Утицаји међународних чинилаца на етничке сукобе у Народној Републици Кини

Abstract

Етнички сукоби, посебно последњих тридесет година, и када се одвијају унутар једне државе, постају једна од најозбиљнијх претњи по мир и стабилност самог међународног система. С обзиром на то да неретко поред двеју страна у сукобу они укључују и чиниоце из међународног окружења, који у многим случајевима нису само пуки посматрачи, постоје аутори који у својим студијама настоје да објасне разлоге интервенисања спољних актера у етничке скубе у појединим земљама, те утицаје такве спољне подршке странама у сукобу на сам сукоб. Народна Република Кина, као мултиетничка држава са педесет и шест званично признатих етничких група, суочава се са бројним етничким немирима на својој територији, како пре, тако и након оснивања Народне Републике, 1949. године. НР Кина, такође, није изузетак и од дејства међународних чинилаца на етничке сукобе у њој. Полазећи од тога, предмет ове студије су етнички сукоби у пет званичних административних аутономних регија у Кини настањених етничким мањинама (Ујгури, Тибетанци, Монголи, Хуи, Џуан) који су титулари те аутономије. Ослањајући се на основне поставке теорија о дифузији етничких сукоба и интервенцији спољних актера у унутардржавне сукобе, циљ студије је да укаже на облике и начине утицаја међународних чинилаца на етничке сукобе у Кини, а посредно и на узроке различитих резултата покушаја националне интеграције у аутономним регијама у Кини у којима живе мањинске етничке групе. Основно истраживачко питање које се поставља је како то да у истом унутрашњем структурном (институционалном, политичком и економском) контексту манифестни насилни и ненасилни етнички сукоби постоје само у двема аутономним регијама (Тибет, Синђанг), док су у осталима слабијег интензитета или готово да их и нема (Унутрашња Монголија, Нингсја Хуи), или пак потпуно изостају (Гуангси Џуан). У раду се аргументује да је поред утицаја унутрашњих чинилаца, за објашњење постојања и непостојања етничких сукоба у аутономним регијама у Кини важан и уплив спољних чинилаца са регионалног и међународног нивоа. Овај утицај се огледа у пружању материјалне, политичке, моралне, идеолошке, а у појединим случајевима војне, али и других врста помоћи и подршке етничким мањинама у Кини. Чиниоци, чије смо дејство изабрали да пратим и поредимо у ових пет аутономних регија су, пре свега, међународни државни и недржавни актери, попут великих и регионалних сила, суседних држава, владиних и невладиних међународних организација, али и верских, криминалних и терористичких група. Посебно је издвојен утицај организација кинеских етничких мањина у дијаспори, као и утицај политички активних сличних група другде, те близине етничком сукобу у суседним државама (demonstration effect). Главни закључак студије указује на то да што је међународна подршка већа, већи је и степен сукоба етничке мањинске групе са централним властима (Тибет, Синђанг), односно што је међународна помоћ мањег обима или је нема, интензитет сукоба је мањи (Унутрашња Монголија, Нингсја Хуи) или он не постоји (Гуангси Џуан).

Despite being mostly intra-state disputes, over the last thirty years ethnic conflicts have become one of the most serious threats to peace and stability of the international system itself. Not uncommonly, apart from the two sides in the conflict, ethnic conflicts include external actors which in many cases are not just mere observers. Starting from this, there are authors who are trying to explain the reasons for the third-party intervention in ethnic conflicts in other countries, as well as the outcomes of the impact of such an external intervention that is often reflected in the support to one of the parties in dispute. As a multi-ethnic state with fifty six officially recognized ethnic groups, China faces numerous ethnic disputes within its territory, both before and after the founding of the People's Republic in 1949. People's Republic of China, arguably, is not an exception when it comes to the influence of international factors upon its internal ethnic conflicts. Bearing this in mind, the subject of this study is existence/nonexistence of ethnic conflicts in five official administrative autonomous regions of China inhabited by ethnic minorities (Uyghurs, Tibetans, Mongols, Hui, and Zhuang). Relying on the basic settings of the theory of ethnic conflicts diffusion and on the explanations of external actor intervention in internal conflicts, the aim of the study is to indicate the forms and ways of international factors’ impact on ethnic conflicts in China, as well as to indirectly point out the causes of the different results of national integration attempts in autonomous regions in China inhabited by minority ethnic groups. The main research question of this study is: Why, within the same internal structural (institutional, political and economic) context, openly violent and nonviolent ethnic conflicts have largely existed only in the two autonomous regions (Tibet, Xinjiang), while in others they are much milder or almost nonexistent (Inner Mongolia, Ningxia Hui) or completely absent (Guangxi Zhuang)? The study argues that in addition to the influence of internal factors, in order to explain the existence and non-existence of ethnic conflicts in autonomous regions of China, the influence of external (international) factors is also important. This impact is reflected in supply of material, political, moral, ideological, and in some cases military support, but also in other forms of assistance to ethnic minorities in China. The actors, whose impact we chose to follow and compare in these five autonomous regions, are primarily international state and non-state actors, such as great and regional powers, neighboring states, governmental and non-governmental international organizations, as well as religious, criminal and terrorist groups. In particular, we highlighted the influence of the organizations of Chinese ethnic minorities in the diasporas, as well as the influence of politically active similar groups elsewhere, and the proximity to ethnic conflict in neighboring countries (demonstration effect). The main conclusion of the study suggests that when international support and influence is greater, the degree of ethnic conflict between minority group and central authorities (Tibet, Xinjiang) is higher, while when the volume of international assistance is smaller or there is no external support, the intensity of the conflict is lower (Inner Mongolia, Ningxia Hui) or it does not exist (Guangxi Zhuang).