Show simple item record

Infekcija parazitom Toxoplasma gondii kod svinja: serološki, parazitološki i molekularni nalazi kao parametri bezbednosti mesa

dc.contributor.advisorLalošević, Vesna
dc.contributor.otherĐurković-Đaković, Olgica
dc.contributor.otherKarabasil, Neđeljko
dc.contributor.otherBlagojević, Bojan
dc.creatorKuruca, Ljiljana
dc.date.accessioned2020-02-26T16:23:20Z
dc.date.available2020-02-26T16:23:20Z
dc.date.available2020-07-03T13:33:16Z
dc.date.issued2017-11-03
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12038
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija149976905309214.pdf?controlNumber=(BISIS)104864&fileName=149976905309214.pdf&id=10198&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=104864&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije149976895029394.pdf?controlNumber=(BISIS)104864&fileName=149976895029394.pdf&id=10197&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractЗахваљујући глобалној дистрибуцији, широком спектру прелазних домаћина и способности да паразитира унутар готово сваке ћелије са једром, Toxoplasma gondii представља једног од најуспешнијих паразита људи и животиња. Код имунокомпетентних особа, инфекција токсоплазмом у већини случајева пролази асимптоматски, док код имунокомпромитованих особа може имати озбиљне, чак смртоносне, последице, а код трудница довести до абортуса или рођења конгенитално инфициране деце. Важан извор инфекције за људе представља термички недовољно обрађено месо инфицираних производних животиња, нарочито свиња, које представљају једну од врста из чијих ткива је паразит најчешће изолован. У Србији је од шездесетих година прошлог века спроведено више истраживања у којима је потврђено присуство антитела против T. gondii код домаћих свиња. Инфективни паразити су изоловани из крви серопозитивних свиња, као и из мозга и срца свиња непознатог серолошког статуса. Ова дисертација представља прву студију која се бавила испитивањем присуства везе између налаза IgG антитела против T. gondii у серуму и вијабилних циста у јестивим ткивима свиња. У ту сврху, на присуство специфичних антитела је (методом модификоване аглутинације, МАТ) испитано 200 свиња из три различита система узгоја (комерцијалне фарме, домаћинства и слободно). Ткива серопозитивних, и неких серонегативних, свиња су затим испитана на присуство циста, биолошким огледом (БО) и/или молекуларним методама (qPCR). Антитела против T. gondii су пронађена код укупно 21,5% свиња, што се може сматрати средње високом вредношћу у поређењу са другим европским земљама. Антитела су у већем проценту пронађена код слободно држаних свиња (66,7%), него код фармских свиња (17,8%) и свиња из домаћинстава (16.3%), међу којима није било разлике у серопреваленци. На присуство циста је, барем једном од две методе (БО, qPCR), прегледано укупно 59 свиња и паразит је пронађен у 19 случајева. Од тога, вијабилна T. gondii је доказана у 12 случајева, што чини 6% свих серолошки испитаних свиња у овој студији. Сви добијени изолати T. gondii, осим једног, потицали су од серопозитивних свиња, међутим, веза између титра антитела и степена изолације није доказана. За потребе генотипизације, 18 од 19 узорака у којима су доказане цисте T. gondii испитано је методом анализе полиморфизма дужина рестрикционих фрагмената заснованој на мултиплекс „nested“ PCR-у (Mn-PCR-RFLP), помоћу шест генских маркера (alt. SAG2, BTUB, GRA6, C22-8, PK1 и Apico). Одређивање генотипа је било могуће за укупно девет изолата T. gondii; два изолата су идентификована као тип III, а седам као тип II, чиме су добијени прве подаци о популационој структури T. gondii код домаћих свиња у Србији, који су у складу су са претходним налазом типова II и III код оваца, голубова и коња. У закључку, налаз специфичних антитела код свиња из различитих система узгоја и демонстрација инфективних циста у њиховим јестивим ткивима, потврђују значај свињског меса као потенцијалног извора хумане инфекције са T. gondii. Висок проценат серопозитивности и изолације утврђен код традиционално гајених мангулица сугерише да би приликом производње и припреме меса и месних производа пореклом од ових свиња требало посветити посебну пажњу мерама инактивације циста T. gondii. Одсуство корелације између висине титра антитела и степена изолације T. gondii из ткива испитаних свиња, као и налаз живих циста у ткивима серонегативних животиња, указују на то да се серолошки статус свиња не може сматрати поузданом мером безбедности њиховог меса. Налаз типа II, а посебно типа III код свиња, представља важан допринос познавању популационе структуре T. gondii код производних животиња у Србији.sr
