| dc.description.abstract | Како би најлакше разумели шта би књига уметника могла да буде, морамо истражити њене физичке и визуелне особине. Ово је специфичан медиј којим се ликовне праксе интегришу унутар уметничког објекта, како би посредством додира утицао на чула посматрача.
Код медија књиге уметника дошло је до великог развоја у последњих педесет година. Прилично популарна, књига уметника као поље ликовног стваралаштва, остаје недовољно истражена и теоријски појашњена. Докторски уметнички пројекат Хазарски речник, књига уметника- интерактивни дијалог књиге, посматрача и простора, настао је у трогодишњем периоду на докторским академским студијама Факултета примењених уметности у Београду. Иако је назив преузет, а рад у идеји инспирисан романом Милорада Павића, целокупни пројекат није илустрација поменутог романа. У изложбеном материјалу пројекта представљене су три едиције уметничке књиге, триптих књига и дводимензионални радови у функцији књиге уметника, којима се истражују елементи простора. Ова последња групација односи се на директан однос архитектуре изложбеног хола Народне библиотеке Србије, радова и публике. Специфчност овог простора искоришћена је да се на изложби не прикажу само књиге уметника, већ да се од простора и радова направи књига, чији ће главни актери бити управо посматрачи.
Сваким од изведених радова, појединачно, а и у изложеним групацијама, инсистирало се на контакту са публиком. Као уметнички пројекат који повезује различите уметничке дисциплине, технике и медије, докторски уметнички пројекат Хазарски речник, књига уметника- интерактивни дијалог књиге, посматрача и простора, инспирисан је пејзажним променама које описују промене у нама. Мотиви на представљеним радовима сабрана су искуства аутора, у једном новом, ликовном речнику.
У форми једноставних листајућих обеката, ове уметничке књиге јединствене су мапе мојих емотивних превирања, интимног, личног и уметничког сазревања . Прилично сведеним, скоро геометријским ликовним језиком, радови бележе осећај да се друштво мења чиме се тежи изазивању реакције код публике. Кроз тактилни, визуелни и просторни однос са сваким од радова понаособ, посматрачу су понуђени инструменти за сопствено преиспитивање. Овај процес интроспекције који започиње у моменту када се књига уметника узме у руке, дефинише основну намену књиге као простора за ликовну уметност — пренос емоције, информације, знања и искуства. | sr |
