним од њих), патронимима, етницима, топонимима и ктетицима. Потом следе лексеме којима се идентификују литургијски термини, духовна звања и чинови. Њих је највише у Служби, што је у директној вези с наменом овог дела и начином настанка. Сложеница је највише у поетском делу, али њихов удео ни у осталим делима није драстично мањи, што говори о уједначености стила у текстовима различитог жанра. Остала књишка творбена средства везују се превасходно за сферу духовности. Синонимски парови у којима је једна од лексема била позната народном говору говоре у прилог томе да Житије одликује уплив лексике из народне базе. Затечено стање може бити условљено како пореклом извора који су коришћени при састављању овог дела, тако и његовим карактером (владарско житије) и историјским околностима настанка. С друге стране, преовладавање лексема својствених књижевном идиому у Служби у директној је вези са степеном сакралности текста, али и с његовом општом наменом. Када се иста лексема јавља у различитим делима, запажа се да се у Житију она најчешће бележи у конкретном значењу и везује се за световни аспект живота, док у Служби врло често долази до семантичке промене конкретно > апстрактно, те се иста лексема јавља у фигуративном значењу и прелази у сферу духовности.sr
dc.description.abstractSpisi o Svetom caru Urošu – Služba, Sinaksarsko žitije i Žitije Svetog cara Uroša čine posebnu i nedeljivu književnu i rukopisnu celinu, koja je sačuvana u autografu patrijarha Pajseja, nastalom 1641. godine. Nalazi se u liturgijskom zborniku iz 1676. godine, koji se čuva u Biblioteci Srpske patrijaršije u Beogradu pod brojem 33. Cilj istraživača bio je da u formi selektivne, dvojezične srpskoslovensko-srpske, lematizovane konkordancije pruži uvid u sve kontekste u kojima se punoznačne lekseme javljaju i na taj način obezbedi pouzdan leksički materijal za različite vrste budućih jezičkih i književnih istraživanja. Takođe, jedan od ciljeva bio je i taj da se u formi leksikografske odrednice izdvoje i definišu sve značenjske nijanse leksema u posvedočenim kontekstima, krećući se od primarnih značenja pa do onih koja nastaju u kombinaciji sa drugim leksemama. U datom istraživanju postojala je i težnja da se pokaže da li je i u kolikoj meri došlo do pojave novih značenja u odnosu na stanje u postojećim leksikografskim izvorima koji beleže kanonski i redakcijski materijal. Osvetljavanje leksičkog nivoa jezika u ispitivanim delima ukazivanjem na eventualne razlike između poetskog i proznih sastava u korpusu bio je još jedan od postavljenih ciljeva ovog istraživanja. Osim u autografu, spisi o Svetom caru Urošu postoje i u jednom prepisu na novocrkvenoslovenskom jeziku s početka četvrte decenije XVIII veka (Jazački prepis), koji se čuva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu pod brojem 333. Kako glavni deo rada predstavlja konkordancija kultnih spisa o Svetom caru Urošu u autografu, delove koji nedostaju nismo dopunjavali tekstom iz mlađeg prepisa. On je poslužio kao oslonac na onim mestima koja je u autografu bilo teško pročitati ili su postojale nedoumice u raščitavanju teksta, a koje su rešene u pojedinim slučajevima poređenjem sa mlađim prepisom. S druge strane, izdvajanjem fonetskih i tvorbenih dubleta, sinonima, kao i tekstoloških dubleta došli smo do zaključka da postoji mogućnost da je kao predložak Jazačkom prepisu poslužila i novija tekstološka redakcija, a ne samo autograf. U cilju izvođenja opšteg zaključka o tipu leksike u ispitivanim delima, a koji je, pre svega, trebalo da pokaže da li postoje odlike ponarodnjavanja srpskoslovenskog jezika na leksičkoj ravni, ukazali smo na pozajmljenice i dominantna tvorbena sredstva u različitim delima, s jedne strane, i na sinonimske parove leksema i semantičku raslojenost leksike, s druge strane. Procentualno gledano, udeo stranih reči približno je jednak u svim delima. Kod pisca nije bila izražena tendencija upotrebe pozajmljenica tamo gde je postojala odgovarajuća slovenska reč. U Žitiju je zabeleženo najviše leksema sa stranom osnovom i to među antroponimima (i prisvojnim pridevima izvedenim od njih), patronimima, etnicima, toponimima i kteticima. Potom slede lekseme kojima se identifikuju liturgijski termini, duhovna zvanja i činovi. NJih je najviše u Službi, što je u direktnoj vezi s namenom ovog dela i načinom nastanka. Složenica je najviše u poetskom delu, ali njihov udeo ni u ostalim delima nije drastično manji, što govori o ujednačenosti stila u tekstovima različitog žanra. Ostala knjiška tvorbena sredstva vezuju se prevashodno za sferu duhovnosti. Sinonimski parovi u kojima je jedna od leksema bila poznata narodnom govoru govore u prilog tome da Žitije odlikuje upliv leksike iz narodne baze. Zatečeno stanje može biti uslovljeno kako poreklom izvora koji su korišćeni pri sastavljanju ovog dela, tako i njegovim karakterom (vladarsko žitije) i istorijskim okolnostima nastanka. S druge strane, preovladavanje leksema svojstvenih književnom idiomu u Službi u direktnoj je vezi sa stepenom sakralnosti teksta, ali i s njegovom opštom namenom. Kada se ista leksema javlja u različitim delima, zapaža se da se u Žitiju ona najčešće beleži u konkretnom značenju i vezuje se za svetovni aspekt života, dok u Službi vrlo često dolazi do semantičke promene konkretno > apstraktno, te se ista leksema javlja u figurativnom značenju i prelazi u sferu duhovnosti.sr
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsAttribution-NonCommercial
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectIstorijska leksikografija, konkordancija, srpskoslovenski jezik, autograf, patrijarh Pajsej, Služba, Sinaksarsko žitije, Žitijesr
dc.titleКонкорданција култних списа о Светом цару Урошу патријарха Пајсејаsr
dc.title.alternativeKonkordancija kultnih spisa o Svetom caru Urošu patrijarha Pajsejasr
dc.typeDoktorska disertacijasr
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/65057/IzvestajKomisije.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/65056/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record