Палеогеографија квартара на територији Војводине

Abstract

Апстракт је обрађен технологијом за оптичко препознавање текста ОЦР. Нa ocнову општих карактеристика одвијања природних процеса издвојили смо пет палеогеографских етапа квартарног периода Војводине: Језерску која одговара периоду раног плеистоцена, доње плеистоцену језерско-речну и средње плеистоцену Језерско-барску, горње плеистоцену старију речну и холоцену млађу речну фазу. Приказ наведених палеогеографских етапа cacтojao се од следећих сегмената: прегледа и распрострањење фација, реконструкције особина копнених палеоекосистема, реконструкције особина водених палеоекосистема и палеоклиматске реконструкције. Тако систематизовани палеогеографски подаци пружају могућност поузданог дефинисања природних процеса током сваке од развојних етапа квартара Војводине. Ha овај начин je креиран јасан хронолошки, просторно и терминолошки одређен палеогеографски модел који усаглашава сва досадашња знања о периоду леденог доба на простору jугоисточног дела Панонског басена. Палеогеографска слика квартарног периода Војводине изнета у овој студији се у значајном броју констатација подудара са досада општеприхваћеним схватањима југословенских квартаролога. Tу пре свега треба истаћи јасно уочљив тренд сукцесивног и временом све снажније испољеног плеистоценог захлаћења. Овај карактеристичан палеогеографски процес најјасније документују палеонтолошки и палеопедолошки подаци испољени у виду изразитих смена доминантних флорних и фаунистичких елемената, односно поступна смена субтропских, шумских и степских палеоземљишта. Уважавањем актуелних трендова проучавања квартара у свету и коришћењем нових метода истраживања. изведени закључци се критички односе, па чак и у потпуности ревидирају нека од до сада опште прихваћених схватања о палеогеографији леденог доба Војводине. У овој студији cу изнети резултати истраживања (мерење палеомагнетског поларитета, магнетног сусцептибилитета, одређивање гранулометријских индекса, израчунавање временских скала и др.) која су по први пут вршена на овом пpocтopу. Примена поменутих метода истраживања je омогућила ревизију досадашњих хроностратиграфских схватања и могућност поређења са одговарајућим резултатима истраживања у другим деловима света. Ранији резултати истраживања лесно-палеоземљишних секвенци на простору Војводине су указали на регионални значај неколико наших профила (Стари Сланкамен, Нештин и Мошорин). Tу се нарочито издвајају радови Бронгера и сарадника, чији су се закључци постепено мењали у сагласности са усавршавањем квартарних проучавања. Наговештаји њихових нових хроностратиграфских схватања су потврђени резултатима наших истраживања. Показало се да су палеоклиматске прилике кoje су владале на простору Војводине условиле формирање наизменичних лесних и палеопедолошких хоризоната по моделу 1:1. што значи да je током сваког интерглацијалног периода настало одговарајуће палеоземљиште, док се навејавање лесних cepиja одигравало у време глацијалних фаза. To je условило изостанак палеоземљшта насталих током топлијих делова глацијалних периода и полифазност интерглацијалних педохоризоната уочених на локалитетима v другим деловима Панонског басена, средњој и западној Европи, централној Азији и Кини. Квантитативни показатељи омoгућују врло прецизну корелацију са хроностратиграфским системима поменутих области. Из тих разлога je у раду коришћена нова стратиграфска номенклатура лесно-палеоземљишних секвенци Војводине, идентична кинеској, у којој ознака L одговара глацијалној, a S интерглацијалној фази уз додавање префикса SL који указује на реперни профил у Старом Сланкамену. Након дужег времена погрешног тумачења и коришћења алпске и северноевропске стратиграфске терминологије, из нашпх резултата јасно произилази да је једина могућност за успешно и поуздано међурегионално корелирање квартарних седимената прихватање глобалног хроностратиграфског модела креираног на основу проучавања континуираних серија као што су дубокоморски седименти и неизмењене лесно-палеоземљишне секвенце. Планетарни пулс астрономски предиспонираних паелоклиматских циклуса, утврђен нашим истраживањима лесно-палеоземљишних секвенци профила Чот у Старом Сланкамену, потврђује исправност примене усавршеног Миланковићевог календара v решавању хронологије леденог доба на нашим просторима. Hajвећи значај ових истраживања управо и проистиче из временског дефинисања бурних квартарних палеогеографских промена кoje илуструју велике контрасте у карактеру одвијања природних процеса током релативно кратких временских секвенци. Временски jacно одрећене изразите климатске флуктуације пружају основу за прецизну просторну реконструкцију великих једновремених миграција различитих зоналних животних заједнииа У просторно и временски одређеним пулсирајућим плеистоценим биоклиматским зонама много је лакше праћење и разумевање убрзаних механизама плеистоцене еволуције живог света. Бројне врсте биљака и животиња нису успеле да се адаптирају новонасталим условима. Њихово место у плеистоценим палеоекосистемима заузимале су нове прилагођеније врсте. Тако су се и наши човеколики преци, истерани из "плиоценог paja", сукобили са искушењима и изазовима леденог доба и тако отпочели ceoje непрестано усавршавање кoje je условило појаву разумног бића свесног себе и cвoje околине. Ha тај начин je отпочело преплитање геолошког и археолошког времена као различитих варијетета планетарног трајања. Успешна реконструкција различитих плеистоцених и холоцених збивања нам пружа прилику да померамо временске границе и у супротном cмepу, jep нас доводи у могућност да предвиђамо развој природних процеса у будућности Повратак у квартарну геолошку прошлост нас тако упознаје са бурним палеогеографским збивањима, олакшава нам разумевање савремених, на први поглед, неразумљивих пojaвa и пружа прилику да унапред симулирамо предстојеће физичкогеографске прилике. Како je моћ људи развојем савремених технологија драматично нарасла, ова истраживања су драгоцена и за сагледавање стварних размера утицаја антропогених активности на одвијање савремених глобалних процеса.

