Поимање квалитета и стандарда од стране твораца и политика у Србији

Abstract

У циљу израде заједничке платформе за проучавање процеса креирања политика у одређеним областима, развијен је теоријски оквир за компаративну анализу у земљама Централне и Источне Европе, пре и након приступања Европској Унији (ЕУ). Заснован на резултатима опсежног прегледа литературе, овакав оквир је послужио као корисно средство за примену, сажимајући генерализовано знање и искуство у одређеним областима као што је инфраструктура квалитета. Компаративна анализа је изнедрила три кључна закључка. Прво, креирање политика у земљама Централне и Источне Европе снажно утиче на постојеће политике и законодавство ЕУ. Друго, процеси преузимања легислативе захтевају специфичан ниво посвећености, искуства, знања и стручности твораца политика. На крају, временски притисак за брзо усвајање закона представља још једно ограничење за ефективно креирања политика. Неуспех у правилном разумевању ових пропозиција, може имати бројне ненамерне и веома утицајне последице. Такви исходи у постпријемном периоду у литератури се препознају као "површна европеизација", "свет мртвог слова" или "Потемкинова хармонизација", који се одликују формалним правилима с једне, и неформалним праксама с друге стране. Иако су заједнички проблеми транспозиције законодавства ЕУ у земљама Централне и Источне Европе широко проучавани, наше знање је још увек ограничено на то како творци јавних политика поимају инфраструктуру квалитета у Србији током процеса приступања ЕУ. Како би дошли до одговора на постављено питање, у дисертацији је коришћена триангулација - методологија у којој се укрштају следеће методе и технике: а) компаративна анализа, б) анализа стенографских бележака и в) упитник.

In order to build a common platform for studying policy making in some particular fields in the EU pre - and post – accession CEE countries we developed a framework for a comparative analysis of policy-making in these countries. This framework, based on the results of an extensive literature research, has served as a valuable tool to apply, in this way, created generalized knowledge and experience to some particular areas, such as quality infrastructure. The framework rests on three key propositions concerning policy-making in the EU pre - and post - accession CEE countries. These are that policy-making in these countries is strongly influenced by the existing EU policies and legislation; that these processes require a specific level of dedication, experience, knowledge and expertise of the policy-makers and that time pressure is a constraint to successful policy-making projects. Failure to properly understand these propositions can have a number of unintended and highly impactful consequences. Such outcomes in the postaccession period are recognized as ‘shallow Europeanization’, ‘world of dead letter’ or ‘Potemkin harmonization’, which are characterized by formal rules on the one hand, and informal practices on the other. Although the common problems of the transposition of EU legislation in CEE countries are widely studied, our knowledge is still limited about how public policy-makers perceive quality infrastructure issues in Serbia during the EU preaccession process. Aiming to start filling this gap, we employ a triangulation methodology, including a) comparative analysis; b) content analysis of parliamentary speeches and c) questionnaire to come up with the same answer to a single theoretical question. During the survey, special focus was placed on harmonization of Serbian quality infrastructure legislation with that of the EU. The results show that policy-makers are not fully familiar with NQI concepts and that they use them in an inadequate way, often solely for marketing purposes.