Ревитализација пољопривреде Подунавског округа применом предузетничког модела органске производње

Abstract

Конвенционална пољопривредна производња која се заснива на примени резултата савремене науке и технологије (пестициди, минерална ђубрива, хормони раста, генетске модификације) довела је до несразмерног повећања приноса, али такође и до негативних последица које се огледају у нерационалном трошењу природних ресурса и загађивању животне средине. Применом конвенционалног система постиже се очување животне средине, као и здравља људи. Органска пољопривредна производња се третира као значајан сегмент пољопривредног развоја који доприноси: ефикаснијој производњи у виду оптималног коришћења ресурса, унапређењу здравља потрошача, као и евидентним економским ефектима. Изабрана тема је актуелна тема, која се односи на стварање могућности за бржи и бољи развој и ревитализацију пољопривреде, кроз примену модерног приступа, а на традиционалан начин у Подунавском округу. Подунавски округ је један од мањих у Републици Србији, али је по густини насељености у самом врху. Полазећи од чињенице да је пољопривреда заслужено класификована као примарна делатност, која треба да постане и нарастајућа привредна грана, намера рада је била да се осветли место, улогу и значај овог вида производње. Потреба за истраживањем ове проблематике постоји, јер нема довољно теоријских и практичних анализа, а тиме и сазнања о економским и другим ефектима оваквог вида производње кроз примену предузетничког модела. Продајом органских производа по знатно вишим тржишним ценама, произвођач рефундира изгубљену корист (због нижег обима производње/приноса у односу на конвенционалну производњу). Према томе, произвођач ће донети одлуку о улагању средстава у органску производњу, поред здравствених разлога и у зависности од њене економске исплативости. Циљ докторске дисертације, представља развој научног предузетничког модела у функцији ревитализације пољопривреде и развоја органске производње у Подунавском округу. Такође, циљ је да се истраживањем утврди да ли постојеће стање органске производње као и пољопривреде уопште у Подунавском округу и у којој мери нуди шансе за развој пољопривреде поменутим моделом, као и да ли постоји утицај мотивације и едукације на развој малих газдинстава у области органске производње. Укупна површина у 2015.-тој, износила је 103,7412 хектара. У 2015.- тој је било укупно пет поизвођача, што је за три мање у односу на претходну годину, што је недовољно за озбиљно пословање. Даће се предлог како покренути пољопривреду Подунавског округа, која може бити покретач комплетне привреде овог региона, што би у условима економске кризе, било у интересу, како тренутних, тако и потенцијалних пољопривредних произвођача. Oвај модел је било могуће потпуно тестирати и приказати резултате и дата је полазна основа за даља тестирања. Дакле, према приказаним подацима и добијеним резултатима на терену, видимо да има доста простора за развој пољопривреде у поменутом округу. Посматрајући резултате кроз постављене хипотезе и њихову потврду у сва три случаја доказали смо да се применом предузетничког модела органске производње може ревитализовати пољопривреда у Подунавском округу и да треба стратегије развоја усмерити према тако дефинисаним циљевима.

Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja koja se zasniva na primeni rezultata savremene nauke i tehnologije (pesticidi, mineralna đubriva, hormoni rasta, genetske modifikacije) dovela je do nesrazmernog povećanja prinosa, ali takođe i do negativnih posledica koje se ogledaju u neracionalnom trošenju prirodnih resursa i zagađivanju životne sredine. Primenom konvencionalnog sistema postiže se očuvanje životne sredine, kao i zdravlja ljudi. Organska poljoprivredna proizvodnja se tretira kao značajan segment poljoprivrednog razvoja koji doprinosi: efikasnijoj proizvodnji u vidu optimalnog korišćenja resursa, unapređenju zdravlja potrošača, kao i evidentnim ekonomskim efektima. Izabrana tema je aktuelna tema, koja se odnosi na stvaranje mogućnosti za brži i bolji razvoj i revitalizaciju poljoprivrede, kroz primenu modernog pristupa, a na tradicionalan način u Podunavskom okrugu. Podunavski okrug je jedan od manjih u Republici Srbiji, ali je po gustini naseljenosti u samom vrhu. Polazeći od činjenice da je poljoprivreda zasluženo klasifikovana kao primarna delatnost, koja treba da postane i narastajuća privredna grana, namera rada je bila da se osvetli mesto, ulogu i značaj ovog vida proizvodnje. Potreba za istraživanjem ove problematike postoji, jer nema dovoljno teorijskih i praktičnih analiza, a time i saznanja o ekonomskim i drugim efektima ovakvog vida proizvodnje kroz primenu preduzetničkog modela. Prodajom organskih proizvoda po znatno višim tržišnim cenama, proizvođač refundira izgubljenu korist (zbog nižeg obima proizvodnje/prinosa u odnosu na konvencionalnu proizvodnju). Prema tome, proizvođač će doneti odluku o ulaganju sredstava u organsku proizvodnju, pored zdravstvenih razloga i u zavisnosti od njene ekonomske isplativosti. Cilj doktorske disertacije, predstavlja razvoj naučnog preduzetničkog modela u funkciji revitalizacije poljoprivrede i razvoja organske proizvodnje u Podunavskom okrugu. Takođe, cilj je da se istraživanjem utvrdi da li postojeće stanje organske proizvodnje kao i poljoprivrede uopšte u Podunavskom okrugu i u kojoj meri nudi šanse za razvoj poljoprivrede pomenutim modelom, kao i da li postoji uticaj motivacije i edukacije na razvoj malih gazdinstava u oblasti organske proizvodnje. Ukupna površina u 2015.-toj, iznosila je 103,7412 hektara. U 2015.- toj je bilo ukupno pet poizvođača, što je za tri manje u odnosu na prethodnu godinu, što je nedovoljno za ozbiljno poslovanje. Daće se predlog kako pokrenuti poljoprivredu Podunavskog okruga, koja može biti pokretač kompletne privrede ovog regiona, što bi u uslovima ekonomske krize, bilo u interesu, kako trenutnih, tako i potencijalnih poljoprivrednih proizvođača. Ovaj model je bilo moguće potpuno testirati i prikazati rezultate i data je polazna osnova za dalja testiranja. Dakle, prema prikazanim podacima i dobijenim rezultatima na terenu, vidimo da ima dosta prostora za razvoj poljoprivrede u pomenutom okrugu. Posmatrajući rezultate kroz postavljene hipoteze i njihovu potvrdu u sva tri slučaja dokazali smo da se primenom preduzetničkog modela organske proizvodnje može revitalizovati poljoprivreda u Podunavskom okrugu i da treba strategije razvoja usmeriti prema tako definisanim ciljevima.

Conventional agricultural production based on the application of modern science and technology results (pesticides, mineral fertilizers, growth hormones, genetic modifications) has led to an unbalanced increase in yields, but also to some negative consequences reflecting in an unreasonable usage of natural resources and to environmental pollution. The preservation of environment and human health can be achieved by using the conventional system. On the other hand, the organic agricultural production is seen as a significant segment of agricultural development contributing to: an efficient production regarding the optimal use of resources, the improvement of consumers, health, as well as the evident economic effects. The chosen topic is an up-to-date issue, which relates to creating the possibilities for a faster and better agriculture development and revitalization both by applying a modern approach and in a traditional way in Podunavski district. It is one of the smaller regions in the Republic of Serbia, but at the same time it is at the very top according to the population density. Starting from the fact that agriculture is rightly classified as a primary activity, which has to become a growing branch of industry, the intention of this work has been to illuminate the place, role and the importance of this aspect of production. There is a need to research this issue, as there are no sufficient theoretical and practical analyses and therefore no knowledge about the economic and other effects of this aspect of production done by entrepreneurship model application. Selling organic products at considerable higher prices enables producers to refund the lost profit (due to lower production rate/yields in comparison with the conventional production). Thus, a producer will make a decision about the investment in organic production, along with health reasons and depending on its economic profitability. The aim of the doctoral dissertation is developing the scientific entrepreneurship model in the function of agriculture revitalization and organic production development in Podunavski district. Further, the aim is, by researching, to determine whether a current state of organic production, as well as agriculture in general, in Podunavski district offers the chances, and to what extent, for developing agriculture by the above mentioned model, and whether there is a motivation and education influence on the small farms, development regarding the organic production. The total area in 2015 was 103.7412 hectare. In the same year there were only five producers, three fewer than the year before, which was not enough for major business. This work is going to make a suggestion about how to start up the agriculture of Podunavski district, which can be the initiator of the whole industry in this region and in the conditions of economic crisis it would be in the interest of both existing and potential agricultural producers. Although this model has been possible be completely tested and presented the results, a starting point for further testing has been given. So, according to the presented data and the results obtained in the area we can see that there is a lot of potential for agriculture development in the mentioned region. By observing the results through hypothesizing and their confirmation in all three cases we have proved that the application of entrepreneurship model of organic production can revitalize the agriculture in Podunavski district and that the development strategies should be directed towards the so defined aims.