Прогностички значај клиничко-патолошких и антиоксидативних параметара код пацијената оболелих од тубуларног карцинома бубрега

Abstract

Тубуларни карцином бубрега (renal cell carcinoma, RCC) је најчешћи облик неоплазије бубрега. Ово је хетерогена болест која укључује хистолошке ентитете које одликују различита етиологија, клиничка манифестација, генетичка предиспозиција и исход. У последње две деценије је забележен константан раст инциденце RCC, посебно у развијеним земљама доброг социо-економског статуса. Инциденца RCC у Србији је релативно ниска у поређењу са већином европских земаља, али број оболелих константно расте, што је праћено и порастом морталитета. Због интензивне метаболичке активности и добре снабдевености кисеоником епителне ћелије бубрежних тубула су изложене деловању реактивних врста кисеоника (енг. reactive oxygen species, ROS). Физиолошки ниво ROS-a, у ћелијама бубрега, одржава антиоксидативни (AO) систем кога чине ензими (бакар цинк супероксид дисмутаза, CuZnSOD; манган супероксид дисмутаза, MnSOD; каталаза, CAT; глутатион пероксидаза, GPx; глутатион редуктазa, GR; глутатион трансферазa, GST) и неензимски молекул глутатион (GSH). Индикације о исходу RCC у земљама у развоју, укључујући Србију, су засноване на подацима о инциденци и морталитету, услед недостатка информација о преживљавању. И поред бројних студија, постоји потреба за дефинисањем поузданих прогностичких маркера код оболелих од RCC. Ова докторска дисертација је урађена са циљем да обезбеди податке о исходу болести код пацијената оболелих од RCC и идентификује факторе који утичу на укупно преживљавање испитаника. Полазећи од значајне улоге оксидативног стреса за процес канцерогенезе, у другом делу ове докторске дисертације је урађена анализа АО статуса која укључује одређивање параметара оксидативног стреса, липидне пероксидације и АО заштите. Такође, у овој студији је први пут процењен значај активности АО ензима, концентрације GSH и малондиалдехида (MDA) за преживљавање пацијената оболелих од RCC...

Renal cell carcinoma (RCC) is the most common type of kidney neoplasia. This is a heterogeneous disease that includes histological entities characterized with different etiology, clinical manifestation, genetic predisposition, and outcome. In the last two decades, there has been a constant increase of RCC incidence, particularly in developed countries of good socio-economic status. The incidence of RCC in Serbia is relatively low compared to the most European countries, but the number of patients constantly grows accompanied by an increase of mortality rates. Renal tubular epithelial cells are exposed to detrimental effect of reactive oxygen species (ROS) as result of good oxygen supply and intensive metabolic activity. Antioxidant (AO) system consisting of enzymes (copper-zinc superoxide dismutase, CuZnSOD; manganese superoxide dismutase, MnSOD; catalase, CAT; glutathione peroxidase, GPx; glutathione S-transferase, GST) and small non-enzymatic molecules such as glutathione (GSH), maintains physiological level of ROS in kidney cells. There is lack of data regarding survival for lower-income countries, including Serbia. Despite numerous studies, the reliable prognostic markers in patients with RCC are still necessary. This doctoral dissertation was conducted to provide the outcome data of Serbian patients with RCC in relation to clinicopathological features and to identify prognostic factors that could affect their overall survival (OS). Taking into account the significance of oxidative stress for the cancer development, in the second part of this doctoral dissertation, the AO status analysis was done, which includes assessment of oxidative stress, lipid peroxidation and AO protection. In this study, for the first time the effect of AO enzymes activity, GSH concentration and malondialdehyde (MDA) level on OS among patients with RCC was assessed. For survival study, we retrospectively collected clinicopathological data (age, sex, size, grade, stage and histological subtype of tumor) of patients diagnosed with RCC between 2009 and 2013. The follow-up period was five years, starting from the surgery date until death or the last follow-up appointment...