Предвиђање производно економских показатеља ратарске производње у Републици Српској

Abstract

Докторска дисертација под насловом „Предвиђање производно економских показатеља ратарске производње у Републици Српској“ урађена је у склопу докторских студија на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на смеру Aгроекономија. Потреба за истраживањем произишла је из чињенице досадашњег непостојања одговарајућег механизма предвиђања на макро и микро нивоу у ратарској производњи, с обзиром да управо ова грана пољопривреде чини њену основу у Републици Српској. Предмет истраживања у овом раду је анализа промена и будуће тенденције производних показатеља (површина, производња, принос) и економских показатеља (цене и паритети цена) следећих група ратарских усева у Републици Српској: житарица (пшенице, ражи, јечма, овса, кукуруза), индустријског биља (соје, уљане репице, сунцокрета, дувана) и крмног биља (детелине, луцерке, кукуруза за крму, сточне репе). Основни циљ био је формулисање квантитативних модела за предвиђање производно економских показатеља ратарске производње у Републици Српској на основу анализе одговарајуће временске серије података. Временска серија података се кретала у распону од 1996 до 2017. године, а предвиђањe је обухватило петогодишњи период од 2018 до 2022. године. За потребе истраживања користио се метод дескриптивне анализе и то да би се анализирала посматрана обележја у ратарској производњи у периоду 1996.-2017. година. У сврху објашњавања и процењивања варијабилитета, те статистичког закључивања и предвиђања понашања посматраних појава у будућности користила се аналитичка статистичка метода. Предвиђање посматраних појава у ратарској производњи Републике Српске односи се на петогодишњи период, (2018-2022), а за предвиђање су коришћени АRIMA (Autoregressive Integrated Moving Average) модели који се базирају на анализи временских серија. Претпоставка да предвиђање производно економских показатеља доприноси бољем макро и микро економском планирању развоја ратарске производње и V целокупне пољопривреде у Републици Српској је потврђена добијеним резултатима квантитативне анализе који показују да различити ратарски усеви имају различите тенденције производних и економских показатеља у будућем петогодишњем периоду. Ово је први корак који претходи самом планирању, било да се ради о његовом микро или макро нивоу. Претпоставка да ратарска производња представља окосницу пољопривредне производње у Републици Српској, а њени резултати су у многоме подређени природним и друштвено економским условима је потврђена процентом учешћа ратарске производње у укупним ораничним и обрадивим површинама, те њеном предвиђеном тенденцијом раста. Наиме, просечно учешће жита у засејаним ораницама је износило преко две трећине или 67,21%, док је проценат учешћа површина под индустријским и крмним биљем био 1,75% односно 22%. Ови подаци наводе на закључак да се ради о екстензивном начину ратарења који у многоме зависи од природних услова неког подручја, као и друштвено економских токова који тренутно владају у земљи. Претпоставка да се у будућем периоду очекује позитивно кретање основних производних показатеља код жита и индустријског биља, а стагнација и пад код крмног биља је углавном потврђена чињеницом да се код житарица очекује повећање производних показатеља готово код свих посматраних усева, док су сличне тенденције уочене и код посматраног индустријског биља. Што се тиче крмног биља, осим пада основних производних показатеља код неких усева, уочавају се и трендови раста, те осцилације посматраних параметара производње. Претпоставка да је успешна примена квантитативних метода и модела за анализу стања посматраних појава, те стварање основе