Apstrakt je obrađen tehnologijom za optičko prepoznavanje teksta OCR. Na ocnovu opštih karakteristika odvijanja prirodnih procesa izdvojili smo pet paleogeografskih etapa kvartarnog perioda Vojvodine: Jezersku koja odgovara periodu ranog pleistocena, donje pleistocenu jezersko-rečnu i srednje pleistocenu Jezersko-barsku, gornje pleistocenu stariju rečnu i holocenu mlađu rečnu fazu. Prikaz navedenih paleogeografskih etapa cactojao se od sledećih segmenata: pregleda i rasprostranjenje facija, rekonstrukcije osobina kopnenih paleoekosistema, rekonstrukcije osobina vodenih paleoekosistema i paleoklimatske rekonstrukcije. Tako sistematizovani paleogeografski podaci pružaju mogućnost pouzdanog definisanja prirodnih procesa tokom svake od razvojnih etapa kvartara Vojvodine. Ha ovaj način je kreiran jasan hronološki, prostorno i terminološki određen paleogeografski model koji usaglašava sva dosadašnja znanja o periodu ledenog doba na prostoru jugoistočnog dela Panonskog basena. Paleogeografska slika kvartarnog perioda Vojvodine izneta u ovoj studiji se u značajnom broju konstatacija podudara sa dosada opšteprihvaćenim shvatanjima jugoslovenskih kvartarologa. Tu pre svega treba istaći jasno uočljiv trend sukcesivnog i vremenom sve snažnije ispoljenog pleistocenog zahlaćenja. Ovaj karakterističan paleogeografski proces najjasnije dokumentuju paleontološki i paleopedološki podaci ispoljeni u vidu izrazitih smena dominantnih flornih i faunističkih elemenata, odnosno postupna smena subtropskih, šumskih i stepskih paleozemljišta. Uvažavanjem aktuelnih trendova proučavanja kvartara u svetu i korišćenjem novih metoda istraživanja. izvedeni zaključci se kritički odnose, pa čak i u potpunosti revidiraju neka od do sada opšte prihvaćenih shvatanja o paleogeografiji ledenog doba Vojvodine. U ovoj studiji cu izneti rezultati istraživanja (merenje paleomagnetskog polariteta, magnetnog susceptibiliteta, određivanje granulometrijskih indeksa, izračunavanje vremenskih skala i dr.) koja su po prvi put vršena na ovom ppoctopu. Primena pomenutih metoda istraživanja je omogućila reviziju dosadašnjih hronostratigrafskih shvatanja i mogućnost poređenja sa odgovarajućim rezultatima istraživanja u drugim delovima sveta. Raniji rezultati istraživanja lesno-paleozemljišnih sekvenci na prostoru Vojvodine su ukazali na regionalni značaj nekoliko naših profila (Stari Slankamen, Neštin i Mošorin). Tu se naročito izdvajaju radovi Brongera i saradnika, čiji su se zaključci postepeno menjali u saglasnosti sa usavršavanjem kvartarnih proučavanja. Nagoveštaji njihovih novih hronostratigrafskih shvatanja su potvrđeni rezultatima naših istraživanja. Pokazalo se da su paleoklimatske prilike koje su vladale na prostoru Vojvodine uslovile formiranje naizmeničnih lesnih i paleopedoloških horizonata po modelu 1:1. što znači da je tokom svakog interglacijalnog perioda nastalo odgovarajuće paleozemljište, dok se navejavanje lesnih cepija odigravalo u vreme glacijalnih faza. To je uslovilo izostanak paleozemljšta nastalih tokom toplijih delova glacijalnih perioda i polifaznost interglacijalnih pedohorizonata uočenih na lokalitetima v drugim delovima Panonskog basena, srednjoj i zapadnoj Evropi, centralnoj Aziji i Kini. Kvantitativni pokazatelji omogućuju vrlo preciznu korelaciju sa hronostratigrafskim sistemima pomenutih oblasti. Iz tih razloga je u radu korišćena nova stratigrafska nomenklatura lesno-paleozemljišnih sekvenci Vojvodine, identična kineskoj, u kojoj oznaka L odgovara glacijalnoj, a S interglacijalnoj fazi uz dodavanje prefiksa SL koji ukazuje na reperni profil u Starom Slankamenu. Nakon dužeg vremena pogrešnog tumačenja i korišćenja alpske i severnoevropske stratigrafske terminologije, iz našph rezultata