Show simple item record

dc.contributor.advisorPopović Mlađenović, Tijana
dc.contributor.otherŠuvaković, Miodrag
dc.contributor.otherRadović, Branka
dc.contributor.otherŠuica, Nikola
dc.contributor.otherMasnikosa, Marija
dc.creatorArsić, Anica
dc.date.accessioned2015-12-01T13:47:31Z
dc.date.accessioned2020-07-03T18:03:24Z
dc.date.available2015-12-01T13:47:31Z
dc.date.available2015-12-29T10:54:55Z
dc.date.available2020-07-03T18:03:24Z
dc.date.issued2015-03-16
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/1609
dc.identifier.urihttp://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/43
dc.description.abstractTeme kojima se bavi doktorska disertacija odnose se na ulogu muzike u umetničkom performansu i dinamiku strukturalnih elemenata koje čine umetničko delo. Disertacija predstavlja analitičku i sintetičku interpretaciju i reinterpretaciju tekstova iz istorije umetnosti, sociologije, antropologije, psihologije i filozofije, koji se odnose na interdisciplinarni i interaktivni pristup fenomenu umetničkog performansa. Obimna postojeća literatura koja se bavi analizom umetničkog performansa kao autonomnog i autentičnog umetničkog dela „pročitana“ je na nov način, sa akcentom na muzički iskaz. Muzika i pokret su bazične strukturalne jedinice koje su odlikovale umetničko stvaralaštvo. Sinergija koja je postojala između zvuka i pokreta, prenosila se i usloţnjavala svoje izraze, od plemenski organizovanih zajednica do savremene globalne civilizacije. Preko teorijskih postavki RouzLi Goldberg, u radu su postavljni okviri definicije umetničkog performansa kao otvorenog dela u kome umetnici iz različitih oblasti stvaralaštva eksperimentišu sa svojim idejama i uobličavaju ih u razičite izraţaje forme. Interaktivnost, multimedijalnost i interdisciplinarnost, kao glavne karakteristike umetničkog performansa omogućavaju mu da se eksponira kao ,,otvoreno polje kulture“ u kome se otkrivaju kulturološki obrasci čitavog čovečanstva. Umetnički performans kao delo koje nema definisanu formu, čije su granice fluidne i spremne da se otvore za saradnju sa drugim oblicima kulturološkog stvaralaštva, moţe da se postavi u analognu ravan sa teorijama teksta i jezika. Znak, označitelj i označeno dekomponovali su tekst i otvorili njegove granice za komunikaciju sa drugim tekstovima. Pošto je umetnički performans po definiciji otvoreno delo, izvršena je dinamska analiza umetničkog performansa po analogiji sa lingvističkim teorijama Rolana Barta i Julije Kristeve. Analizom structure umetničkog performansa detektovani su znak i njegove dijalekičke komponente–označitelj i označeno. Implementacijom koda i ideologema Julije Kristeve, umetnički performans je dobio sve elemente teksta i „pročitan“ je preko poznatih dela velikih performans umetnica Joko Ono, Marine Abramović i Đine Pane. Intertekstualnost kao interaktivna kategorija lingvističke terorije Julije Kristeve, predstavljena je u radu analizom dinamike izvođenja, gde je telo umetnika apostrofirano kao znak, koji moţe da se prezentuje kao celovit objekat ili kao niz znakova definisanih svakim delom umetnikovog tela. Telo umetnika, kao niz nezavisnih znakova otvara mogućnost da se svaki od njih eksponira kao označitelj strukturalnog subjektiviteta, i istovremeno da nosi odlike označenog, jer se nalazi po uticajem drugog subjekta. Telo-znak u umetničkom performansu tokom procesa označavanja moţe da prestavlja označitelja, koji drugu dijalektičku komponentu pronalazi u komunikaciji sa publikom u ulozi označenog. Posto je subjekat označenog (publika) kompleksno strukturiran, interakcija između označitalja (umetnika) i označenog (publike) ne moţe da se odvija po unapred koncipiranom scenariju. Označiteljski proces koji se odvija tokom interakcije između umetnika i publike predstavlja autohtono i originalno delo. Svaki segment procesa ima sopstvenu dinamiku, koja trenutku u kome je zabeleţena, daje nov sadrţaj koji moţe da se posmatra kao novo umetničko delo. Psihoanalitičke teorije su idejom o sloţenom mentalnom sistemu čoveka, čiji se elementi nalaze u neprekidnim