Посљедице изборног система на стабилност политичких институција у постдејтонској Босни и Херцеговини: (1996-2014)

Abstract

У научној области компаративне политике су од 1980-их присутне дебате о проблемима постконфликтних и подијељених друштава и начина на које та друштва треба институционално изградити. Унутар академског спора се води дебата између консоцијациониста и центрипеталиста око облика државне власти, њенe територијалнe организације и изборног система. Посебна пажња је усмјерена на изборни систем који је препознат као „најмоћнија полуга уставног инжињеринга за друштвену акомодацију у дубоко подијељеним друштвима“ и који представља дио свеобухватног институционалног дизајна. Институционални дизајн постдејтонске Босне и Херцеговине садржи бројне елементе консоцијационизма и усидрен је у академску дебату. Због наглашених елемената консоцијационизма, Босна и Херцеговина представља релевантан случај за тестирање и допуну теоријских пропозиција које произилазе из академског спора а које су везане за посљедице изборног система. У Босни и Херцеговини се користи пропорционални изборни систем који је теоријски и емпиријски споран, јер са једне стране адекватно представља етничке сегменте друштва, док са друге стране пресликава подјеле у институције власти и још више их продубљује. У докторској дисертацији се утврђује утицај изборног система на стабилност политичких институција у постдејтонској Босни и Херцеговини. Узорак Босне и Херцеговине је подијељен на осам случајева, односно осам изборних циклуса који обухватају изборе за државни и ентитетске нивое власти 1996, 1998, 2000, 2002, 2006, 2010, 2014. и пријевремене изборе у Републици Српској 1997. Због истраживачке стратегије која је усмјерена на случај нећемо се базирати само на однос изборног система и стабилности политичких институција већ ћемо због комплексности и конфигуративности случаја утврдити вишеструке узроке који објашњавају исход. Компарацијом осам случајева који варирају у погледу исхода (стабилност/нестабилност политичких институција) утврдићемо који услови доприносе стабилности политичких институција, као и који су ефекти изборног система у том процесу и колико изборни систем утиче на објашњење исхода

Since 1980s, the scientific field of comparative politics has been the arena for debating on the issues of the post-conflict and divided societies and the ways those societies are to be institutionally built. In this academic dispute the centripetalists and consociationalists are having a debate about the arrangement of the government, territorial organization and the electoral system. The close attention is given to the electoral system which is recognized as “the most powerful leverage of the constitutional engineering for the social accommodation in deeply divided societies” and serves as a part of the comprehensive institutional design. The institutional design of the post-Dayton Bosnia and Herzegovina contains many elements of consociationalism and is anchored in the academic debate. Because of the accentuated elements of consociationalism, Bosnia and Herzegovina serves as a relevant case for testing and building up theoretical propositions which emerge as results of the academic dispute pertaining to the consequences of the electoral system. Bosnia and Herzegovina employs a proportional electoral system which is theoretically and empirically disputable, because,on the one hand it properly represents ethnic segments of the society, whilst on the other hand it portrays divisions in the institutions of power and deepens them even more. The doctoral dissertation identifies the impact of the electoral system on the stability of political institutions in the post-Dayton Bosnia and Herzegovina. The Bosnia and Herzegovina sample is divided into eight cases, that is, eight election cycles involving elections for the state and entity levels of power in 1996, 1998, 2000, 2002, 2006, 2010, 2014 and early elections in Republika Srpska in 1997. Since the research strategy is case-oriented, we will not focus solely on the relation between the electoral system and the stability of political institutions, but,because of the complexity and configuration of the case, we will rather identify multiple causes that explain the outcome. By comparing eight cases that vary in terms of outcomes (stability/instability of political institutions), we will identify conditions that contribute to the stability of political institutions, effects of the electoral system along the process as well as to which extent the electoral system impacts the explanation of the outcome