Show simple item record

Uticaj klime na rast i vitalnost stabala u zavisnosti od horizontalnog i vertikalnog rasprostranjenja bukovih šuma

dc.contributor.advisorMatović, Bratislav
dc.contributor.advisorOrlović, Saša
dc.contributor.otherLalić, Branislava
dc.contributor.otherStojanović, Dejan
dc.contributor.otherLevanič, Toma
dc.creatorStjepanović, Stefan
dc.date.accessioned2020-03-05T11:25:31Z
dc.date.available2020-03-05T11:25:31Z
dc.date.available2020-07-03T13:34:04Z
dc.date.issued2019-05-22
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija155004543171552.pdf?controlNumber=(BISIS)110219&fileName=155004543171552.pdf&id=12602&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12177
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=110219&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije155004543724447.pdf?controlNumber=(BISIS)110219&fileName=155004543724447.pdf&id=12603&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractДокторска дисертација се бави проучавањем утицаја климе на букове шуме у Републици Србији и Републици Српској. Буква је врста која подноси сушне периоде, али уколико се сушни периоди учестало понављају могу негативно утицати на прираст и виталност ових шума. С обзиром на повећање броја и трајања сушних периода, према различитим климатским сценаријима, у будућности  се може очекивати померање граница ареала букових састојина ка већим надморским висинама. Циљ овог рада био је истражити утицај климе на раст и виталност стабала букве у две различите климатске зоне (Илирска и Мезијска провинција), у зависности од вертикалног распрострањења букових шума (доња граница, еколошки оптимум и горња граница), сагледати дугорочни утицај температуре и падавина на раст и виталност и идентификовати утицај екстремних временских прилика на раст и виталност стабала букве.  Резултати су приказани појединачно по Докторска дисертација                                                                Стефан Стјепановић локалитетима, а затим су груписани и обједињени по географским зонама и надморским висинама. За сваки локалитет урађена је дескриптивна статистика за узоркована стабла, приказане су хронологије тих стабала и анализиране климатске карактеристике подручја. Ширина годова је стављена у корелацију са температурама ваздуха и са количином падавина. Анализиран је и утицај екстремних временских прилика на раст букових шума.  Резултати показују да је утицај климе на раст стабала букве израженији у мезијској него у илирској провинцији. Хронологије стабала са доње границе имају израженије пикове него хронологије стабала које се налазе у оптимуму и на горњој граници вертикалног распрострањења букових шума, што значи да је промена климе значајније утицала на ширину годова на нижим надморским висинама. У буковим шумама у Србији и Републици Српској постоји смањење ширине годова, односно дебљинског прираста у зависности од промене температуре ваздуха и количине падавина. Ово смањење је израженије на доњој граници и у оптимуму него на горњој граници вертикалног распрострањења букових шума, али није још увек великих размера да би утицало на померање ареала букових шума и повлачења букве на веће надморске висине. И у илирској и у мезијској провинцији у све три зоне вертикалног распрострањења букових шума забележено је смањење ширине годова у изразито сушним годинама, а код неких локалитета   забележено је смањење ширине годова и у годинама након изразито сушних година.sr
dc.description.abstractDoktorska disertacija se bavi proučavanjem uticaja klime na bukove šume u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Bukva je vrsta koja podnosi sušne periode, ali ukoliko se sušni periodi učestalo ponavljaju mogu negativno uticati na prirast i vitalnost ovih šuma. S obzirom na povećanje broja i trajanja sušnih perioda, prema različitim klimatskim scenarijima, u budućnosti  se može očekivati pomeranje granica areala bukovih sastojina ka većim nadmorskim visinama. Cilj ovog rada bio je istražiti uticaj klime na rast i vitalnost stabala bukve u dve različite klimatske zone (Ilirska i Mezijska provincija), u zavisnosti od vertikalnog rasprostranjenja bukovih šuma (donja granica, ekološki optimum i gornja granica), sagledati dugoročni uticaj temperature i padavina na rast i vitalnost i identifikovati uticaj ekstremnih vremenskih prilika na rast i vitalnost stabala bukve.  Rezultati su prikazani pojedinačno po Doktorska disertacija                                                                Stefan Stjepanović lokalitetima, a zatim su grupisani i objedinjeni po geografskim zonama i nadmorskim visinama. Za svaki lokalitet urađena je deskriptivna statistika za uzorkovana stabla, prikazane su hronologije tih stabala i analizirane klimatske karakteristike područja. Širina godova je stavljena u korelaciju sa temperaturama vazduha i sa količinom padavina. Analiziran je i uticaj ekstremnih vremenskih prilika na rast bukovih šuma.  