Репрезентација Републике Србије и Републике Српске : Шпанија као студија случаја (2005-2016)

Abstract

Циљ овог рада је да се испита начин на који су Република Српска и Република Србија представљене у шпанској штампи на примеру најтиражнијих дневних новина у Краљевини Шпанији. Основна идеја је да укажемо на доминантне идеологије у (ре)конструкцији репрезентације Републике Србије и Републике Српске и објаснимо могуће узроке узимајући у обзир друштвени, политички и историјски контекст. Анализом медијских порука можемо указати на то каква се контрукција стварности промовише најширој публици. Осим конструкције стварности која зависи од уређивачке политике медија и којом се утиче на натурализацију културних модела који се промовишу, врши се и реконструкција већ постојеће стварности, односно уврежених ставова и мишљења карактеристичних за одређено друштво или групу. Полазимо од хипотезе да је представљање одређене државе или друштва у медијима онолико објективно колико то дозвољавају интереси државе или друштва који о њима извештавају, као и да начин обраде информација у медијима није идеолошки неутралан. Сходно овоме, пошли смо од претпоставке да ће репрезентација српских земаља зависити од тематике објављеног чланка, односно да ће извештавање бити субјективније уколико је реч о теми која је директно везана за интересе Шпаније. За анализу одабрана су онлајн издања три најтиражнија дневна листа различите политичке опредељености: El País, El Mundo и La Vanguardia. Ово квалитативно истраживање заснива се на постулатима критичке социолингвистике и на методолошким поступцима критичке анализе дискурса. У анализи ћемо се првенствено служити дискурзивно-историјским приступом, који су развили Рајсигл и Водак (Reisigl & Wodak, 2009), али и ван Дијковим социокогнитивним приступом (Van Dijk, 2009) у критичкој анализи дискурса. Резултати анализе потврђују претпоставке о постојању субјективног извештавања, односно да медијски дискурс није идеолошки неутралан, али да он не зависи од интереса Шпаније, већ самих медија или интересних група које на медије утичу.

The aim of this dissertation is to examine how the Republic of Serbia and the Republic of Srpska are represented in the Spanish press. The investigation is be based on the most circulated daily newspapers published in the Kingdom of Spain. The main idea is to show dominant ideologies in (re)construction of representation of the Republic of Serbia and Srpska, and to explain its possible causes, while taking into consideration social, political and historical context. By analyzing media messages, we can show how specific constructions of reality are promoted to the widest audience. They depend on the editorial policy of particular media, and are influenced by the naturalization of promoted cultural models. Besides the construction of reality, the reconstruction of the existing reality is carried out, through deeply rooted attitudes and opinions that are distinctive for a specific society or community. Our starting hypothesis is that the representation of a certain state or society in media is as objective as the interests of the state or society that reports on it would permit, and that media messages processing is not ideologically neutral. Accordingly, it is assumed that the representation of the Serbian states would depend on the article theme, more precisely, that the reporting would be more subjective if the theme was directly related to Spanish political interests. In order to carry out the analysis, we chose the online editions of three most circulated daily newspapers with different political orientations: El País, El Mundo and La Vanguardia. This qualitative investigation relies on principles of critical sociolinguistics and methods of critical discourse analysis. Consequently, the discourse-historical approach, developed by Reisigl and Wodak (Reisigl & Wodak, 2009), is mostly used along with van Dijk’s socio-cognitive approach of critical discourse analysis (van Dijk, 2009). The results confirm initial hypothesis on subjective reporting, i. e., that media discourse is not ideologically neutral. However, it does not stand in direct correlation with possibly idenfiable political interests of the Spanish state, but rather on the interests of specific media consortia and on interest groups that influence them.