jasno proizilazi da je jedina mogućnost za uspešno i pouzdano međuregionalno koreliranje kvartarnih sedimenata prihvatanje globalnog hronostratigrafskog modela kreiranog na osnovu proučavanja kontinuiranih serija kao što su dubokomorski sedimenti i neizmenjene lesno-paleozemljišne sekvence. Planetarni puls astronomski predisponiranih paeloklimatskih ciklusa, utvrđen našim istraživanjima lesno-paleozemljišnih sekvenci profila Čot u Starom Slankamenu, potvrđuje ispravnost primene usavršenog Milankovićevog kalendara v rešavanju hronologije ledenog doba na našim prostorima. Hajveći značaj ovih istraživanja upravo i proističe iz vremenskog definisanja burnih kvartarnih paleogeografskih promena koje ilustruju velike kontraste u karakteru odvijanja prirodnih procesa tokom relativno kratkih vremenskih sekvenci. Vremenski jacno odrećene izrazite klimatske fluktuacije pružaju osnovu za preciznu prostornu rekonstrukciju velikih jednovremenih migracija različitih zonalnih životnih zajedniia U prostorno i vremenski određenim pulsirajućim pleistocenim bioklimatskim zonama mnogo je lakše praćenje i razumevanje ubrzanih mehanizama pleistocene evolucije živog sveta. Brojne vrste biljaka i životinja nisu uspele da se adaptiraju novonastalim uslovima. NJihovo mesto u pleistocenim paleoekosistemima zauzimale su nove prilagođenije vrste. Tako su se i naši čovekoliki preci, isterani iz "pliocenog paja", sukobili sa iskušenjima i izazovima ledenog doba i tako otpočeli ceoje neprestano usavršavanje koje je uslovilo pojavu razumnog bića svesnog sebe i cvoje okoline. Ha taj način je otpočelo preplitanje geološkog i arheološkog vremena kao različitih varijeteta planetarnog trajanja. Uspešna rekonstrukcija različitih pleistocenih i holocenih zbivanja nam pruža priliku da pomeramo vremenske granice i u suprotnom cmepu, jep nas dovodi u mogućnost da predviđamo razvoj prirodnih procesa u budućnosti Povratak u kvartarnu geološku prošlost nas tako upoznaje sa burnim paleogeografskim zbivanjima, olakšava nam razumevanje savremenih, na prvi pogled, nerazumljivih pojava i pruža priliku da unapred simuliramo predstojeće fizičkogeografske prilike. Kako je moć ljudi razvojem savremenih tehnologija dramatično narasla, ova istraživanja su dragocena i za sagledavanje stvarnih razmera uticaja antropogenih aktivnosti na odvijanje savremenih globalnih procesa.

The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology. According to our investigation there are five paleogeographic phases characteristic for Quaternary pe¬riod in Vojvodina: lake phase corresponding with early Pleistocene stage; lower Pleistocene lake-riser and middle Pleistocene lake-swamp phases; upper Pleistocene older river phase and Holocene younger river phase. The loess-paleosol sediments examination presented in this thesis ipaleomagnetic polarity and mag¬netic susceptibility measurements, granulometric index detection, time scale calculation) have been car¬ried out for the first time in Yugoslavia. It has been shown that dominant paleoclimatic circumstances had induced genesis of alternating loess and paleopedologic horizons on the basis of 1:1 model, which means that corresponding paleosol ap¬peared during the each interglacial and loess series have been arised during the glacial phases. The usage and explanation of Alpine and North Europe stratigraphic terminology showed to be wrong for a long time. According to our results, introduction of global chronostratigraphic model created on the basis of continuous series (such as deep-sea sediments and alternating loess-paleosol sequences) and modified Milankovitch ice age calendar is the only one correct and proper interpretation and interregional correlation of Quaternary sediments.