Знање, ставови и понашање здравствених радника у односу на вакцинацију против сезонског грипа у Јужнобачком округу

Abstract

Међу свим мерама превенције заразних болести, имунизација представља најбржу, најделотворнију и економски најоправданију меру. Инфлуенца (грип) је акутно заразно обољење респираторног система које изазива вирус грипа. Јавља се спорадично, епидемијски и пандемијски. Инфлуенцу изазива један од три типа вируса сврстаних у породицу Orthomyxoviridae, род Influenzavirus (тип А и тип Б) и неименован род (тип Ц). Главна карактеристика вируса грипа је велика способност мутације које доводе до повећане варијабилности сојева вируса, односно до појаве нове варијанте у оквиру истог подтипа вируса, као и до развоја новог подтипа вируса и последичне пандемије (општа осетљивост популације према мутираном вирусу). Пандемије које су се јавиле у XX и XXI веку су: „Шпанска грозница― 1918. године, која је била најсмртоноснија и однела 50-100 милиона живота, „Азијски грип― А (Х2Н2) 1957/58, „Хонг Конг грип― А (Х3Н2) 1968/69, и „Свињски грип― А (Х1Н1) 2009/2010. И други подтипови вируса грипа могу довести до оболевања људи. Вирус птичијег грипа А (Х5Н1) је потврђен у хуманој популацији 1997. године. У Кини се у 2013. години појавио нови вирус А (Х7Н9) који је прешао са живине на хуману популацију и до сада је забележено 5 таласа епидемије (2017. године је било 1.344 забележена случаја са 511 умрлих од овог вируса). Крајем 2013. године, нови рекомбиновани вирус А (Х10Н8) је био узрок једног смртног случаја у Кини, а исте године је на Тајвану забележена прва инфекција вирусом А (Х6Н1) код људи. У Сједињеним Америчким Државама се сваке године 5-20% популације зарази вирусом сезонског грипа, са више од 200.000 оболелих који захтевају болничко лечење и уз око 49.000 смртних исхода услед компликација. Имунизација против сезонског грипа је најучинковитија мера за превенцију и контролу инфекције. Подаци америчког Центра за контролу и превенцију болести (CDC) за период од 2004 до 2018. године показују да је ефективност вакцинације против сезонског грипа износила од 10% до 60%. Светска здравствена организација препоручује вакцинацију против сезонског грипа трудницама, деци од 6 до 59 месеци, старијима, особама са хроничним обољењима и здравственим радницима Многа истраживања су утврдила да је учесталост прихватања и примене неке мере виша уколико је виша информисаност и знање у вези са облашћу на коју се односи та мера. Утврђено је да је настојање здравственог радника да мотивише пацијента да прихвати вакцинацију као меру превенције болести управо сразмерно нивоу знања здравственог радника о вакцинацији. У нашој средини до сада ниво знања здравствених радника као доказане претпоставке квалитетног спровођења вакцинације у популацији није установљен. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА: Да се утврди ниво знања о вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите, да се утврде ставови о вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите и да се утврди понашање према вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите. МЕТОДОЛОГИЈА: Истраживање по типу студије пресека је спроведено у Институту за јавно здравље Војводине у сарадњи са 12 установа примарне здравствене заштите, једнoм установом секундарне здравствене заштите и пет установа терцијарне здравствене заштите којима је оснивач држава, на територији Јужнобачког округа АП Војводине, у периоду од 2017. до 2018. године. Истраживање је спроведено путем посебно креираног упитника. За одређивање довољне величине узорка коришћена је Кохранова формула (Cochran). Уз упитник сваки учесник у истраживању је попунио и информисану сагласност. Пилот истраживањем на 50 испитаника је утврђена валидност и поузданост упитника. Питања домена знање су рекодирана тако да је сваки тачан одговор вреднован са 1, а нетачан и одговор „не знам― са 0 чиме је добијена скала