Хумористички дискурс у настави српског језика и књижевности

Abstract

Предмет рада Хумористички дискурс у настави српског језика и књижевности је испитивање заступљености хумора у настави српског језика и књижевности код старијих разреда основне школе. У профилисању основног проблема истраживања кренули смо од стране литературе, али и oд неких домаћих аутора и истраживања у којима се истичу бројне предности употребе хумора у настави (нпр. мотивисаност ученика за учење, квалитет односа наставник – ученик, атмосфера у учионици и трајност усвојеног знања). Основна хипотеза истраживања јесте да је било који облик хумористичког дискурса врло ефектан, занимљив и пожељан, али да је у настави српског језика и књижевности (изузимајући дела хумористичне садржине) до сада недовољно, неплански и нефункционално коришћен, понекад чак и неоправдано занемарен. Стога је основни циљ овог рада да систематично истражи досадашње видове и домете употребе хумористичког дискурса у настави српског језика и књижевности у старијим разредима основне школе, како би се указало на бројне и разноврсне могућности и предности методичког коришћења хумора и отворило питање хумора као дидактичког и едукативног средства. Верујемо да примена хумористичког дискурса доприноси побољшању предавачке позиције и професионалном развоју сваког наставника, његовом утицају и вештини подстицања ученика да желе и воле да уче, да им учење не буде напор и обавеза, већ потреба...

The subject of the study The Humorous Discourse in the Serbian Language and Literature Teaching is the investigation of the presence of humor in teaching Serbian language and literature to senior classes of a primary school. In profiling of the basic problem of research, we started from the foreign literature, as well as some national authors and investigations that emphasize the numerous advantages of using humor in teaching process (e.g. motivating learners to learn, quality of teacher-student relationship, atmosphere in the classroom and the durability of the acquired knowledge). The basic hypothesis of the research is that any form of humorous discourse is very effective, interesting and desirable, but that in the process of teaching the Serbian language and literature (setting aside the woks with humorous content), and yet it has been utilized insufficiently without any clear plan and in non-functional manner so far. Additionally, it has been even unjustifiably neglected. The basic aim of the paper is to point to and show the numerous possibilities of using humor in teaching process. We expect that the application of humorous discourse would contribute to improving the teaching position and professional development of each teacher, as well as influence and encourage the pupils who want and love to learn, so that their learning would not be either effort or obligation, but rather a need. In order to obtain a full picture thereby providing precise and comprehensive conclusions, humorous discourse is perceived in two ways: 1) through assessing its presence in the accredited textbooks and representative teaching methodology literature pertaining to the Serbian language and literature, presence in the current curricula and syllabi for the scope from the 5th up to the 8th grade and 2) through concrete application in teaching practice. By analyzing teaching curricula and syllabi it has been determined that the presence of humor differs in the curricular areas of the Serbian language (it is present in literature to the greatest extent), but also in textbook sets. If we exclude works with humorous content that require setting the emphasis on the analysis of humor in the foreground (provided that the textbook editors have not taken a passage lacking the humorous trait), a small number of textbook authors utilize humorous forms in order to explain and illustrate the specific/concrete teaching material...