Комплементарност планинског и бањског туризма на Копаонику

Abstract

Међу планинама Србије, низом посебних одлика, посебно димензијама и туристичком привлачношћу, истиче се Копаоник. Копаоник (површина 2.758 km²) је планина на југо западном делу Србије позната по низу појава које су ову планину определиле за развој више врста туризма. Да би се као такво природно благо сачувао, Копаоник је 1981. године проглашен националним парком, који захвата површину од 11.810 ha и састављен је од 16 резервата. То га чини туристички и еколошки веома интересантним. На бази постојећих података, из више научних дисциплина, временских периода, као и самосталних истраживања на терену, у докторској дисертацији су истражени сви природни и створени услови за развој туризма на Копаонику, Јошаничкој, Луковској, Куршумлијској и Пролом бањи, као бањама његове подгорине. Наглашавајући потребу комплементарног развоја планинског и бањског туризма на Копаонику и у његовој подгорини, потенцирани су елементи и фактори формирања ове хомогене туристичке регије. Комплементарност планинског и бањског туризма сагледана је кроз swot анализу.

Među planinama Srbije, nizom posebnih odlika, posebno dimenzijama i turističkom privlačnošću, ističe se Kopaonik. Kopaonik (površina 2.758 km²) je planina na jugo zapadnom delu Srbije poznata po nizu pojava koje su ovu planinu opredelile za razvoj više vrsta turizma. Da bi se kao takvo prirodno blago sačuvao, Kopaonik je 1981. godine proglašen nacionalnim parkom, koji zahvata površinu od 11.810 ha i sastavljen je od 16 rezervata. To ga čini turistički i ekološki veoma interesantnim. Na bazi postojećih podataka, iz više naučnih disciplina, vremenskih perioda, kao i samostalnih istraživanja na terenu, u doktorskoj disertaciji su istraženi svi prirodni i stvoreni uslovi za razvoj turizma na Kopaoniku, Jošaničkoj, Lukovskoj, Kuršumlijskoj i Prolom banji, kao banjama njegove podgorine. Naglašavajući potrebu komplementarnog razvoja planinskog i banjskog turizma na Kopaoniku i u njegovoj podgorini, potencirani su elementi i faktori formiranja ove homogene turističke regije. Komplementarnost planinskog i banjskog turizma sagledana je kroz swot analizu.

Among Serbia’s lush mountains, with particular qualities, particular dimensions and many tourist-attractive sights, Mount Kopaonik rises above the rest. Kopaonik, with a 2,758 m peak, is located in southwestern Serbia, known for its cascading appearance, which has bestowed upon this mountain the potential to develop several forms of niche tourism. In order to preserve this immense natural beauty, in 1981 Mount Kopaonik was officially proclaimed a national park comprised of 16 preserves. This ensures that it will remain an extremely interesting location, in both touristic and ecological aspects. On the basis of existing data extrapolated from multiple disciplines, covering the varying seasonal periods, and including institutional as well as independent field research, this Doctoral Dissertation explores all the existing natural and man-made conditions within which tourism can be developed on Mount Kopaonik and its natural spas of Josanic, Lukovo, Kursumlija, and Prolom. It highlights the need to develop complementary forms of mountain and spa tourism on Mount Kopaonik and within its forests, and emphasizes the elements and factors required for forming homogenous tourist regions compatible with the ecological surroundings. Compementary forms of mountain and spa tourism is wiewed through a swot analisis.