са скором од 0 до 42. У домену ставови је коришћена Ликертова скала од 1 до 5 (од 1 – уопште се не слажем до 5 – у потпуности се слажем). Вредности обе скале су трансформисане у скалу са вредностима од 0 до 100. Након што је утврђено да нема потребе за ревизијом инструмента, приступило се главном истраживању. Учешће у истраживању је било добровољно и анонимно. Упитник је био понуђен свим здравственим радницима запосленим у установама укљученим у истраживање. За статистичку обраду података коришћен је статистички пакет MASS направљен за R окружење, као и статистички пакет SPSS 21.0. Нумеричка обележја су приказана путем средњих вредности и мера варијабилитета, а атрибутивна обележја коришћењем фреквенција и процената. Компарација вредности нумеричких обележја између две групе вршена је применом Студентовог t-теста, а за поређење вредности између три или више група података је примењена једносмерна анализа варијансе (ANOVA). Тестирање разлике фреквенција атрибутивних обележја вршено је применом χ2 теста. Испитивање повезаности два обележја вршено је применом Пирсоновог (Pearson) коефицијента корелације. У циљу испитивања повезаности два или више обележја, односно генерисања адекватних статистичких модела, коришћена је униваријантна и мултиваријантна регресиона анализа. Статистички значајним су сматране вредности нивоа значајности p<0.05. РЕЗУЛТАТИ: од 6.605 здравствених радника којима је понуђено учешће у истраживању, 1.963 (28,9%) здравствена радника је валидно попунило упитник. Испитаници су у највећем броју случајева били женског пола (83,9%), просечног узраста 41 годину. У просеку су имали 17 година стажа, скоро подједнак број испитаника је био запослен на примарном (46,4%) и терцијарном (46,6%) нивоу здравствене заштите док је 7% испитаника било запослено на секундарном нивоу здравствене заштите, а у однсоу на занимање, највише је било средњег медицинског кадра (74,2%). Уочено је да се здравствени радници који су по занимању лекари, запослени на примарној здравственој заштити и који имају дужи радни стаж, значајно чешће вакцинишу против сезонског грипа (p<0,001). Утврђено је да значајно веће знање и значајно позитивнији став о вакцинацији против сезонског грипа имају вакцинисани здравствени радници, запослени на примарном нивоу здравствене заштите и лекари (p<0,001). Утврђено је да вакцинисани здравствени радници, запослени на примарном нивоу здравствене заштите и лекари, значајно чешће препоручују својим пацијентима и пријатељима или/и члановима породице вакцинацију против сезонског грипа, као и да се значајно чешће труде да едукују или информишу своје пацијенте и пријатеље или/и чланове породице о превентивном значају вакцинације против сезонског грипа (p<0,001). Доказано је постојање позитивне корелације између: нивоа знања и позитивности ставова о вакцинацији против сезонског грипа, и учесталости давања препоруке, едукације или информисања пацијената и пријатеља или/и чланова породице о вакцинацији против сезонског грипа. ЗАКЉУЧАК: Здравствени радници који се вакцинишу против сезонског грипа имају виши ниво знања и позитивнији став о вакцинацији против сезонског грипа, нарочито ако су по занимању лекари, као и ако су запослени на примарном нивоу здравствене заштите. Они такође и значајно чешће препоручују вакцинацију против сезонског грипа својим пацијентима, пријатељима или/и члановима породице, а такође се и чешће труде да их информишу и едукују о превентивном значају вакцинације против сезонског грипа. Виши ниво знања о вакцинацији против сезонског грипа доприноси и позитивнијим ставовима и последично доводи до већег обухвата имунизацијом здравствених радника. Потребно је уложити додатне напоре у едукацију и информисање, односно подизање нивоа знања, о вакцинацији против сезонског грипа здрасвтвених радника са средњом стручном спремом, као и код свих здрасвтвених радника запослених на вишим нивоима здрствене заштите.

