Show simple item record

Kretanje ekstremnih temperatura vazduha na području Vojvodine u periodu 1951-2000

dc.contributor.advisorLazić, Lazar
dc.contributor.otherLužanin, Zorana
dc.contributor.otherMarković, Slobodan
dc.contributor.otherPavić, Dragoslav
dc.contributor.otherRadovanović, Milan
dc.contributor.otherLazić, Lazar
dc.creatorСавић, Стеван
dc.date.accessioned2020-06-23T13:29:26Z
dc.date.available2020-06-23T13:29:26Z
dc.date.available2020-07-03T13:46:47Z
dc.date.issued2009-06-01
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija158879588321199.pdf?controlNumber=(BISIS)16710&fileName=158879588321199.pdf&id=15291&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12353
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=16710&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije159069003242221.pdf?controlNumber=(BISIS)16710&fileName=159069003242221.pdf&id=15518&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractТема докторске дисертације је анализа екстремених температура ваздуха на подручју Војводине (северни део Србије), која се простире на површини од 21.506 km2. У анализи су коришћене временске серије са десет метеоролошких станица за временски период од 1951. до 2000. године. Укупно је анализирано осам параметара екстремних температура, и то: средње максималне и минималне, апсолутне максималне и минималне и дани са екстремним температурама (ледени, мразни, летњи и тропски). Истовремено, у истраживање су укључене и временске серије распона средњих максимума и минимума, као и распон средњих апсолутних максимума и минимума. Током рада анализирани су годишњи, сезонски и месечни низови претходно наведених параметара екстрема. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Александерсонов тест, проста линеарна регресија, t-тест, Мен-Кендалов тест, коефицијент корелације, кластер анализа, анализа ројева тачака, хистограм и вишеструка линеарна регресија. Резултати хомогености месечних и сезонских временских серија, који су добијени коришћењем Александерсоновог теста, представљају прве резултате за простор Војводине и показују да је 26% испитиваних низова нехомогено, од којих је 11% подешено, односно хомогенизовано. Анализе параметара екстремних температура ваздуха показују тенденције пораста у последњих педесет година XX века. Посматрајући годишње низове, јављају се позитивни трендови код свих параметара (осим за ледене и мразне дане, где су трендови опадајући), међутим, једино се за средње минималне температуре може потврдити да имају сигнификантан пораст током испитиваног периода. Истовремено, зимски и пролећни трендови имају највишу тенденцију пораста, док су са друге стране јесењи трендови генерално опадајући. Анализом распона максималних и минималних температура, увидело се да максималне температуре генерално имају нешто већи пораст од минималних, а карактеристике оваквих флуктуација делимично су објашњене корелационом анализом са другим климатским елементима, који могу имати утицај на екстреме. Резултати су показали да високу корелациону повезаност (углавном преко 0,7), односно утицај на екстремне температуре имају инсолација, облачност, падавине и релативна влажност ваздуха. Интересантно је напоменути, да у већини радова који анализирају распоне максималних и минималних температура у појединим регионима, на нивоу континента или глобалном нивоу, указују на негативне трендове распона екстрема, међутим на простору Војводине годишњи распони имају благи позитиван тренд. Коришћењем вишеструке линеарне регресије, уочено је да показатељи атмосферске циркулације, односно NAO и AO индекси, објашњавају прилично висок проценат варијанси средњих и апсолутних максималних и минималних температура, током зимског, пролећног и летњег периода. Истовремено, узрок рапиднијег тренда пораста екстрема током последње декаде XX века, указује како на промене у осцилацијама других климатских елемената, тако и на промене доминације, односно учесталости појаве одређених типова атмосферске циркулације. Резултати у докторској дисертацији показују да деведесете године представљају најтоплију декаду на простору Војводине у оквиру испитиваног периода, што је највероватније повезано и са високим позитивним вредностима NAO индекса током исте декаде, које имају утицај на пораст зимских и пролећних вредности екстремних температура.sr
