Ефекти примене мултимедије у настави физике у првом разреду средње стручне школе

Abstract

У раду су приказани резултати истраживања спроведеног са циљем да се испитају свеукупни ефекти примене мултимедије у настави физике у првом разреду средње стручне школе. У оквиру првог дела истраживања испитан је утицај примене мултимедије у настави физике на квантум и квалитет знања ученика, као и њихову ретенцију у односу на традиционални облик извођења наставе. Други део истраживања је за циљ имао испитивање ставова ученика према мултимедијалној настави физике. Истраживање је спроведено на узорку од 140 ученика првог разреда Техничке школе у Кикинди. Први део истраживања реализован је експерименталном методом – експеримент са паралелним групама. Независна варијабла истраживања била је мултимедијална настава, док су зависне варијабле биле квантум и квалитет знања ученика. Квалитет знања ученика разматран је према Блумовој таксономији у три категорије когнитивног домена: знање (памћење), разумевање и примена. За испитивање утицаја главних ефеката – групе (облика наставе) и времена, као и њихове интеракције на квантум и квалитет знања ученика употребљена је анализа варијансе са поновљеним мерењима, док је за испитивање разлика у квантуму и квалитету знања између група у индивидуалним временским моментима – иницијалном, финалном и ретенционом употребљена униваријантна анализа варијансе. Утврђено је да је примена мултимедије у настави физике резултовала статистички значајним повећањем квантума и квалитета знања ученика у свим категоријама, као и ретенције знања у категорији примена у односу на традиционални облик извођења наставе. Други део истраживања реализован је анкетирањем ученика упитником о мултимедијалној настави физике у форми Ликертове петостепене скале за мерење ставова. Факторском анализом упитника издвојене су три димензије ставова према мултимедијалној настави физике које су назване: Повећано интересовање за мултимедијалну наставу, Олакшано учење путем мултимедијалне наставе и Тешкоће у праћењу мултимедијалне наставе. Резултати анкетирања потврдили су да ученици имају генерално позитивне ставове према мултимедијалној настави физике. Истраживањем је такође утврђено да се ставови ученика који су били потвргнути различитом експерименталном третману не разликују, као и де не постоји повезаност ставова ученика према мултимедијалној настави физике са оценом из физике и општим успехом ученика. Резултати истраживања указују на оправданост примене мултимедије у наставној пракси са циљем да се развијају позитивни ставови према учењу физике и поспеши разумевање фундаменталних физичких концепата и закона, те самим тим повећа ефикасност наставе физике.

U radu su prikazani rezultati istraživanja sprovedenog sa ciljem da se ispitaju sveukupni efekti primene multimedije u nastavi fizike u prvom razredu srednje stručne škole. U okviru prvog dela istraživanja ispitan je uticaj primene multimedije u nastavi fizike na kvantum i kvalitet znanja učenika, kao i njihovu retenciju u odnosu na tradicionalni oblik izvođenja nastave. Drugi deo istraživanja je za cilj imao ispitivanje stavova učenika prema multimedijalnoj nastavi fizike. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 140 učenika prvog razreda Tehničke škole u Kikindi. Prvi deo istraživanja realizovan je eksperimentalnom metodom – eksperiment sa paralelnim grupama. Nezavisna varijabla istraživanja bila je multimedijalna nastava, dok su zavisne varijable bile kvantum i kvalitet znanja učenika. Kvalitet znanja učenika razmatran je prema Blumovoj taksonomiji u tri kategorije kognitivnog domena: znanje (pamćenje), razumevanje i primena. Za ispitivanje uticaja glavnih efekata – grupe (oblika nastave) i vremena, kao i njihove interakcije na kvantum i kvalitet znanja učenika upotrebljena je analiza varijanse sa ponovljenim merenjima, dok je za ispitivanje razlika u kvantumu i kvalitetu znanja između grupa u individualnim vremenskim momentima – inicijalnom, finalnom i retencionom upotrebljena univarijantna analiza varijanse. Utvrđeno je da je primena multimedije u nastavi fizike rezultovala statistički značajnim povećanjem kvantuma i kvaliteta znanja učenika u svim kategorijama, kao i retencije znanja u kategoriji primena u odnosu na tradicionalni oblik izvođenja nastave. Drugi deo istraživanja realizovan je anketiranjem učenika upitnikom o multimedijalnoj nastavi fizike u formi Likertove petostepene skale za merenje stavova. Faktorskom analizom upitnika izdvojene su tri dimenzije stavova prema multimedijalnoj nastavi fizike koje su nazvane: Povećano interesovanje za multimedijalnu nastavu, Olakšano učenje putem multimedijalne nastave i Teškoće u praćenju multimedijalne nastave. Rezultati anketiranja potvrdili su da učenici imaju generalno pozitivne stavove prema multimedijalnoj nastavi fizike. Istraživanjem je takođe utvrđeno da se stavovi učenika koji su bili potvrgnuti različitom eksperimentalnom tretmanu ne razlikuju, kao i de ne postoji povezanost stavova učenika prema multimedijalnoj nastavi fizike sa ocenom iz fizike i opštim uspehom učenika. Rezultati istraživanja ukazuju na opravdanost primene multimedije u nastavnoj praksi sa ciljem da se razvijaju pozitivni stavovi prema učenju fizike i pospeši razumevanje fundamentalnih fizičkih koncepata i zakona, te samim tim poveća efikasnost nastave fizike.

The paper presents the results of research conducted in order to examine the overall effects of the multimedia application in teaching physics in the first grade of seco ndary vocational school. In the first part of the research, the impact of multimedia application in teaching physics to quantum and quality of students’ knowledge was examined, as well as their retention compared to the traditional method of teaching. The aim of the second part of the research was to examine students’ attitudes to multimedia in teaching physics. The research was carried out on a sample of 140 students of the first grade of Technical School in Kikinda. The first part of the research was conducted by the experimental method – the experiment with parallel groups. The research independent variable was multimedia teaching, while the dependent variables were quantum and quality of students’ knowledge. The quality of students’ knowledge was tested in accordance with Bloom's taxonomy in three categories of the cognitive domain: knowledge (memory), comprehension and application. Analysis of variance with repeated measurements was used to examine the influence of major effects – groups (teaching methods) and time, as well as their interactions on quantum and quality of students’ knowledge, while univariate analysis of variance was used in testing the difference in quantum and quality of knowledge between groups in individual moments of time - initial, final and retention. It was found that the use of multimedia in teaching physics resulted in a statistically significant increase in the quantity and quality of students’ knowledge in all categories, as well as the retention of knowledge in the category of application compared to the traditional teaching method. In the second part of research the students were surveyed by a questionnaire about multimedia in teaching physics in the form of the Likert-Type five-point scale for measuring attitude. Factor analysis of the questionnaire identified three dimensions of attitudes toward multimedia teaching in physics, called: Increased interest in multimedia teaching, Learning facilitated through multimedia teaching and Difficulties in following multimedia presentations. The survey results confirmed that students generally had positive attitudes toward multimedia in teaching physics. The survey also found that the attitudes of students who have been subjected to different experimental treatment did not differ, and that there was no correlation between students' attitudes toward multimedia in teaching physics with the grade in physics and general achievement of students. The research results indicate the validity of multimedia application in teaching practice with the aim of developing positive attitudes towards learning physics and enhancing understanding of fundamental physical concepts and laws, and thus increasing the efficiency of teaching physics.