Show simple item record

dc.contributor.advisorKnežević-Florić, Olivera
dc.contributor.otherZuković, Slađana
dc.contributor.otherŠpanović, Svetlana
dc.contributor.otherŠimonji-Černak, Ruženka
dc.contributor.otherKnežević-Florić, Olivera
dc.creatorĐorđić, Dejan
dc.date.accessioned2020-07-06T13:21:17Z
dc.date.available2020-06-23T13:21:17Z
dc.date.available2020-07-03T14:19:05Z
dc.date.issued2020-06-19
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija157951476562934.pdf?controlNumber=(BISIS)113912&fileName=157951476562934.pdf&id=14627&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12316
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=113912&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije157951486179453.pdf?controlNumber=(BISIS)113912&fileName=157951486179453.pdf&id=14628&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractŠkolska klima ima dugu tradiciju proučavanja, više od 100 godina, odnosno od 1908. godine kada je Perry napisao knjigu Menadžment gradske škole u kojoj je započeo sa analiziranjem školskih faktora (esprit de corps) koji imaju uticaja na ponašanje i uspeh učenika. Ipak, sistematično izučavanje školske klime nije zaživelo sve do pedesetih godina prošlog veka. Od pedesetih godina do danas javila su se različita određenja školske klime, koja u obzir uzimaju različite objektivne i subjektivne aspekte školskog okruženja. U radu je prihvaćeno određenje školske klime kakvo je dao Haynes sa saradnicima, a to je da je školska klima „kvalitet i konzistentnost interpersonalnih interakcija unutar školske zajednice, koji utiču na učenički kognitivni, socijalni i psihološki razvoj“. Pojava izučavanja rezilijentnosti u društvenim naukama vezuje se za studije dece čiji su roditelji imali šizofreniju, koje su sproveli Garmezy, Anthony i Rutter kako bi se utvrdilo poreklo i prognoza razvoja psihopatologije. U tim studijama primećeno je da postoji grupa dece koja se tipično razvijaju i uprkos izloženosti rizicima. Takva deca su se opisivala kao nevulnerabilna na stres, da bi se kasnije shvatanje rezilijentnosti pomerilo od nevulnerbilnosti na stres (ili neranjivosti ili nepobedivosti) ka  uspešnoj adaptaciji pod uslovima rizika/stresa/negativnih okolnosti. Sprovedeno istraživanje obuhvatilo je 1524 učenika iz 10 srednjih škola i 5 gradova sa teritorije Vojvodine i sprovedeno je sa ciljem da se ispita relacija školske klime i rezilijentnosti učenika. Korišćeni su sledeći instrumenti: Skala rezilijentnosti, Delaware skala školske klime – verzija za učenike, Upitnik privrženosti školi i Skala negativnih životnih događaja koja je kreirana za potrebe ovog istraživanja. Rezultati istraživanja ukazuju da od 7 izdvojenih varijabli školske klime, tri varijable statistički značajno predviđaju intra/interpersonalnu rezilijentnost učenika, i to: odnos učenik – učenik, jasna očekivanja i vršnjačko nasilje. Rezultati, takođe, ukazuju da školska klima ostvaruje direktan uticaj na intra/interpersonalnu rezilijentnost učenika, ali i indirektan uticaj preko varijabli privrženosti školi (odnos prema školi, prihvatanje i odbacivanje). Aktuelni negativni životni događaji ne pokazuju moderatorski efekat na relaciji školske klime i rezilijentnosti učenika, odnosno njihova povezanost ostaje stabilna bez obzira na nivo aktuelnih negativnih životnih događaja. Sprovedeno istraživanje je prvo istraživanje o povezanosti školske klime i rezilijentnosti u Srbiji. Implikacije istraživanja na praksu su višestruke, a pre svega u domenu da se unapređivanjem školske klime može pospešiti rezilijentnost učenika i sposobnost pojedinca da adekvatno koristi resurse datog socijalnog okruženja. Obrazovne reforme koje zaista žele da unaprede kvalitet učenja, ali i da promovišu vaspitni efekat škole, ne treba da zanemare da je školska klima kontinuirano jedan od najistraživanijih školskih fenomena koji ima uticaj na ponašanje i život svih učesnika školskog života. Kao i svako istraživanje, sprovedeno istraživanje ima određena ograničenja: korišćena je Ungarova skala koja pre svega meri rezilijentnost koja je pozicionirana u relacijama sa okruženjem i u okruženju pojedinca, mereni su samo aktuelni, ali ne i rani negativni životni događaji, i uzorkom je obuhvaćen uzrasno neheterogena populacija učenika. Svakako da bi uklanjanje ovih nedostataka, uključivanje personalnih varijabli i koncipiranje istraživanja longitudinalnog karaktera dalo bolju sliku povezanosti školske klime i rezilijentnosti učenika.sr
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectškolska klimasr
dc.subjectrezilijentnostsr
dc.subjectvezanost za školusr
dc.subjectnegativni događajisr
dc.titleŠkolska klima kao korelat rezilijentnosti učenikasr
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/44785/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/44786/IzvestajKomisije.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record