Među svim merama prevencije zaraznih bolesti, imunizacija predstavlja najbržu, najdelotvorniju i ekonomski najopravdaniju meru. Influenca (grip) je akutno zarazno oboljenje respiratornog sistema koje izaziva virus gripa. Javlja se sporadično, epidemijski i pandemijski. Influencu izaziva jedan od tri tipa virusa svrstanih u porodicu Orthomyxoviridae, rod Influenzavirus (tip A i tip B) i neimenovan rod (tip C). Glavna karakteristika virusa gripa je velika sposobnost mutacije koje dovode do povećane varijabilnosti sojeva virusa, odnosno do pojave nove varijante u okviru istog podtipa virusa, kao i do razvoja novog podtipa virusa i posledične pandemije (opšta osetljivost populacije prema mutiranom virusu). Pandemije koje su se javile u XX i XXI veku su: „Španska groznica― 1918. godine, koja je bila najsmrtonosnija i odnela 50-100 miliona života, „Azijski grip― A (H2N2) 1957/58, „Hong Kong grip― A (H3N2) 1968/69, i „Svinjski grip― A (H1N1) 2009/2010. I drugi podtipovi virusa gripa mogu dovesti do obolevanja ljudi. Virus ptičijeg gripa A (H5N1) je potvrđen u humanoj populaciji 1997. godine. U Kini se u 2013. godini pojavio novi virus A (H7N9) koji je prešao sa živine na humanu populaciju i do sada je zabeleženo 5 talasa epidemije (2017. godine je bilo 1.344 zabeležena slučaja sa 511 umrlih od ovog virusa). Krajem 2013. godine, novi rekombinovani virus A (H10N8) je bio uzrok jednog smrtnog slučaja u Kini, a iste godine je na Tajvanu zabeležena prva infekcija virusom A (H6N1) kod ljudi. U Sjedinjenim Američkim Državama se svake godine 5-20% populacije zarazi virusom sezonskog gripa, sa više od 200.000 obolelih koji zahtevaju bolničko lečenje i uz oko 49.000 smrtnih ishoda usled komplikacija. Imunizacija protiv sezonskog gripa je najučinkovitija mera za prevenciju i kontrolu infekcije. Podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) za period od 2004 do 2018. godine pokazuju da je efektivnost vakcinacije protiv sezonskog gripa iznosila od 10% do 60%. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje vakcinaciju protiv sezonskog gripa trudnicama, deci od 6 do 59 meseci, starijima, osobama sa hroničnim oboljenjima i zdravstvenim radnicima Mnoga istraživanja su utvrdila da je učestalost prihvatanja i primene neke mere viša ukoliko je viša informisanost i znanje u vezi sa oblašću na koju se odnosi ta mera. Utvrđeno je da je nastojanje zdravstvenog radnika da motiviše pacijenta da prihvati vakcinaciju kao meru prevencije bolesti upravo srazmerno nivou znanja zdravstvenog radnika o vakcinaciji. U našoj sredini do sada nivo znanja zdravstvenih radnika kao dokazane pretpostavke kvalitetnog sprovođenja vakcinacije u populaciji nije ustanovljen. CILJEVI ISTRAŽIVANJA: Da se utvrdi nivo znanja o vakcinaciji protiv sezonskog gripa kod zdravstvenih radnika svih profila i na svim nivoima zdravstvene zaštite, da se utvrde stavovi o vakcinaciji protiv sezonskog gripa kod zdravstvenih radnika svih profila i na svim nivoima zdravstvene zaštite i da se utvrdi ponašanje prema vakcinaciji protiv sezonskog gripa kod zdravstvenih radnika svih profila i na svim nivoima zdravstvene zaštite. METODOLOGIJA: Istraživanje po tipu studije preseka je sprovedeno u Institutu za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa 12 ustanova primarne zdravstvene zaštite, jednom ustanovom sekundarne zdravstvene zaštite i pet ustanova tercijarne zdravstvene zaštite kojima je osnivač država, na teritoriji Južnobačkog okruga AP Vojvodine, u periodu od 2017. do 2018. godine. Istraživanje je sprovedeno putem posebno kreiranog upitnika. Za određivanje dovoljne veličine uzorka korišćena je Kohranova formula (Cochran). Uz upitnik svaki učesnik u istraživanju je popunio i informisanu saglasnost. Pilot istraživanjem na 50 ispitanika je utvrđena validnost i pouzdanost upitnika. Pitanja domena znanje su rekodirana tako da je svaki tačan odgovor vrednovan sa 1, a netačan i odgovor „ne znam― sa 0 čime je dobijena skala sa skorom od 0 do 42. U domenu stavovi je korišćena Likertova skala od 1 do 5 (od 1 – uopšte se ne slažem do 5 – u potpunosti se slažem). Vrednosti obe skale