Геоморфолошке одлике Доњег Поморавља и Смедеревског Подунавља

Abstract

Дoлина Велике Мораве лежи у средишњем делу Балканског полуострва. Она се простире у граничној зони између Родопско-шумадијске области на западу и Карпатско-балканске области на истоку. На северу је широко отворена према Панонском басену, а на југу се везује за долину Јужне Мораве. Оваквим положајем чини природни мост који повезује средњу Европу са Средоземним басеном на југу. У долини Велике Мораве могу да се издвоје две морфолошке целине: горње и доње поморавље између којих се налази Багрданско сужење. Горњи део чини пространа параћинско-јагодинска котлина. На југу ова котлина, преко Ражањске преседлине, везује се са Алексиначком котлином док је на југозападу долина Западне Мораве спаја са Крушевачком котлином. Горњевеликоморавску долину са запада ограничавају планине Јухор и Црни врх, а са истока Буковик, Самањац Баба и западни обронци Кучајских планина. Багрданска клисура спаја Горњевеликоморавску долину са широком Доњевеликоморавском долином. Багрданско сужење одликује се стрмим странама, високим до 100 м. Најизразитији део клисуре је између села Ланиште и Багрдана. Ширина клисуре у најужем делу је 1,2 км, а идући ка Багрдану се постепено шири да би код Лапова достигла ширину од 4 км. Багрданска клисура је усечена у кристаластим шкрилацима. Западно од клисуре настављају се површи чија се просечна висина креће око 400, 500 и 600 м и чине саставни део крагујевачког Црног врха. На западној страни клисуре изражена је површ од 300 м која се простире до подножја Србијанских Карпата. У својим разматрањима Ј. Цвијић (1909.) означава површи око Багрданске клисуре као облике створене абразијом Панонског мора. Б. Јовановић (1969) сматра да су клисури терасе настале радом различитих сила. Терасе на странама клисуре су ерозивне, усечене у кристаласте шкрињце и терасе на дну клисуре створене су акумулацијом. Доњевеликопоморавље почиње од Багрданског сужења па до ушћа Велике Мораве у Дунав. Источни и западни обод ове простране долине, чини површ, изграђена од терцијалних седимената, чија просечна надморска висина износи око 200 м. По Цвијићу (1909) у доњем Поморављу развијена су два нивоа површи, висине око 300 м надморске висине који одговара Рипањској површи и нижи око 200 м, који би одговарао Пиносавској површи. Објашњавајући генезу ових површи Ј. Цвијић (1909) истиче да су површи абразионог порекла. Значајан допринос морфограском изучавању доњег дела долине Велике Мораве дао је Б.Ж. Милојевић (1951). На основу његових запажања издвојио је шест нивоа тераса: од 72-84; 64-60-56; 40-42-44; 20; 10-12 и 3 м релативне висине. Терасе су по Б.Ж. Милојевићу стваране флувијалном ерозијом. И каснија истраживања Б.П. Јовановића (1969) потврђују да су терасе и падови, како их он назива, створени флувијалном ерозијом, али се разликује у броју тераса и висини. По широкој и пространој долини ток Велике Мораве непрекидно меандрира и приближава се левој и десној долинској страни. Алувијална раван богата је мртвајама, стирогама, рукавцима и сл. Ови елементи потврђују да је ушла у завршну фазу свог геоморфолошког развића.