dc.description.abstractZahvaljujući globalnoj distribuciji, širokom spektru prelaznih domaćina i sposobnosti da parazitira unutar gotovo svake ćelije sa jedrom, Toxoplasma gondii predstavlja jednog od najuspešnijih parazita ljudi i životinja. Kod imunokompetentnih osoba, infekcija toksoplazmom u većini slučajeva prolazi asimptomatski, dok kod imunokompromitovanih osoba može imati ozbiljne, čak smrtonosne, posledice, a kod trudnica dovesti do abortusa ili rođenja kongenitalno inficirane dece. Važan izvor infekcije za ljude predstavlja termički nedovoljno obrađeno meso inficiranih proizvodnih životinja, naročito svinja, koje predstavljaju jednu od vrsta iz čijih tkiva je parazit najčešće izolovan. U Srbiji je od šezdesetih godina prošlog veka sprovedeno više istraživanja u kojima je potvrđeno prisustvo antitela protiv T. gondii kod domaćih svinja. Infektivni paraziti su izolovani iz krvi seropozitivnih svinja, kao i iz mozga i srca svinja nepoznatog serološkog statusa. Ova disertacija predstavlja prvu studiju koja se bavila ispitivanjem prisustva veze između nalaza IgG antitela protiv T. gondii u serumu i vijabilnih cista u jestivim tkivima svinja. U tu svrhu, na prisustvo specifičnih antitela je (metodom modifikovane aglutinacije, MAT) ispitano 200 svinja iz tri različita sistema uzgoja (komercijalne farme, domaćinstva i slobodno). Tkiva seropozitivnih, i nekih seronegativnih, svinja su zatim ispitana na prisustvo cista, biološkim ogledom (BO) i/ili molekularnim metodama (qPCR). Antitela protiv T. gondii su pronađena kod ukupno 21,5% svinja, što se može smatrati srednje visokom vrednošću u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Antitela su u većem procentu pronađena kod slobodno držanih svinja (66,7%), nego kod farmskih svinja (17,8%) i svinja iz domaćinstava (16.3%), među kojima nije bilo razlike u seroprevalenci. Na prisustvo cista je, barem jednom od dve metode (BO, qPCR), pregledano ukupno 59 svinja i parazit je pronađen u 19 slučajeva. Od toga, vijabilna T. gondii je dokazana u 12 slučajeva, što čini 6% svih serološki ispitanih svinja u ovoj studiji. Svi dobijeni izolati T. gondii, osim jednog, poticali su od seropozitivnih svinja, međutim, veza između titra antitela i stepena izolacije nije dokazana. Za potrebe genotipizacije, 18 od 19 uzoraka u kojima su dokazane ciste T. gondii ispitano je metodom analize polimorfizma dužina restrikcionih fragmenata zasnovanoj na multipleks „nested“ PCR-u (Mn-PCR-RFLP), pomoću šest genskih markera (alt. SAG2, BTUB, GRA6, C22-8, PK1 i Apico). Određivanje genotipa je bilo moguće za ukupno devet izolata T. gondii; dva izolata su identifikovana kao tip III, a sedam kao tip II, čime su dobijeni prve podaci o populacionoj strukturi T. gondii kod domaćih svinja u Srbiji, koji su u skladu su sa prethodnim nalazom tipova II i III kod ovaca, golubova i konja. U zaključku, nalaz specifičnih antitela kod svinja iz različitih sistema uzgoja i demonstracija infektivnih cista u njihovim jestivim tkivima, potvrđuju značaj svinjskog mesa kao potencijalnog izvora humane infekcije sa T. gondii. Visok procenat seropozitivnosti i izolacije utvrđen kod tradicionalno gajenih mangulica sugeriše da bi prilikom proizvodnje i pripreme mesa i mesnih proizvoda poreklom od ovih svinja trebalo posvetiti posebnu pažnju merama inaktivacije cista T. gondii. Odsustvo korelacije između visine titra antitela i stepena izolacije T. gondii iz tkiva ispitanih svinja, kao i nalaz živih cista u tkivima seronegativnih životinja, ukazuju na to da se serološki status svinja ne može smatrati pouzdanom merom bezbednosti njihovog mesa. Nalaz tipa II, a posebno tipa III kod svinja, predstavlja važan doprinos poznavanju populacione strukture T. gondii kod proizvodnih životinja u Srbiji.sr