su transformisane u skalu sa vrednostima od 0 do 100. Nakon što je utvrđeno da nema potrebe za revizijom instrumenta, pristupilo se glavnom istraživanju. Učešće u istraživanju je bilo dobrovoljno i anonimno. Upitnik je bio ponuđen svim zdravstvenim radnicima zaposlenim u ustanovama uključenim u istraživanje. Za statističku obradu podataka korišćen je statistički paket MASS napravljen za R okruženje, kao i statistički paket SPSS 21.0. Numerička obeležja su prikazana putem srednjih vrednosti i mera varijabiliteta, a atributivna obeležja korišćenjem frekvencija i procenata. Komparacija vrednosti numeričkih obeležja između dve grupe vršena je primenom Studentovog t-testa, a za poređenje vrednosti između tri ili više grupa podataka je primenjena jednosmerna analiza varijanse (ANOVA). Testiranje razlike frekvencija atributivnih obeležja vršeno je primenom χ2 testa. Ispitivanje povezanosti dva obeležja vršeno je primenom Pirsonovog (Pearson) koeficijenta korelacije. U cilju ispitivanja povezanosti dva ili više obeležja, odnosno generisanja adekvatnih statističkih modela, korišćena je univarijantna i multivarijantna regresiona analiza. Statistički značajnim su smatrane vrednosti nivoa značajnosti p<0.05. REZULTATI: od 6.605 zdravstvenih radnika kojima je ponuđeno učešće u istraživanju, 1.963 (28,9%) zdravstvena radnika je validno popunilo upitnik. Ispitanici su u najvećem broju slučajeva bili ženskog pola (83,9%), prosečnog uzrasta 41 godinu. U proseku su imali 17 godina staža, skoro podjednak broj ispitanika je bio zaposlen na primarnom (46,4%) i tercijarnom (46,6%) nivou zdravstvene zaštite dok je 7% ispitanika bilo zaposleno na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, a u odnsou na zanimanje, najviše je bilo srednjeg medicinskog kadra (74,2%). Uočeno je da se zdravstveni radnici koji su po zanimanju lekari, zaposleni na primarnoj zdravstvenoj zaštiti i koji imaju duži radni staž, značajno češće vakcinišu protiv sezonskog gripa (p<0,001). Utvrđeno je da značajno veće znanje i značajno pozitivniji stav o vakcinaciji protiv sezonskog gripa imaju vakcinisani zdravstveni radnici, zaposleni na primarnom nivou zdravstvene zaštite i lekari (p<0,001). Utvrđeno je da vakcinisani zdravstveni radnici, zaposleni na primarnom nivou zdravstvene zaštite i lekari, značajno češće preporučuju svojim pacijentima i prijateljima ili/i članovima porodice vakcinaciju protiv sezonskog gripa, kao i da se značajno češće trude da edukuju ili informišu svoje pacijente i prijatelje ili/i članove porodice o preventivnom značaju vakcinacije protiv sezonskog gripa (p<0,001). Dokazano je postojanje pozitivne korelacije između: nivoa znanja i pozitivnosti stavova o vakcinaciji protiv sezonskog gripa, i učestalosti davanja preporuke, edukacije ili informisanja pacijenata i prijatelja ili/i članova porodice o vakcinaciji protiv sezonskog gripa. ZAKLJUČAK: Zdravstveni radnici koji se vakcinišu protiv sezonskog gripa imaju viši nivo znanja i pozitivniji stav o vakcinaciji protiv sezonskog gripa, naročito ako su po zanimanju lekari, kao i ako su zaposleni na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Oni takođe i značajno češće preporučuju vakcinaciju protiv sezonskog gripa svojim pacijentima, prijateljima ili/i članovima porodice, a takođe se i češće trude da ih informišu i edukuju o preventivnom značaju vakcinacije protiv sezonskog gripa. Viši nivo znanja o vakcinaciji protiv sezonskog gripa doprinosi i pozitivnijim stavovima i posledično dovodi do većeg obuhvata imunizacijom zdravstvenih radnika. Potrebno je uložiti dodatne napore u edukaciju i informisanje, odnosno podizanje nivoa znanja, o vakcinaciji protiv sezonskog gripa zdrasvtvenih radnika sa srednjom stručnom spremom, kao i kod svih zdrasvtvenih radnika zaposlenih na višim nivoima zdrstvene zaštite.

Vaccination has greatly reduced the burden of infectious diseases, and among all preventive measures, immunization is the fastest, most effective and economically the most justified measure. Influenza (flu) is an acute infectious disease of the respiratory system caused by influenza viruses. It occurs sporadically, epidemically and pandemically. Influenza is caused by one of three types of flu viruses classified as Orthomyxoviridae, genus Influenzavirus (type A and type B) and an unnamed genus (type C). The main feature of the influenza virus is the high mutation capacity which leads to increased variability of viral strains of the virus, possibility of the emergence of a new variant within the same subtype of the virus, as well as the development of a new subtype of the virus and consequent pandemics (general sensitivity of the population towards the mutated virus). In the XX and XXI centuries, the influenza pandemics were: "Spanish fever" in 1918, which was the most deadly and claimed 50-100 million lives, "Asian flu" A (H2N2) 1957/58, "Hong Kong flu" A (H3N2) 1968/69, and "Swine Flu" A (H1N1) 2009/2010. Other subtypes of the influenza virus can also lead to people's illness. The bird flu virus A (H5N1) was confirmed in the human population in 1997. In China a new virus A (H7N9) which crossed from poultry to human populations appeared in 2013 with 5 epidemics waves that have been recorded so far (in 2017 1,334 cases were recorded with 511 deaths from this virus). At the end of 2013, a new recombinant virus A (H10N8) was the cause of a single death in China, and in Taiwan the first infection with A (H6N1) in humans was recorded the same year. In the United States every year, 5-20% of the population is infected with the seasonal influenza virus with more than 200,000 patients requiring hospital treatment, and with about 49,000 deaths due to complications. Immunization against seasonal influenza is the most effective measure for prevention and control of infection. Data from the Centers for Disease Control and Prevention (CDC) for the 2004 to 2018 period show that the seasonal influenza vaccine effectiveness was from 10% to 60%. The World Health Organization recommends vaccination against seasonal flu for pregnant women, children from 6 to 59 months old, elderly people, chronically ill people and health workers. Studies have found that the frequency of adopting and implementing a measure is higher if the awareness and knowledge of the area covered by the measure are higher. Various authors have shown that the healthcare professional's effort to motivate the patient to accept vaccination as a measure of disease prevention was in proportion to the level of knowledge which the healthcare professional has about vaccination. In our environment, so far, the level of knowledge of healthcare professionals as a proven precondition for quality vaccination in the population has not been established. RESEARCH OBJECTIVES: To determine the level of knowledge about seasonal influenza vaccination among healthcare workers of all profiles and at all levels of healthcare, to discover attitudes about seasonal influenza vaccination in healthcare workers of all profiles and at all levels of healthcare and to determine behaviour regarding seasonal influenza vaccination in health professionals of all profiles and at all levels of health care. METHODOLOGY: This was a cross-sectional study at the Institute for Public Health of Vojvodina in cooperation with 12 primary healthcare, one secondary healthcare and 5 tertiary healthcare institutions founded by the state in the South Bačka District of AP Vojvodina, in the period from 2017 to 2018. The questionnaire used in the study was specifically created for it. Cochrane formula was used to determine the needed size of the sample. Along with the questionnaire, each participant in the survey filled out an informed consent form. A pilot survey was carried out among 50 respondents to determine the validity and reliability of the questionnaire. The knowledge domain of the questionnaire was recoded so that each correct answer has a value of 1, and the incorrect or the "I do not know" answer has a value of 0 which constitutes a scale with scores from 0 to 42. The attitudes domain was composed of a Likert scale from 1 to 5 (from 1 - I do not agree to 5 - I completely agree). The values of both scales have been transformed