Лингвистички детектори пресупозиције у разговорном дискурсу

Abstract

Предмет ове студије је испитивање пресупозиције из формално- функционалне теоријске перспективе, која подразумева однос између лексичко- граматичке структуре реченице и дискурсног (језичког/ванјезичког) контекста. На основу спорних тачака у савременој лингвистици (али и филозофији), формулисали смо циљеве наше дисертације, које смо поделили у два дела: теоријски и емпријски. У теоријском делу, на првом месту, дефинишемо пресупозицију као прагматичку пропозицију коју говорник сматра претпостављеном (неинформативном) и која стоји у релацији са неким формалним реченичним елементом. Oвако дефинисану, пресупозицију одвајамо од других сличних појава: конвенционалне и конверзацијске импликатуре (=информативне импликације), логичке (=непрагматичке) импликације, имплициране премисе (формално немаркиране неинформативне импликације)...

The subject of this study is the research of presupposition from a formal and functional theoretical perspective, which implies the relationship between the lexicogrammatical structure of the sentence and the discourse (linguistic/extralinguistic) context. Starting from the controversial issues in research of presupposition in contemporary linguistics (and philosophy, as well), we formulated the goals of our dissertation, which we divided into two parts – theoretical and empirical. In the theoretical part, we defined presupposition as a non-informative (assumed) pragmatic proposition that is in relation to some formal sentence element. This definition separates presupposition from the other similar phenomena: conventional and conversational implicatures (=informative implications), logical (=non-pragmatic) implications, implicated premises (formally unmarked noninformative implications)...