Унутрашњи сукоби јунака у романима Љубавник леди Четерли, Заљубљене жене и Синови и љубавници, Дејвида Х. Лоренса

Abstract

Предмет ове докторске дисертације јесте осветљивање доминантних сукоба унутар главних јунака у три Лоренсова романа: Љубавник леди Четерли, Заљубљене жене и Синови и љубавници. Нагласак је на расветљавању почетака сукоба, мотивима њиховог настанка као и њиховом развоју у светлу психоаналитичке критике, Фројдових и Јунгових сагледавања људске душе, њених стања и њеног мрачног и ирационалног дела. Колико су јунаци Лоренсових романа спремни да се кроз другог реализују и досегну јединство психе на путу индивидуације најјасније показује Лаканова концепција појмова жеље и другости у закључку. Сагледавањем Лоренсове поетике, његових уметничких начела и биографије, наметнула се повезаност дела и живота. Снажна везаност за мајку, отпор према оцу, сагледавање љубави као једине могућности опстанка и саморазвоја, све су то елементи које ћемо налазити и у његовом уметничком стваралаштву; елементи који ће битно утицати на Лоренса сликара и Лоренса писца. Специфичност тема па и целе грађе ових романа лежи у преплитању психологизације ликова са пишчевим животом и биографијом. Деликатне немире сопствене душе транспоновао је у сукобе својих јунака. Нагласак и акценат је стављен на оне јунаке, који кроз сопствене сукобе и кризне ситуације досежу јединство психе, односно на путу су ка успешној индивидуацији. За разлику од њих, јунаци који у томе не успеју, ни кроз љубавни однос са другим, ни кроз самоспознају, остају заувек заглављени у сопственим душевним сукобима, или спас проналазе у смрти. Код мушких јунака доминантан је комплекс мајке препознатљив у Фројдовом термину - Едипов комплекс. Неки ће се кроз теже душевне процесе и кризне ситуације решити успешно тог комплекса, док ће неки остати под његовим снажним утицајем. Код женских јунакиња, у сва три Лоренсова романа, видећемо да њиховом психом влада одређени женски архетип. Циљ њихове индивидуације и прихватања женске улоге, јесте спознаја сопственог архетипа који руководи њиховим женским идентитетом.

The subject of this Doctoral dissertation is the clarification of the dominant conflicts of the main characters in three novels by Lawrence, Lady Chatterly’s Lover, Women in Love and Sons and Lovers. In all three novels the focus is on understanding the roots of these conflicts, their motifs and development in the light of psychoanalytic criticism of Jung and Freud’s comprehension of human soul, its conditions and its dark, irrational part. Lacan’s concept of desire and the Other will help us to understand the extent of Lawrence’s characters readiness to realize themselves through the others and reach the unity of psycho on their way to individuation. Some will be ready for the goal, some will not. By studying Lawrence’s poetics and his artistic principles as well as his biography we may come to conclusion that his life and work are interlaced tightly. His attachment to his mother, resistance to father and the understanding of love as the only possibility of survival and self-development are the elements we find in his artistic work as well. These elements will significantly affect Lawrence, both as a painter and a writer. The specificity of themes and the whole structure of these novels lie in the interweaving of characters’ psychology with the writer’s life and biography that is characteristic for all three novels related to Lawrence’s life. The mirror of his personal conflicts and his life is reflected in the psychology of his main heroes so the writer transposed delicate unrest of his own soul into his heroes’ conflicts. The stress is put on the heroes who can reach the unity of psycho through their own struggles and crisis, in other words, they are on the way to successful individuation. Unlike them, the heroes who are not able to achieve the goal whether through love relationship or through self-knowledge stay for long imprisoned in their own mental conflicts or they find peace in death. Male characters suffer from Oedipus complex therefore the attention in the dissertation is paid to Freud’s definition of Oedipus complex. Some characters will successfully rid themselves of the complex during hard mental processes and crisis while the others will stay under its strong influence for long. On the other hand, female characters and their psycho in all three novels are ruled by certain female archetype. The aim of their individuation and acceptance of the female role lie in the comprehension of their own archetype which manages their female identity.