dc.description.abstractTema doktorske disertacije je analiza ekstremenih temperatura vazduha na području Vojvodine (severni deo Srbije), koja se prostire na površini od 21.506 km2. U analizi su korišćene vremenske serije sa deset meteoroloških stanica za vremenski period od 1951. do 2000. godine. Ukupno je analizirano osam parametara ekstremnih temperatura, i to: srednje maksimalne i minimalne, apsolutne maksimalne i minimalne i dani sa ekstremnim temperaturama (ledeni, mrazni, letnji i tropski). Istovremeno, u istraživanje su uključene i vremenske serije raspona srednjih maksimuma i minimuma, kao i raspon srednjih apsolutnih maksimuma i minimuma. Tokom rada analizirani su godišnji, sezonski i mesečni nizovi prethodno navedenih parametara ekstrema. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Aleksandersonov test, prosta linearna regresija, t-test, Men-Kendalov test, koeficijent korelacije, klaster analiza, analiza rojeva tačaka, histogram i višestruka linearna regresija. Rezultati homogenosti mesečnih i sezonskih vremenskih serija, koji su dobijeni korišćenjem Aleksandersonovog testa, predstavljaju prve rezultate za prostor Vojvodine i pokazuju da je 26% ispitivanih nizova nehomogeno, od kojih je 11% podešeno, odnosno homogenizovano. Analize parametara ekstremnih temperatura vazduha pokazuju tendencije porasta u poslednjih pedeset godina XX veka. Posmatrajući godišnje nizove, javljaju se pozitivni trendovi kod svih parametara (osim za ledene i mrazne dane, gde su trendovi opadajući), međutim, jedino se za srednje minimalne temperature može potvrditi da imaju signifikantan porast tokom ispitivanog perioda. Istovremeno, zimski i prolećni trendovi imaju najvišu tendenciju porasta, dok su sa druge strane jesenji trendovi generalno opadajući. Analizom raspona maksimalnih i minimalnih temperatura, uvidelo se da maksimalne temperature generalno imaju nešto veći porast od minimalnih, a karakteristike ovakvih fluktuacija delimično su objašnjene korelacionom analizom sa drugim klimatskim elementima, koji mogu imati uticaj na ekstreme. Rezultati su pokazali da visoku korelacionu povezanost (uglavnom preko 0,7), odnosno uticaj na ekstremne temperature imaju insolacija, oblačnost, padavine i relativna vlažnost vazduha. Interesantno je napomenuti, da u većini radova koji analiziraju raspone maksimalnih i minimalnih temperatura u pojedinim regionima, na nivou kontinenta ili globalnom nivou, ukazuju na negativne trendove raspona ekstrema, međutim na prostoru Vojvodine godišnji rasponi imaju blagi pozitivan trend. Korišćenjem višestruke linearne regresije, uočeno je da pokazatelji atmosferske cirkulacije, odnosno NAO i AO indeksi, objašnjavaju prilično visok procenat varijansi srednjih i apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura, tokom zimskog, prolećnog i letnjeg perioda. Istovremeno, uzrok rapidnijeg trenda porasta ekstrema tokom poslednje dekade XX veka, ukazuje kako na promene u oscilacijama drugih klimatskih elemenata, tako i na promene dominacije, odnosno učestalosti pojave određenih tipova atmosferske cirkulacije. Rezultati u doktorskoj disertaciji pokazuju da devedesete godine predstavljaju najtopliju dekadu na prostoru Vojvodine u okviru ispitivanog perioda, što je najverovatnije povezano i sa visokim pozitivnim vrednostima NAO indeksa tokom iste dekade, koje imaju uticaj na porast zimskih i prolećnih vrednosti ekstremnih temperatura.sr
dc.description.abstractThis doctoral thesis deals with extreme air temperatures in Vojvodina (northern part of Serbia), which covers the area of 21,506 km2. Data series at ten meteorological stations for the period 1951- 2000 were used in the analysis. The following eight parameters of extreme temperatures were analysed: mean maximum and minimum; absolute maximum and minimum; and extreme temperature days (freezing, frosty, summer and tropical). Concurrently, the temporal series of mean maximum and minimum range were included into the research, as well as the range of mean absolute maximum and minimum. Annual, seasonal and