Докторски уметнички рад Плакат догађај. Од испразног стецишта до генератора смисла, темељи се на установљавању, испитивању и проверавању ваљаности, тиме и делотворности плаката догађаја. При томе, ликовно-структурална организација плаката и његова комуникативна својства условљени су, не посредовањем и преносом, него њим самим у градњи значења и смисла.
Радом је обухваћено обликовање и реализација неколико десетина плаката, од којих већина припада стварним збивањима и садржајима у области културе.
Полазни и кључни подстицаји за рад Плакат догађај долазе из два потпуно различита извора. Према првом од њих, Предметном плакату (Sachplakat), најбитније је да плакат својом објективизацијом потврђује властиту намену. И такође, да плакат не треба бити само формом и ликовно атрактиван него и комуникативно сврховит. Други извор полази од семиолошких истраживања Ролана Барта (Roland Barthes) са тежиштем на студији Мит данас. Парафразирајући Барта, вредно је истаћи да је битно да се плакат с...агледава у његовој уроњености у језик, и да не би требало залазити „иза“, што значи, да је „простор плаката покривен, а не пробушен“.
У начину формирања наслова и поднаслова докторског уметничког рада примењен је и поступак који је основ целокупног истраживања заснованог на структуралној лингвистици, формализму, постструктурализму и семиологији. Тежиште je на значењима постигнутим међусобним односима уврштених речи код именовања. Тиме су уједно наговештени предмет и циљ рада.
Средишни део истраживања у полазишту садржи представљање првог ауторског плаката насловљеног нулти плакат. Њим отпочиње и рад у области плаката значајно инициран тим стеченим искуством. Нулти плакат је постао и парадигма три развојне и повезане фазе плакатске праксе и четврте произашле из тих фаза. Систематским извођењем принципа и начина градње из наведеног материјала, поступно израста плакат догађај.
Целовито посматран, практичан рад се одвија у три фазе које карактеришу укључени плакати и (про)мене настајале логиком облика, са цртежом као основним елементом, логиком поступка, обележеног колажем и монтажом и логиком материје, насловљене тијело-простор плаката. Четврти, изведени део из претходне три фазе, назван Сучељавања, обједињује три серије и шест парова плаката са тежиштем на компарацији различитих обликовних поступака примењених код уврштених плаката.
Faculty:
Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности
