Улога политичких елита у процесу реконструкције националних идентитета: случај Босне и Херцеговине

Abstract

У дисертацији се полази од претпоставке да суштински различите интерпретације рата (1992-1995) у послератној БиХ условљавају конструкцију међусобно искључивих идентитета њених конститутивних народа. Тако конструисани идентитети временом се структурализују, те постају непропустљиви према неетничким политикама. С друге стране, етнополитике које ова структурна селективност подстиче, повратно ојачавају доминантне конструкције идентитета и репродукују постојеће односе моћи. Тако се политичка криза и друштевни расцепи одржавају у целокупном послератном периоду, што кандидује „дејтонску“ БиХ за случај сукоба дугог трајања. Теоријски део дисертације обухвата расправу о теоријама људских потреба и вези идентитета, као једне од кључних људских потреба, са политичким елитама, њиховим политикама и стратегијама. Тиме се жели допринети разумевању идентитета као политичког ресурса и инструмента политичког владања, тј. управљања становништвом. У ту сврху користи се литература која углавном припада међународним односима и студијама мира, пре свега радови Џона Бартона и Едварда Азара. Методолошки приступ је интерпретативистички, кључна метода је анализа дискурса, а јединица анализе је говорни чин, став припадника трију етнополитичких елита у БиХ. Емпиријски предмет анализе су дискурси и праксе бошњачке, српске и хрвaтске политичке елите, односно њихови идентитетски садржаји, који се првенствено тичу тема рата, жртве и државе. Предмет је просторно ограничен на територију БиХ, али обухвата и изјаве представника Србије и Хрватске, док се у временском смислу односи на период између 2012. и 2019. године. Главни закључак дисертације је да интерпретације рата и међусобно конституисани идентитети у послератној БиХ творе ситуацију познату као „наставак рата другим средствима“, што претвара БиХ у сукоб дугог трајања. Но, то не чини БиХ изузетком, већ делом међународних тенденција

The study starts with the general hypothesis that radically different interpretations of the Bosnian War (1992-1995) in the post-war BiH determine the construction of mutually exclusive identities of its constitutive peoples. After more than two decades of post-war transition, these identities have acquired structural qualities, including the one of strategic selectivity, which empowers ethnopolitics and discriminates its alternatives, and vice versa, the ethnopolitics reproduce mutually exclusive identities and the political order built on them. The described mechanism maintains political crisis and ethnic divisions in the ‘Dayton’ BiH, and candidates this state for a case of protracted social conflict. The theoretical part of the study discusses the basic human needs theories, and the correlation of identity, as one of the fundamental needs, and political elites, their strategies and politics, in particular. The aim is to contribute to further understanding of identity as a political resource and an instrument of political governance, or governmentality. The discussion is primarily based on international relations and peace studies literature, mostly works of John Burton and Edward Azar, among others. The methodological approach of this study is interpretive; its primary method is the discourse analysis, with the speaker/statement unit of study. Discourses and practices of Bosniak, Serbian, and Croatian political elite, mainly their identity-related content and narratives on War, victim, and state are the subject of this study. The subject is limited to the territory of BiH, although it includes statements of representatives of Serbia and Croatia, and refers to the period from 2012 to 2019. The most important conclusion of the study is that interpretations of War and mutually exclusive identities produce a political situation in BiH known as “the continuation of war by other means”, or the protracted social conflict. Nevertheless, that does not make BiH an exception, but a part of broader international trends