monthly ranges of the aforementioned extreme parameters were included in the analysis. Towards obtaining important results, several methods were employed, such as Alexandersson test, simple linear regression, T-test, Mann-Kendall test, cluster analysis, scatterplot, histogram and multiple linear regressions. The results of homogenous monthly and seasonal temporal series obtained by employing Alexandersson test, being the first of the kind for Vojvodina highlighted that there were 26% non-homogenous, out of which 11% adjusted, i.e. homogenised within the analysed series. The analyses of extreme air temperature parameters trends showed increase in the last fifty years of the 20th century. Observation of annual series indicated positive trends for all parameters (except for freezing and frosty days, when the trends decreased). However, only mean minimal temperatures confirmed significant increase in the analysed period. Concurrently, winter and spring trends showed the highest increase, whereas autumn trend showed general decrease. In the course of the analysis of maximum and minimum temperature ranges, it was perceived that maximum temperatures generally showed higher increase compared to minimum, whereas the fluctuation features were partially explained by correlation analysis with other climatic elements, which might have influenced extremes. The results approved that high correlation coefficient (mainly above 0.7), i.e. the impact on extremes was perceived with insolation, cloudiness, precipitation and relative air humidity. Interestingly enough, most of the papers researching the series of maximum and minimum temperatures in certain regions, either continental or global, indicate negative trends in ranges of extremes. On the other hand, in Vojvodina the annual ranges show a moderately positive trend. The multiple linear regression technique brought to the perception that atmospheric circulation indicators, i.e. NAO and AO indices, explained the distinctly high percentage of variances in mean and absolute maximum and minimum temperatures during winter, spring and summer period. Concurrently, the cause of rapid increase in extremes during the 1990s indicated both the changes in oscillations of other climatic elements and changes in domination, i.e. frequency of certain types of atmospheric circulation. The results obtained for the doctoral dissertation indicated that the 1990s were the warmest decade in Vojvodina for the analysed period. Most probably, it was associated with high positive values of NAO index for the period, which affected winter and spring values of extreme temperatures.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Природно-математички факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectВојводинаsr
dc.subjectVojvodinasr
dc.subjectVojvodinaen
dc.subjectтемпература ваздухаsr
dc.subjectекстремне температуреsr
dc.subjectхомогеностsr
dc.subjectстатистичке анализеsr
dc.subjectтемпературни трендsr
dc.subjectтемпературна одступањаsr
dc.subjectатмосферска циркулацијаsr
dc.subjecttemperatura vazduhasr
dc.subjectekstremne temperaturesr
dc.subjecthomogenostsr
dc.subjectstatističke analizesr
dc.subjecttemperaturni trendsr
dc.subjecttemperaturna odstupanjasr
dc.subjectatmosferska cirkulacijasr
dc.subjectair temperatureen
dc.subjectextreme temperatureen
dc.subjecthomogeneityen
dc.subjectstatistic analysesen
dc.subjecttemperature trendsen
dc.subjectanomaliesen
dc.subjectatmospheric circulationen
dc.titleКретање екстремних температура ваздуха на подручју Војводине у периоду 1951-2000sr
dc.title.alternativeKretanje ekstremnih temperatura vazduha na području Vojvodine u periodu 1951-2000sr
dc.title.alternativeAnalysis of the extreme temperature characteristics in Vojvodina in the period 1951-2000en
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/38985/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/38986/IzvestajKomisije.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/38985/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/38986/IzvestajKomisije.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_12353


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record