Rezultati pokazuju da je uticaj klime na rast stabala bukve izraženiji u mezijskoj nego u ilirskoj provinciji. Hronologije stabala sa donje granice imaju izraženije pikove nego hronologije stabala koje se nalaze u optimumu i na gornjoj granici vertikalnog rasprostranjenja bukovih šuma, što znači da je promena klime značajnije uticala na širinu godova na nižim nadmorskim visinama. U bukovim šumama u Srbiji i Republici Srpskoj postoji smanjenje širine godova, odnosno debljinskog prirasta u zavisnosti od promene temperature vazduha i količine padavina. Ovo smanjenje je izraženije na donjoj granici i u optimumu nego na gornjoj granici vertikalnog rasprostranjenja bukovih šuma, ali nije još uvek velikih razmera da bi uticalo na pomeranje areala bukovih šuma i povlačenja bukve na veće nadmorske visine. I u ilirskoj i u mezijskoj provinciji u sve tri zone vertikalnog rasprostranjenja bukovih šuma zabeleženo je smanjenje širine godova u izrazito sušnim godinama, a kod nekih lokaliteta   zabeleženo je smanjenje širine godova i u godinama nakon izrazito sušnih godina.sr
dc.description.abstractThe PhD thesis studies the climate influence on European beech forests in the Republic of Serbia and Republic of Srpska. European beech is a species that tolerates droughts, but if the dry periods often recur, they can negatively affect growth and vitality of these forests. Considering the increasing number and the duration of dry periods, according to various climate scenarios, in the future it can be expected that areals of the beech stands will be moved to the higher altitudes.  The aim of this paper was to investigate the climatic effect on the growth and vitality of beech trees in two different climatic zones (Illyrian and Moesian provinces), depending on the vertical diffusion of beech forests (lower limit, ecological optimum and upper limit), considering the long-term influence of temperature and precipitation on growth and vitality and to identify the influence of extreme weather conditions on the growth and vitality of beech trees.  The results are presented separately by sites, and then they are classified and unified by geographical zones and altitudes. Descriptive statistics for the sampled trees has been done Докторска дисертација                                                                Стефан Стјепановић for each site, the chronologies of these trees were showed, and the climatic characteristics of the area were analyzed. The width of tree rings is correlated with the air temperatures and the amount of precipitation. The influence of extreme weather conditions on the growth of beech forests has also been analyzed.  The results show that the climatic influence on the growth of beech trees is stronger in the Moesian than in the Illyrian province. Chronology of trees of the lower limit has stronger peaks than the chronology of trees that are in the optimum and at the upper limit of the vertical diffusion of beech forests, which means that the climate change significantly influenced the width of the tree rings at lower altitudes. In beech forests in Serbia and the Republic of Srpska there is decrease in the width of the tree rings, i.e. the diameter growth depending on the change in air temperature and the amount of precipitation. This reduction is stronger at the lower limit and in the optimum than at the upper limit of the vertical diffusion of beech forests, but it is still not large-scaled to have the influence on the movement of areal of beech forests and the moving of beech to higher altitudes. In the Illyrian and Moesic provinces, in all three zones of vertical diffusion of beech forests, the decrease in the width of tree rings in the exceptionally droughty years has been recorded, and in some regions the decrease in the width of tree rings has also been recorded in years after extremely dry years.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectБуква, клима, дендроекологија, годовиsr
dc.subjectBukva, klima, dendroekologija, godovisr
dc.subjectSKW European beech, climate, dendroecology, tree rings UDCen
dc.titleУтицај климе на раст и виталност стабала у зависности од хоризонталног и вертикалног распрострањења букових шумаsr
dc.title.alternativeUticaj klime na rast i vitalnost stabala u zavisnosti od horizontalnog i vertikalnog rasprostranjenja bukovih šumasr
dc.title.alternativeImpact of climate on growth and vitality of trees in depending to horizontal and vertical distribution of beech forestsen
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/36316/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/36317/IzvestajKomisije.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record