into a scale with values from 0 to 100. Once it has been established that there is no need for revision of the instrument, the pilot survey was included in the results of the research itself. Participation in the research was voluntary and anonymous. The questionnaire was offered to all health workers employed in research institutions. For statistical data processing the statistical package MASS made for the R environment, as well as the statistical package SPSS 21.0 was used. Numerical values of data were represented by means and variability measures, and ordinal data was represented using frequencies and percentages. A comparison between numerical values of two groups was performed using Student's t-test, and the one-way analysis of variance (ANOVA) was used to compare values between three or more data sets. Тhe difference in attributes frequency was determined using the χ2 test. Measuring the strength of the association between two variables was carried out using the Pearson correlation coefficient. In order to investigate the connection of two or more features, or to generate adequate statistical models, a univariate and multivariate regression analysis were used. Statistically significant values were considered if the significance level was p <0.05. RESULTS: Of the 6,605 health professionals offered to participate in the survey, 1,963 (28.9%) completed the questionnaire. In most cases, respondents were female (83.9%), were 41 years old on average, had 17 years length of professional careers on average, almost the same number of respondents were employed in primary (46.4%) and tertiary (46.6% %) healthcare level, while 7% of the respondents were employed on the secondary healthcare level, and the majority of the respondents were medical nurses/ technicians by training (74.2%). It has been observed that healthcare professionals who are physicians, those that work on the primary healthcare level and those that have longer work experience are significantly more often likely to vaccinate themselves against seasonal flu (p = 0,000). It was found that healthcare workers that were vaccinated for seasonal influenza, that were employed at the primary healthcare level and were physicians by occupation had significantly higher knowledge and significantly more positive attitudes about seasonal influenza vaccination (p = 0,000). Our research has found that respondents who were vaccinated for seasonal influenza, who worked at a primary healthcare setting and who were physicians had considerably more often recommended seasonal influenza vaccination to their patients and friends or/and family members, and they had significantly more often tried to educate or inform their patients and friends or/and family members about the significance and preventive benefits of seasonal influenza vaccination (p = 0,000). Our research has also proven that there is a positive correlation between the level of knowledge about seasonal influenza vaccination, positive attitudes towards seasonal influenza vaccination, and the frequency of recommending, educating or informing patients and friends or/and family members about seasonal influenza vaccination. CONCLUSION: Healthcare workers that were vaccinated for seasonal influenza, who were physicians by occupation, and who worked in primary healthcare setting had a higher level of knowledge, and more positive attitudes on seasonal influenza vaccination. They also more frequently recommended seasonal influenza vaccination to their patients, friends or/and family members, and they also had a tendency to more frequently inform or educate them regarding the benefits of seasonal influenza vaccination. A higher level of knowledge about seasonal influenza vaccination contributes to more positive attitudes and leads to a higher vaccination uptake among healthcare workers. Further efforts should be made to educate, inform, and increase the level of knowledge, on vaccination against seasonal influenza of medical nurses/ technicians, as well as of all healthcare workers employed at the secondary and tertiary healthcare levels.