dc.description.abstractDue to its worldwide distribution, the widest range of intermediate hosts and its ability to parasitize virtually any nucleated cell, T. gondii is regarded as one of the most successful parasites of animals and humans. Immunocompetent individuals rarely suffer from clinical toxoplasmosis, while in immunocompromised individuals infection with T. gondii can have severe, even lethal, consequences. In pregnant women, infection during pregnancy can result in abortion or birth of congenitally infected children. Undercooked meat of infected animals, particularly pigs, represents an important source of human infection. In Serbia, several seroepizootiological studies have been conducted since the 60s, confirming the existence of T. gondii-specific antibodies in pigs. Viable cysts have been isolated from the blood of seropositive pigs as well as from the brain and the heart of pigs of unknown serological status. However, this was the first study to investigate the existence of correlation between the presence of T. gondii-specific IgG antibodies in pig sera and viable cysts in their edible tissues. For this purpose, a total of 200 pigs raised in different management systems (commercial farms, households and free-range systems) were investigated for the presence of anti-T. gondii antibodies. Tissues of seropositive, as well as of some seronegative pigs, were then examined for the presence of tissue cysts, using bioassay (BO) and/or molecular methods (qPCR). T. gondii–specific antibodies were detected in a total of 21.5% of pigs, which may be considered a moderately high finding compared to other European countries. The seroprevalence was higher in free-range pigs (66.7%) than in farm pigs (17.8%) and backyard pigs (16.3%), while no difference was observed between the latter two categories. A total of 59 pigs were examined for the presence of T. gondii tissue cysts using at least one of the two available methods (BO, qPCR) and the parasite was detected in 19 animals. Viable cysts were recovered from 12 out of the 19 samples, which is 6% of all examined pigs. All viable parasites but one originated from seropositive animals; nevertheless, no correlation between specific antibody titre and isolation rate was observed. For genotyping purposes, 18 out of the 19 cyst-positive samples, were investigated by restriction fragment length polimorfism analysis based on nested PCR (Mn-PCR-RFLP), using six genetic markers (alt. SAG2, BTUB, GRA6, C22-8, PK1 and Apico). Typing was successful in a total of nine isolates: two isolates were identified as type III and seven as type II. These results are the first data regarding the population structure of T. gondii in domestic pigs in Serbia and are in accordance with previous findings of type II and III in sheep, pigeons and horses. To conclude, detection of T. gondii-specific antibodies in pigs from different management systems and demonstration of viable cysts in their tissues confirm the significance of pork as a potential source of human T. gondii infection. High seroprevalence as well as the isolation rate observed in traditionally raised “mangulica” pigs suggest that special attention should be paid to applying appropriate tissue cysts inactivation methods during the production and preparation of their meat. Absence of correlation between specific antibody titer and T. gondii isolation rate observed in this study, together with the detection of viable cysts in tissues of seronegative animals, lead to the conclusion that serological status of a pig is not a reliable measure of the safety of its meat for human consumption. Identification of pig isolates as type II and type III represents an important contribution to the understanding of the T. gondii population structure in meat-producing animals in Serbia.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Technological Development (TD or TR)/31034/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectToxoplasma gondii, свиње, серопреваленца, изолација, безбедност меса, генотипизацијаsr
dc.subjectToxoplasma gondii, svinje, seroprevalenca, izolacija, bezbednost mesa, genotipizacijasr
dc.subjectToxoplasma gondii, pigs, seroprevalence, isolation, meat safety, genotypingen
dc.titleИнфекција паразитом Toxoplasma gondii код свиња: серолошки, паразитолошки и молекуларни налази као параметри безбедности месаsr
dc.title.alternativeInfekcija parazitom Toxoplasma gondii kod svinja: serološki, parazitološki i molekularni nalazi kao parametri bezbednosti mesasr
dc.title.alternativeToxoplasma gondii infection in pigs: serological, parasitological and molecular findings as meat safety parametersen
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/36111/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/36112/IzvestajKomisije.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record