Dolina Velike Morave leži u središnjem delu Balkanskog poluostrva. Ona se prostire u graničnoj zoni između Rodopsko-šumadijske oblasti na zapadu i Karpatsko-balkanske oblasti na istoku. Na severu je široko otvorena prema Panonskom basenu, a na jugu se vezuje za dolinu Južne Morave. Ovakvim položajem čini prirodni most koji povezuje srednju Evropu sa Sredozemnim basenom na jugu. U dolini Velike Morave mogu da se izdvoje dve morfološke celine: gornje i donje pomoravlje između kojih se nalazi Bagrdansko suženje. Gornji deo čini prostrana paraćinsko-jagodinska kotlina. Na jugu ova kotlina, preko Ražanjske presedline, vezuje se sa Aleksinačkom kotlinom dok je na jugozapadu dolina Zapadne Morave spaja sa Kruševačkom kotlinom. Gornjevelikomoravsku dolinu sa zapada ograničavaju planine Juhor i Crni vrh, a sa istoka Bukovik, Samanjac Baba i zapadni obronci Kučajskih planina. Bagrdanska klisura spaja Gornjevelikomoravsku dolinu sa širokom Donjevelikomoravskom dolinom. Bagrdansko suženje odlikuje se strmim stranama, visokim do 100 m. Najizrazitiji deo klisure je između sela Lanište i Bagrdana. Širina klisure u najužem delu je 1,2 km, a idući ka Bagrdanu se postepeno širi da bi kod Lapova dostigla širinu od 4 km. Bagrdanska klisura je usečena u kristalastim škrilacima. Zapadno od klisure nastavljaju se površi čija se prosečna visina kreće oko 400, 500 i 600 m i čine sastavni deo kragujevačkog Crnog vrha. Na zapadnoj strani klisure izražena je površ od 300 m koja se prostire do podnožja Srbijanskih Karpata. U svojim razmatranjima J. Cvijić (1909.) označava površi oko Bagrdanske klisure kao oblike stvorene abrazijom Panonskog mora. B. Jovanović (1969) smatra da su klisuri terase nastale radom različitih sila. Terase na stranama klisure su erozivne, usečene u kristalaste škrinjce i terase na dnu klisure stvorene su akumulacijom. Donjevelikopomoravlje počinje od Bagrdanskog suženja pa do ušća Velike Morave u Dunav. Istočni i zapadni obod ove prostrane doline, čini površ, izgrađena od tercijalnih sedimenata, čija prosečna nadmorska visina iznosi oko 200 m. Po Cvijiću (1909) u donjem Pomoravlju razvijena su dva nivoa površi, visine oko 300 m nadmorske visine koji odgovara Ripanjskoj površi i niži oko 200 m, koji bi odgovarao Pinosavskoj površi. Objašnjavajući genezu ovih površi J. Cvijić (1909) ističe da su površi abrazionog porekla. Značajan doprinos morfograskom izučavanju donjeg dela doline Velike Morave dao je B.Ž. Milojević (1951). Na osnovu njegovih zapažanja izdvojio je šest nivoa terasa: od 72-84; 64-60-56; 40-42-44; 20; 10-12 i 3 m relativne visine. Terase su po B.Ž. Milojeviću stvarane fluvijalnom erozijom. I kasnija istraživanja B.P. Jovanovića (1969) potvrđuju da su terase i padovi, kako ih on naziva, stvoreni fluvijalnom erozijom, ali se razlikuje u broju terasa i visini. Po širokoj i prostranoj dolini tok Velike Morave neprekidno meandrira i približava se levoj i desnoj dolinskoj strani. Aluvijalna ravan bogata je mrtvajama, stirogama, rukavcima i sl. Ovi elementi potvrđuju da je ušla u završnu fazu svog geomorfološkog razvića.

The valley of Velika Morava river lies in the central part of the Balkan peninsula. It extends in the border area between the Rodoposko – Sumadijski region in the west and the Karpatsko – Balkanski region in the east. It’s northern part is wide open toward the Pannonia Basin, and it’s southern part connects with the Juzna Morava valley. And because of this position, Velika Morava’s valley makes a natural bond between Central Europe and Mediterranean Basin. In the Velika Morava’s valley there are two morphological parts: Gornje (Upper) Pomoravlje and Donje (Lower) Pomoravlje, separated by the Bagrdan Narrow. Gornje Pomoravlje is composed by a vast Paracinsko – Jagodinska depression. In the south of this depression, through the Razanj beneath, it is connected with the depression of Aleksinac, and in the southwest, through the valley of Zapadna Morava, it is connected with the depression of Krusevac. Gornje Pomoravlje’s valley is limited by the mountains Juhor and Crni Vrh in the west, and by Bukovnik, Samanjac Baba and the west hillside of the mountain Kucaj in the east. The Bagrdan Narrow connects the Gornje Pomoravlje’s valley with the wide Donje Pomoravlje’s valley. The major distinction of the Bagrdan Narrow are abrupt sides, up to 100m high. The most peculiar part of the narrow passage is between the villages Laniste and Bagrdan. A minimum width of the narrow passage is 1,2 km, and as the narrow passage extends toward the Bagrdan village, it gets more and more wide, and near Lapovo the width of the narrow passage reaches 4 km. The Bagrdan Narrow is cut into the crystal slates. West of the narrow passage there are surfaces, 400, 500 and 600m high, which are the component parts of the mountain Crni Vrh of Kragujevac. The most distinctive part in the west of the narrow passage is a surface of 300m, that extends up to the base of the Srbijanski Karpati mountain. In it’s consideration, J. Cvijic (1909) envisages that the surfaces around the Bagrdan Narrow are the forms created by the abrasion of the Pannonic Sea. B. Jovanovic (1969) considers terraces of the narrow passage result of the natural forces’ effect. Terraces on the side of the narrow passage are erosive and cut into crystal slates, and those in the bottom of it are created by the accumulation. Donjevelikopomoravlje extends from the Bagrdan Narrow to the mouth of the Velika Morava river in the Danube. The eastern and the western edge of this large valley is a surface made of tertiary sediments, whose average height above sea level is 200 m. According to Cvijic (1909) in Donje Pomoravlje exist two levels of surfaces, one 300m high, which corresponds to the surface of Ripanj, and the other, which would correspond to the surface of Pinosava. Explaining their genesis, J.Cvijic (1909) emphasizes that these surfaces have the abrasive origin. The important contribution to the morphological research of the lower part of Velika Morava’s valley gave B.Z.Milojevic (1951). He marked six levels of terraces :72-84m high, 64-60-56m high, 40-42-44m high, 20m high, 10-12m high and 3m high (relative hight). According to B.Z.Milojevic those terraces are created by fluvial erosion. The later researches of B.P. Jovanovic (1969) conferm that terraces and declines are created by fluvial erosion, but they differ in number of terraces and in hight. Throughout the vast valley, the course of Velika Morava meanders incessantly and gets close to both left and right valley side. Alluvium surface is rich in old riverbeds and old meanders. These elements confirm that this is the final phase of its geomorphological development.