за предвиђање у будућем времену је потврђена чињеницом да је у раду успешно формулисано укупно 67 модела за предвиђање од чега су се 2 модела односила на ораничне и засејане ораничне површине, 44 модела на производне показатеље (површина, производња и принос) и 23 модела на економске показатеље (цене и паритете цена) опсервираних ратраских усева. Успешна примена се показује и у значајним утицајима појава из претходног периода код већине оцењених модела за предвиђање. Претпоставка да су методе дескриптивне и аналитичке статистике адекватне за испитивање производних и економских појава у одређеној временској серији је потврђена чињеницом да су изражене сличности уочених тенденција у посматраном периоду, које су добијене мерама дескриптивне статистике, са резултатима предвиђања који су добијени применом ARIMA модела. Ова хипотеза је у складу је са претходном хипотезом. У прилог томе иде и чињеница да ни један модел нема остварене нелогичне резултате. Претпоставка да реално предвиђање омогућава доношење рационалних одлука везаних за даљи развој ратарства и целокупне пољопривредне производње и VI агробизниса се надовезује на претходне две потврђене хипотезе и тиме је индиректно и она доказана. Претпоставка да се коришћењем адекватних и савремених метода и модела анализе и предвиђања може успешно предвидети будућа структура ратарске производње у Републици Српској је потврђена резултатима предвиђања који показују да ће доћи до промене будуће структуре ратарске производње у Републици Српској. Наиме, доћи се до повећања производних показатеља код већине посматраних ратарских усева. Повећање производних показатеља појединих индустријских усева утицаће на интензивност целокупне ратарске производње. Укупне површине под крмним биљем ће расти, иако ће неки од крмних усева забележити пад својих производних показатеља у наредних пет година.

Doktorska disertacija pod naslovom „Predviđanje proizvodno ekonomskih pokazatelja ratarske proizvodnje u Republici Srpskoj“ urađena je u sklopu doktorskih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na smeru Agroekonomija. Potreba za istraživanjem proizišla je iz činjenice dosadašnjeg nepostojanja odgovarajućeg mehanizma predviđanja na makro i mikro nivou u ratarskoj proizvodnji, s obzirom da upravo ova grana poljoprivrede čini njenu osnovu u Republici Srpskoj. Predmet istraživanja u ovom radu je analiza promena i buduće tendencije proizvodnih pokazatelja (površina, proizvodnja, prinos) i ekonomskih pokazatelja (cene i pariteti cena) sledećih grupa ratarskih useva u Republici Srpskoj: žitarica (pšenice, raži, ječma, ovsa, kukuruza), industrijskog bilja (soje, uljane repice, suncokreta, duvana) i krmnog bilja (deteline, lucerke, kukuruza za krmu, stočne repe). Osnovni cilj bio je formulisanje kvantitativnih modela za predviđanje proizvodno ekonomskih pokazatelja ratarske proizvodnje u Republici Srpskoj na osnovu analize odgovarajuće vremenske serije podataka. Vremenska serija podataka se kretala u rasponu od 1996 do 2017. godine, a predviđanje je obuhvatilo petogodišnji period od 2018 do 2022. godine. Za potrebe istraživanja koristio se metod deskriptivne analize i to da bi se analizirala posmatrana obeležja u ratarskoj proizvodnji u periodu 1996.