interakcijama, predstavljale ekvivalnet za strukturalnu analizu umetničkog performansa. Pošto je umetnički performans umetnost akcije, a akcija je produkt kognitivnih, konativnih i emotivnih snaga, osnovnim postulatima psihoanalitičkih teorija tumačen je diskurs akcije. U umetničkom performansu energija koju produkuje telo umetnika biva transformisana u akciju. Ona se polarizuje po ontološkim principima, omeđena osnovnim instinktima-Erosom i Tanatosom. Pokrenuto ovim instinktima, telo umetnika svakim svojim segmentom eksponira doţivljaje, događaje i osećaje. Svaka od ovih mentalnih kategorija projektuje sopstvenu energiju koja modelira iskaz umetničkog dela. Telo performans umetnika prezentovano je kao pozornica, na kojoj svaki njegov deo ima ulogu modeliranu interakcijom između Erosa i Tanatosa. Analizom dela Joko Ono i Marine Abramović, praktično je prikazana morfologija podsvesne i svesne instance, označene postulatima Frojdove i Lakanove psihoanalize. Otkrivene kontemplativne, strukturalističke, egzistencijalističke, racionalističke, globalističke i prosvetiteljske ideje potvrdile su da umetnički performans u svom konceptu nosi neiscrpan repertoar pitanja na koja odgovori mogu da se traţe u svim oblastima ljudske delatnosti. Percepcija umetničkog performansa principima lingvističkih teorija determiniše strukturalne elemente umetničkog dela različitim znacima. Muzika predstavlja jedan od znakova koji u svojoj matrici nosi označitelja i označeno. Označiteljski proces moţe da se odvija na nivoima jednog znaka, koji determiniše muzički tekst u umetničkom performansu. Hipertekst, koji otvara granice znaka omogućava da se interakcije odvijaju sa drugim znacima koji predstavljaju strukturalne elemente umetničkog performansa projektovanog kao tekst. Dinamička konstelacija znakova u umetničkom performansu/tekstu uslovljava da se tekst uvek „čita“ i „piše“ na nov način. Muzika kao hipertekst u umetničkom performansu moţe da perzistira nezavisno od ostalih elemenata umetničkog performansa, moţe da sluţi njihovoj konektivnosti i moţe da podstakne izraţajnost svakog elementa. Sa navedenih pozicija muzika u umetničkom performansu moţe da predstavlja označitelja i označeno, a moţe i da zastupa subjekat (umetnika, tekst) za drugog označitelja. Analizom umetničkog stvaralaštva performans umetnica Lori Anderson i Meredit Monk, kao i umetničkog opusa kompozitora i pijaniste Bendţamina Jusupova, i interpretatorke tradicionalne muzike i kompozitorke Svetlane Spajić, potvrđeno je da muzika predstavlja integralno tkivo umetničkog performansa. Dela ovih umetnika su sintetična, analitična, provokativna, introspektivna i istraţivačka. Interaktivnost i multimedijalnost su nezaobilazne odrednice koje omogućavaju da se univerzalnim umetničkim jezikom prenose univerzalne poruke. Umetnički performans je sveprisutna kulturološka paradigma, koja je pratila i prati razvoj društvene misli. Ova slojevita i sveobuhvatna umetnička forma je u neprestanom kretanju, zbog čega su mogućnosti za analizu i pravci teoretskog pristupa neiscrpni.sr
dc.language.isosrpsr
dc.publisherУниверзитет уметности у Београду, Интердисциплинарне студијеsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет уметности у Београдуsr
dc.subjectumetnički performanssr
dc.subjectizvođačke umetnostisr
dc.subjectinterdisciplinarnostsr
dc.subjectinteraktivnost multimedijalnostsr
dc.subjectteorije tekstasr
dc.subjectpsihoanalizasr
dc.titleMuzika i performans umetnost – interdisciplinarni pristupsr
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseARRen
dcterms.abstractПоповић Млађеновић, Тијана; Шуваковић, Миодраг; Радовић, Бранка; Масникоса, Марија; Шуица, Никола; Aрсић, Aница; Музика и перформанс уметност – интердисциплинарни приступ; Музика и перформанс уметност – интердисциплинарни приступ;
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/57112/bitstream_57112.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/57113/bitstream_57113.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_1609


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record