"Вишекритеријумски приступ организацији функционалних заштитних зона природних добара у циљу смањења антропогених утицаја"

Abstract

Докторска дисертација „Вишекритеријумски приступ организацији функционалних заштитних зона природних добара у циљу смањења антропогених утицаја“ урађена је као резултат потребе за јачањем улоге заштитне зоне у очувању биодиверзитета, функционалности екосистема и квалитета екосистемских услуга, уз одрживо коришћење простора и ресурса. Анализа могућности формирања функционалних заштитних зона и утврђивање кључних критеријума за успостављање ових просторних целина, вршени су за подручја која припадају Панонском биогеографском региону. Услед изузетне комплексности ове проблематике, чије решавање захтева мултидисциплинаран приступ уз комбинацију природних и друштвених наука, примењен је већи број метода истраживања ради упоређивања резултата и доношења закључака којима би се најприближније одговорило еколошким, социо-економским и другим потребама одрживог развоја. Анализа података извршена је применом модела и коришћењем математички изражених поступака, који су добијени адаптацијом постојећих модела и поступака, са мањим или већим изменама и одређеним новинама. Највеће измене извршене су у оквиру поступака везаним за одређивање статуса угрожене животне средине и приоритета за санацију и ремедијацију који су, у оригиналном облику, наведену легислативу из области заштите животне средине чинили тешко применљивом у пракси. Модел Леополдових матрица у великој мери олакшава спровођење поступка процене утицаја на животну средину, а за потребе практичне примене ове дисертације прилагођен је захтевима заштите природе. Значајан допринос докторске дисертације организацији функционалних заштитних зона дају једначине које су постављене у циљу побољшања процене потенцијалног и укупног релативног губитка станишта, насталог под утицајем антропогених фактора.

Doktorska disertacija „Višekriterijumski pristup organizaciji funkcionalnih zaštitnih zona prirodnih dobara u cilju smanjenja antropogenih uticaja“ urađena je kao rezultat potrebe za jačanjem uloge zaštitne zone u očuvanju biodiverziteta, funkcionalnosti ekosistema i kvaliteta ekosistemskih usluga, uz održivo korišćenje prostora i resursa. Analiza mogućnosti formiranja funkcionalnih zaštitnih zona i utvrđivanje ključnih kriterijuma za uspostavljanje ovih prostornih celina, vršeni su za područja koja pripadaju Panonskom biogeografskom regionu. Usled izuzetne kompleksnosti ove problematike, čije rešavanje zahteva multidisciplinaran pristup uz kombinaciju prirodnih i društvenih nauka, primenjen je veći broj metoda istraživanja radi upoređivanja rezultata i donošenja zaključaka kojima bi se najpribližnije odgovorilo ekološkim, socio-ekonomskim i drugim potrebama održivog razvoja. Analiza podataka izvršena je primenom modela i korišćenjem matematički izraženih postupaka, koji su dobijeni adaptacijom postojećih modela i postupaka, sa manjim ili većim izmenama i određenim novinama. Najveće izmene izvršene su u okviru postupaka vezanim za određivanje statusa ugrožene životne sredine i prioriteta za sanaciju i remedijaciju koji su, u originalnom obliku, navedenu legislativu iz oblasti zaštite životne sredine činili teško primenljivom u praksi. Model Leopoldovih matrica u velikoj meri olakšava sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu, a za potrebe praktične primene ove disertacije prilagođen je zahtevima zaštite prirode. Značajan doprinos doktorske disertacije organizaciji funkcionalnih zaštitnih zona daju jednačine koje su postavljene u cilju poboljšanja procene potencijalnog i ukupnog relativnog gubitka staništa, nastalog pod uticajem antropogenih faktora.

A Doctoral thesis entitled “Multicriteria Approach to Organising Functional Protective Zones of Natural Resources Aiming to Reduce Anthropogenic Impact” was developed as a result of the necessity for strengthening the role of the protective zone in the preservation of biodiversity, ecosystem functionality and the quality of ecosystem services, while utilising the space and resources in a sustainable manner. The analysis of the possibility of establishing functional protective zones and identificaton of key criteria for establishing these spatial entireties were carried out for areas belonging to the Pannonian bio-geographical region. The area of central Banat in the vicinity of protected areas – “Slano Kopovo” Special Nature Reserve (SNR), “Rusanda” Nature Park and “Okanj Bara” Special Nature Reserve was chosen for this research. Due to extreme complexity of this subject matter, whose solving requires multi-disciplinary approach combining science and humanities, a few research methods were applied in order to compare results and make conclusions which would most appropriately meet the ecological, socio-economical and other needs of sustainable development. The data analysis was conducted by applying the model and using mathematically expressed procedures obtained through the adaption of existing models and procedures, with minor or major modifications and certain innovation. The greatest changes were made within the procedures related to the determination of a status of endangered environment and priorities for recovery and remediation which, in their original form, made even the mentioned legislation in the field of environmental protection difficult to apply in practice. The model of Leopold matrix greatly facilitates the implementation of the procedure of assessment of impacts on the environment and in order to use this Doctoral thesis appropriately, it is adapted to the requirements of the nature protection. A significant contribution of the Doctoral thesis to the organisation of functional protective zones is provided by equations developed in order to improve the assessment of the potential and total relative loss of habitats which occurred as a result of pollution.