-2017. godina. U svrhu objašnjavanja i procenjivanja varijabiliteta, te statističkog zaključivanja i predviđanja ponašanja posmatranih pojava u budućnosti koristila se analitička statistička metoda. Predviđanje posmatranih pojava u ratarskoj proizvodnji Republike Srpske odnosi se na petogodišnji period, (2018-2022), a za predviđanje su korišćeni ARIMA (Autoregressive Integrated Moving Average) modeli koji se baziraju na analizi vremenskih serija. Pretpostavka da predviđanje proizvodno ekonomskih pokazatelja doprinosi boljem makro i mikro ekonomskom planiranju razvoja ratarske proizvodnje i V celokupne poljoprivrede u Republici Srpskoj je potvrđena dobijenim rezultatima kvantitativne analize koji pokazuju da različiti ratarski usevi imaju različite tendencije proizvodnih i ekonomskih pokazatelja u budućem petogodišnjem periodu. Ovo je prvi korak koji prethodi samom planiranju, bilo da se radi o njegovom mikro ili makro nivou. Pretpostavka da ratarska proizvodnja predstavlja okosnicu poljoprivredne proizvodnje u Republici Srpskoj, a njeni rezultati su u mnogome podređeni prirodnim i društveno ekonomskim uslovima je potvrđena procentom učešća ratarske proizvodnje u ukupnim oraničnim i obradivim površinama, te njenom predviđenom tendencijom rasta. Naime, prosečno učešće žita u zasejanim oranicama je iznosilo preko dve trećine ili 67,21%, dok je procenat učešća površina pod industrijskim i krmnim biljem bio 1,75% odnosno 22%. Ovi podaci navode na zaključak da se radi o ekstenzivnom načinu ratarenja koji u mnogome zavisi od prirodnih uslova nekog područja, kao i društveno ekonomskih tokova koji trenutno vladaju u zemlji. Pretpostavka da se u budućem periodu očekuje pozitivno kretanje osnovnih proizvodnih pokazatelja kod žita i industrijskog bilja, a stagnacija i pad kod krmnog bilja je uglavnom potvrđena činjenicom da se kod žitarica očekuje povećanje proizvodnih pokazatelja gotovo kod svih posmatranih useva, dok su slične tendencije uočene i kod posmatranog industrijskog bilja. Što se tiče krmnog bilja, osim pada osnovnih proizvodnih pokazatelja kod nekih useva, uočavaju se i trendovi rasta, te oscilacije posmatranih parametara proizvodnje. Pretpostavka da je uspešna primena kvantitativnih metoda i modela za analizu stanja posmatranih pojava, te stvaranje osnove za predviđanje u budućem vremenu je potvrđena činjenicom da je u radu uspešno formulisano ukupno 67 modela za predviđanje od čega su se 2 modela odnosila na oranične i zasejane oranične površine, 44 modela na proizvodne pokazatelje (površina, proizvodnja i prinos) i 23 modela na ekonomske pokazatelje (cene i paritete cena) opserviranih ratraskih useva. Uspešna primena se pokazuje i u značajnim uticajima pojava iz prethodnog perioda kod većine ocenjenih modela za predviđanje. Pretpostavka da su metode deskriptivne i analitičke statistike adekvatne za ispitivanje proizvodnih i ekonomskih pojava u određenoj vremenskoj seriji je potvrđena činjenicom da su izražene sličnosti uočenih tendencija u posmatranom periodu, koje su dobijene merama deskriptivne statistike, sa rezultatima predviđanja koji su dobijeni primenom ARIMA modela. Ova hipoteza je u skladu je sa prethodnom hipotezom. U prilog tome ide i činjenica da ni jedan model nema ostvarene nelogične rezultate. Pretpostavka da realno predviđanje omogućava donošenje racionalnih odluka vezanih za dalji razvoj ratarstva i celokupne poljoprivredne proizvodnje i VI agrobiznisa se nadovezuje na prethodne dve potvrđene hipoteze i time je indirektno i ona dokazana. Pretpostavka da se korišćenjem adekvatnih i savremenih metoda i modela analize i predviđanja može uspešno predvideti buduća struktura ratarske proizvodnje u Republici Srpskoj je potvrđena rezultatima predviđanja koji pokazuju da će doći do promene buduće strukture ratarske proizvodnje u Republici Srpskoj. Naime, doći se do povećanja proizvodnih pokazatelja kod većine posmatranih ratarskih useva. Povećanje proizvodnih pokazatelja pojedinih industrijskih useva uticaće na intenzivnost celokupne ratarske proizvodnje. Ukupne površine pod krmnim biljem će rasti, iako će neki od krmnih useva zabeležiti pad svojih proizvodnih pokazatelja u narednih pet godina.

The doctoral dissertation "Forecasting production and economic indicators of crops in the Republic of Srpska" was done as part of doctoral studies at the Faculty of Agriculture in Novi Sad, the department of Agroeconomics. The need for research stemmed from the fact that there is no adequate macro and micro level of forecasting mechanism in crop production, since this branch of agriculture makes its base in the Republic of Srpska. The subject of research in this paper is the analysis of changes and future tendencies of production indicators (area, production, yield) and economic indicators (prices and parities prices) of the following groups of crops in the Republic of Srpska: crops (wheat, rye, barley, oats, corn), industrial crops (soybeans, rapeseed, sunflower, tobacco) and fodder plants (clover, alfalfa, fodder corn, livestock beet). The main goal was to formulate quantitative models for forecasting production and economic indicators of crop production in the Republic of Srpska based on the analysis of the appropriate time series of data. The time series of data ranged from 1996 to 2017, and the forecast referred to a five-year period from 2018 to 2022. For the purposes of research, the method of descriptive analysis was used to analyze the observed markers in crop production during the period 1996 - 2017. The analytical statistical method was used for the purpose of explaining and assessing variability, the statistical conclusion and predictions of the trends of the observed occurrences in the future. The forecast of the observed occurrences in the crop production of the Republic Srpska refers to the five-year period, (2018-2022), and ARIMA (Autoregressive Integrated Moving Average) models based on time series analysis were used for forecasting. The assumption that the forecasting of production and economic indicators contributes to a better macro and micro economic planning of the development of crop production and entire agriculture in the Republic of Srpska is confirmed by the results of quantitative analysis that show that different crops have different tendencies of production and economic indicators in the next five-year period. This is the first step ahead of planning itself, be it on micro or macro level. The assumption that crop production is the cornerstone of agricultural production in the Republic of Srpska, and its results are largely subordinated to natural and socioeconomic conditions, is confirmed by the percentage of the share of the production of the crops in the total arable and cultivated areas and its predicted growth IX trend. Namely, the average share of grain in sown arable land was over two thirds or 67.21%, while the share of industrial and fodder plants was 1.75% and 22% respectively. This data suggests that it is an extensive mode of farming which depends, to a great extent, on the natural conditions of a given area, as well as the socioeconomic trends that currently govern the country. The assumption of positive trends in basic production indicators for crops and industrial plants, and stagnation and decline in fodder plants in future period is mainly confirmed by the fact that crops are expected to increase production indicators at almost all observed crops, while similar tendencies have also been noticed in the observed industrial plants. As far as fodder plants are concerned, apart from the fall in basic production indicators in some crops, growth trends and the oscillation of observed production parameters are also noticed. The assumption that the successful application of quantitative methods and models for the analysis of the observed phenomena and the creation of the basis for future forecast was confirmed by the fact that a total of 67 forecasting models were successfully formulated, from which 2 models related are to the arable lands and sown arable lands, 44 models on production indicators (surface, production and yield) and 23 models on economic indicators (prices and parities of prices) of observed arable crops. Successful application is also seen in significant impacts from the previous period in most forecasting models. The assumption that descriptive and analytical statistics methods are adequate for the examination of production and economic occurrences in a given time series is confirmed by the fact that the similarities of observed tendencies in the observed period, are obtained from descriptive statistics, with the predicted results using the ARIMA model. This hypothesis is aligned with the previous hypothesis. This is supported by the fact that no model has shown unrealistic results. The assumption that realistic forecasting makes rational decisions related to the further development of agriculture possible, and since the entire agricultural production and agribusiness is complementary to the previous two confirmed hypotheses, it indirectly implies that this assumption is also confirmed. The assumption that the use of adequate and modern methods and models of analysis and forecasting can successfully predict the future structure of crop production in the Republic of Srpska is confirmed by the results of forecasts that show that the future structure of the crop production in the Republic of Srpska will change. Namely, there will be an increase in production indicators in most of the observed crops. Increasing production indicators of industrial crops will affect the intensity of total crop production. The total area under the fodder plants will grow, although some of the fodder plants will show a drop in their production indicators over the next five years